S
San Pedro de Peyote
Guest
Nikita Stanesku
Шта је човек за марсовце?
Шта бих могао казати Марсовцу о човеку да би појмио његов живот као стварност?
Казао сам му једну општост: човек је агент за везу материје са материјом.
II
Свака идеја и свако човеково откровење идеје постоји заједно с њим, али много брже.
Једна нова човекова идеја није ништа друго до успоравање све до заустављања једне брзе идеје која у њему постоји.
III
У човеку је свето осећање. Оно је у човеку и изван њега, у исти мах. Осећање је храна којом он утољава глад секундама што их још има живети. Једна је врста унутрашње сточне хране за коња још унутарњијег. Једна врста устију у центру једног хлеба.
Један травојед унутар траве.
IV
Цепање материје надвоје и ослобађање енергије убило је доста материје и доста људи. Измена материје у магнетско поље лењо је усавршена. Она се катастрофално догодила. Оно што људи знају и не знају то је чињеница да се мењају тако брзо из материје у поље и из поља у материју, тако да изгледају као да су издељени на то двоје. Боље да посматрају своје срце, које је решило проблем још од постанка човека.
V
Кад материја жели да уништи, она изнађе свог човека.
Кад човек жели да се уништи, он пронађе своју материју.
Прва се појава назива самосвест. А друга сама самост.
VI
Идеја магнетског поља уопштено је статичка идеја. Метаморфоза као израз осећања је динамичка идеја. Оба ова стања дефинишу пресек у којем можемо ући у траг човеку.
VII
Човек је своја сопствена апстракција.
VIII
Проналазак времена је један типично хуман проналазак; људи сарађују са васионом, додавајући јој време.
IX
Пошто су употребљени као било шта друго, они на крају крајева могу да се употребе као било шта друго. Чак и за њих саме. На пример, мајчинско млеко.
X
Сваки човек жели да буде срећан управо он. Чињеница човековог постојања у својој бити је управо то. Јасно је да Марсовци, који су далеко упућенији од људи, знају да је срећа један много колективнији, далеко уопштенији, начин који подразумева све ствари и појаве у космосу, тако да је она практично небитна.
XI
Сваки човек за себе каже Ја. То је такво чудо да измиче свакој дефиницији.
::histerija
Шта је човек за марсовце?
Шта бих могао казати Марсовцу о човеку да би појмио његов живот као стварност?
Казао сам му једну општост: човек је агент за везу материје са материјом.
II
Свака идеја и свако човеково откровење идеје постоји заједно с њим, али много брже.
Једна нова човекова идеја није ништа друго до успоравање све до заустављања једне брзе идеје која у њему постоји.
III
У човеку је свето осећање. Оно је у човеку и изван њега, у исти мах. Осећање је храна којом он утољава глад секундама што их још има живети. Једна је врста унутрашње сточне хране за коња још унутарњијег. Једна врста устију у центру једног хлеба.
Један травојед унутар траве.
IV
Цепање материје надвоје и ослобађање енергије убило је доста материје и доста људи. Измена материје у магнетско поље лењо је усавршена. Она се катастрофално догодила. Оно што људи знају и не знају то је чињеница да се мењају тако брзо из материје у поље и из поља у материју, тако да изгледају као да су издељени на то двоје. Боље да посматрају своје срце, које је решило проблем још од постанка човека.
V
Кад материја жели да уништи, она изнађе свог човека.
Кад човек жели да се уништи, он пронађе своју материју.
Прва се појава назива самосвест. А друга сама самост.
VI
Идеја магнетског поља уопштено је статичка идеја. Метаморфоза као израз осећања је динамичка идеја. Оба ова стања дефинишу пресек у којем можемо ући у траг човеку.
VII
Човек је своја сопствена апстракција.
VIII
Проналазак времена је један типично хуман проналазак; људи сарађују са васионом, додавајући јој време.
IX
Пошто су употребљени као било шта друго, они на крају крајева могу да се употребе као било шта друго. Чак и за њих саме. На пример, мајчинско млеко.
X
Сваки човек жели да буде срећан управо он. Чињеница човековог постојања у својој бити је управо то. Јасно је да Марсовци, који су далеко упућенији од људи, знају да је срећа један много колективнији, далеко уопштенији, начин који подразумева све ствари и појаве у космосу, тако да је она практично небитна.
XI
Сваки човек за себе каже Ја. То је такво чудо да измиче свакој дефиницији.
::histerija