VUTRA
ForumMarihuanaAktivizamTekstovi za legalizacija.org
LEGACY

Tekstovi za legalizacija.org

22 odgovora6,956 pregleda
kanehbosemAMBASADOR

apr 2007.

#1
piaite, prevodite, predlo~ite, linkujte, prevodite, postujte, prevodite, dajte, poka~ite, prevodite, nam tekstove za legalizacija.org za po etak trba prevesti tekst o georgeu :) ne treba prevesti sve ve samo onaj so ni dio http://forums.vutra.org/showthread.php?t=1297&highlight=george
kanehbosemAMBASADOR

apr 2007.

#2
pa recimo da ni ovo nije loae http://www.jutarnji.hr/clanak/art-2007,3,23,alkohol_duhan,67636.jl
LucidDreamAMBASADOR

apr 2007.

#3
Predlazem da se uzimaju tekstovi iz pojedinih postova jer ima stvarno pametnih stvari tamo...to je moje misljenje a dodatno nista ne skodi...
PampersPOZNAVALAC

maj 2007.

#4
eo jedan stariji, sad sam naiso na njega http://russo.bloger.hr/post/jointom-na-drzavu/27774.aspx
kanehbosemAMBASADOR

maj 2007.

#5
nije loa samo postiraj
LucidDreamAMBASADOR

maj 2007.

#6
MARIHUANA je najcesce koriscena droga u svetu i kod nas.To je zalena, braonkasta ili siva mesavina sitno isecakanih suvih cvetova, lisca, stabljika i semenki Indijske konoplje koja se naziva Cannabis sativa (termin koji se odnosi na marihuanu i na ostale droge koje poticu od ove biljke; sve njene forme su psihoaktivne;sinsemija i hasis su jace vrste marihuane). U svetskom zargonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas se najcesce koriste termini: trava, vutra, sit, pot, gandza, mara. Obicno se pusi umotana u cigarete (koje se zovu dzoint) ili u luli (nargila). Ima jaci miris od duvana u cigareti, kao i od duvana u luli. Poslednjih godina u cigarete marihuane se stavljaju i druge droge kao sto je crack kokain, izmrvljene tablete, sto se naziva hemija. Neki korisnici marihuanu uzimaju sa hranom ili je piju kao caj. Glavni sastojak u marihuani (pored jos 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane odredjenih nervnih celija sadrze proteinske receptore koji vezuju THCkoji se apsorbuje u masnom tkivu u razlicitim organima. Kad se smesti, THC otpusta seriju celijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Efekti marihuane zavise od jacine i potencije THC-a koji sadrzi. Jacina droge se meri s obzirom na prosecnu kolicinu THC-a. Marihuana prosecno sadrzi oko 3% THC-a. Zdravstvene teskoce: Marihuana je stetna i rizicna po zdravlje. Veoma je tesko precizno ispitivati dejstvo marihuane, s obzirom na cinjenicu da ne postoji sistem u nasem organizmu na koji ona ne deluje. Pored toga, ova droga u sebi kombinuje dejstvo razlicitih kategorija opijata, kao sto su alkohol, sredstva za smirenje ili halucinogene droge. Marihuana moze biti stetna na mnogo nacina, kako u trenutku uzimanja, tako i tokom duzeg vremena konzumiranja.
LucidDreamAMBASADOR

maj 2007.

#7
Upotreba marihuane prouzrokuje: Probleme sa pamcenjem i ucenjem; zaboravljanje; gubitak koordinacije; dezorijentisanost; iskrivljenu percepciju; ubrzani rad srca; anksioznost i napade panike; napade paranoje, straha i smeha; napetost; zakrvavljene oci; povecan apetit; Posledice koriscenja marihuane: Ostecenje mozga i centralnog nervnog sistema, poremecaji u reproduktivnim organima i radu srca, povecanje krvnog pritiska, rak. Uticaj na mozak: THC ostecuje nervne celije u delu mozgu gde se pamti. Naucnici su otkrili da THC menja nacin na koji informacije dolaze do mozga i preradjuju se u hipokampusu. Hipokampus je deo limbickog sistema mozga koji je od presudnog znacaja za ucenje, pamcenje i integraciju iskustava sa emocijama i motivacijom. Neuroni u sistemu preradjivanja informacija u hipokampusu i aktivnost nervnih vlakana u ovom podrucju ometeni su prisustvom THC-a. U laboratorijskim ispitivanjima, otkriveno je da velike koli ine THC-a koje su davane mladim pacovima izazivaju gubitak mozdanih stanica slican onome koji nastaje usled starenja. U 11-om ili 12-om mesecu zivota (oko polovine njihovog zivotnog veka) mozak pacova je izgledao kao kod veoma starih zivotinja. Nije poznato da li kod ljudi dolazi do takvih efekata, jos uvek se dolazi do novih saznanja o nacinima na koje marihuana ostecuje mozak. Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu slicne onima koje stvara dugotrajno konzumiranje vecine drugih droga. IMA JOS MAMU IM *****!!!
LucidDreamAMBASADOR

maj 2007.

#8
Uticaj na pluca: Onaj ko redovno pusi marihuanu ima respiratorne probleme slicne onima koje imaju pusaci duvana: svakodnevno kasljanje i iskasljavnje slajma, simptome hronicnog bronhitisa i ceste prehlade. Pusenjem "trave" se povecava rizik od pojave bronhitisa i upale pluca, a pet dzointa nedeljno, u tom smislu, predstavljaju ekvivalent dnevno popusenoj pakli cigareta. Osim prisustva THC-a, kolicina katrana koji udahnu pusaci marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veci nego kod pusaca duvana. Ovo moze biti zbog toga sto korisnici marihuane dublje udisu dim i duze ga zadrzavaju u plucima kao i zbog toga sto se dim marihuane ne filtrira. Dugotrajno pusenje marihuane izaziva ostecenje ili unistenje plucnog tkiva sto dovodi do abnormalne funkcije pluca kao i do emfizema i raka pluca i disajnih puteva. Uticaj na srce i krvni pritisak: Upotreba ,marihuane izaziva ubrzani rad srca i povisen krvni pritisak. Najnovija otkrica ukazuju da pusenje marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterecenje kardiovaskularnog sistema. U toku jednog istrazivanja, korisnicima marihuane i kokaina davana je samo marihuana, samo kokain, a zatim marihuana i kokain zajedno. I jedna i druga droga su, svaka za sebe, uticale na kardiovaskularni sistem, kombinovanovanjem obe droge, efekti su bili jaci i duze su trajali. Samo sa marihuanom, srcani ritam se povecao za 29 otkucaja u minuti, a 32 otkucaja u minuti samo sa kokainom. Kada su droge date zajedno, srcani ritam se povecao za 49 otkucaja u minuti, i ubrzani ritam je trajao duze. Prilikom ovog istrazivanja droga je davana individuama koje su mirno sedele. U normalnim (neeksperimentalnim) uslovima, individua moze kombinovati marihuanu i kokain a zatim raditi nesto stresno za organizam, sto znacajno povecava rizik od preopterecenja kardiovaskularnog sistema.
LucidDreamAMBASADOR

maj 2007.

#9
Uticaj intezivnog konzumiranja marihuane na ucenje, ponasanje i motivaciju: Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagovestaji gubitka motivacije (amotivacioni sindrom). Takve osobe ne zanima sta se s njima desava, nemaju zelju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u skolu postizu slabe rezultate. Jedna studija sprovedena medju srednjoskolcima pokazuje da vitalne sposobnosti vezane za koncentraciju, ucenje i pamcenje izuzetno slabe kod onih koji redovno uzimaju marihuanu, cak i posle prekida od 24 sata. Istrazivaci su uporedili 65 "teskih korisnika" koji su pusili marihuanu u proseku 29 dana od proteklih 30 i 64 "laksa korisnika" koji su puaili u proseku 1 dan u proteklih 30 dana. Po brizljivom nadgledanju u periodu od 19- do 24-satne apstinencije od marihuane, ucenicima je dato nekoliko standardnih testova kojima se meri koncentracija, pamcenje i ucenje. U poredjenju sa "laksim korisnicima", "teski korisnici" marihuane su napravili vise gresaka, teze su odrzavali koncentraciju i imali su vise poteskoca u zapazanju, obradi i upotrebi dobijenih informacija. Ova otkrica ukazuju da je veci gubitak kod "teskih korisnika" povezan sa izmenama mozdanih aktivnosti uzrokovanim marihuanom. Upotreba marihuane medju mladima osnovnoskolskog uzrasta prouzrokuje slabiji uspeh, devijantno ponasanje, delikvenciju i agresivnost, suprotstavljanje i lose odnose sa roditeljima, druzenje sa delinkventima i uzivaocima droga. Takodje, istrazivanja pokazuju regresivno ponasanje (sisanje prsta, bes) kod dece predskolskog uzrasta ciji roditelji uzimaju marihuanu, nego kod dece ciji roditelji ne konzumiraju ovu drogu. Zavisnost: Zavisnost od bilo koje droge postoji kad postoji snazna, nekontrolisana zelja i potreba za njenim konzumiranjem, uprkos saznanjima o negativnim zdravstvenim i drustvenim posledicama. Marihuana zadovoljava ovaj kriterijum. Postoje misljenja da marihuana ne izaziva zavisnost, medjutim najnovija istrazivanja su pokazala da se kod ove droge dugotrajnim koriscenjem podize prag osetljivosti uzivaoca i povecava se njegova tolerancija na drogu, pri cemu se razvija i zavisnost. Kao i kod drugih oblika zavisnosti, i u ovom se slucaju pojavljuju prateci efekti. Neki teski korisnici pokazuju znakove zavisnosti, jer kad ne uzimaju drogu javlja se apstinencijalna kriza: nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak tezine i drhtanje ruku. Prema jednoj studiji, kod mladih koji uzimaju marihuanu i kod kojih je ranije zabelezano antisocijalno ponasanje brzo je doslo do stvaranja zavisnosti na ovu drogu. Ova je studija, takodje, pokazala da je kod problematicne omladine koja pusi cigarete, uzima alkohol i marhiuanu, napredovanje od prvog do redovnog uzimanja marihuane bilo toliko kao napredovanje do redovnog pusenja cigareta, a jos vece nego do redovnog uzimanja alkohola. Izmedjuu ostalog, istrazivanja na zivotinjama sugerisu da marihuana stvara i fizicku zavisnost, sto se potvrdjuje apstinencijalnim krizama kod ljudi. Kod redovnih korisnika marihuane moze se razviti "tolerancija" sto znaci da su im potrebne vece kolicine droge da bi se postigli zeljeni rezultati, koje su ranije postizali s manjim dozama. Lecenje: Prema podacima NIDA (National Institute on Drug Abuse), u SAD vise od 120.000 ljudi godisnje zapocne lecenje zavisnosti od marihuane.Do pre nekoliko godina bilo je tesko pronaci program lecenja. Lecenje ove zavisnosti bilo je isto kao i lecenje zavisnosti od drugih droga. To je ukljucivalo detoksifikaciju, terapiju ponasanja i terapijske zajednice. Odnedavno, istrazivaci testiraju razlicite nacine da korisnike marihuane ukljuce u terapiju i da im pomognu pri odvikavanju. Trenutno ne postoje lekovi kojim bi se mogla leciti zavisnost od marihuane. Program lecenja je usmeren na savetovanje i sistem grupne podrske. Koriscenje marihuane u medicinske svrhe: U javnosti se puno raspravlja o mogucoj medicinskoj upotrebi marihuane. Godine 1970. marihuana je u SAD proglasena Zakonom kontrolisanom supstancom. To znaci da se droga, pripremljena za pusenje ne koristi u medicini. Da bi se razmotrila mogucnost medicinske primene, bitno je da se napravi razlika izmedju marihuane i cistog THC i drugih specificnih hemikalija dojivenih iz kanabisa. Marihuna sadrzi stotine hemikalija, od kojih su neke opasne po zdravlje. THC, proizveden u obliku tablete moze se koristiti za sprecavanje mucnine i povracanja koji se javljaju kod lecenja nekih vrsta raka i dostupan je putem recepta. Jos jedna hemikalija koja je vezana za THC - nabilone, takodje je odobrena od strane FDA (Food and Drug Administration) za sprecavanje mucnine kod obolelih od raka. Tablete THC-a se koriste da otvore apetit pacijentima obolelim od side, kako bi im se povecala telesna tezina. Jos uvek se istrazuje da li se marihuana, THC i ostale hemikalije iz marihuane (koje se zovu cannabinoidi) mogu koristiti u jos neke medicinske svrhe. Naucnici naglasavaju da je potrebno napraviti jos istrazivanja o pratecim efektima i potencijalnoj koristi marihuane, pre nego sto se ona bude preporucivala za medincinsku upotrebu.
LucidDreamAMBASADOR

maj 2007.

#10
Izvinjavam se zbog nekih problema sa slovima,font je pravio probleme i sve je bilo kryptovano.Nevazno,nego da se vratimo na temu.Evo ovakve stvari idu u javnost,stvari u kojima pise samo steta nigde dobro kao da se marihuana konzumira da bi naneo stetu sebi.Ima nas dovoljno da zapocnemo revoluciju.Samo treba neko da je zapocne.Ja krecem sa lepljenjem plakata i grafita,a takodje i sa slanjem pisama na adrese potrebne za legalizaciju.Ako neko ima jos tekstova u kome su opisane nepravedne situacije i sudjenja prema ljudima nek ih iznese ovde da bi znali kako da delujemo.respect:rofl:
vladozenISTRAŽIVAČ

nov 2010.

#11
Sla~em se sa neupitnim ,bar nama neupitnim injenicama koje joa uvijek zbunjuju velik dio populacije. Mislim da bi prava stvar za borbu prema legalizaciji bilo otkrivanje i intervjuiranje bolesnika koji travu uzimaju da si zdravstveno pomognu ,ti ljudi u ovoj su zemlji balkanskoj jako autljivi jer se nesmiju okliznuti i pasti po nikoju cijenu jer bi to zna ilo i oduzimanje njihovog lijeka.Njima bi zakon morao dopustiti koriatenje one supstance koja im poma~e ,ili otklanja simptome kao u slu ajevima raka ili kroni ne upale endokrinog sustava ~lijezdi,gdje se esto javlja u~asna nesanica i gubitak apetita.Trava mo~e izazvati probleme sa zdravljem i memorijom ali ne u 100 posto slu ajeva,ato zna i da nismo svi jednako osjetljivi i ranjivi njenim tvarima.Jetra je po tom pitanju jako osjetljiva i va~na.Previae masti i puaenja trave mo~e oatetiti neke od funkcija jetre jer jetra gubi previae jetrenih soli koje se sporo obnavljaju u premalo vremena da se obnovi prije nego osoba opet zapali nakon hamburgera.Tada osoba osje a veliki umor i teako se kre e,gubi volju i koncentraciju,baa jer jetra ne radi dobro-krv je pretrpana atetnim kemijskim spojevima iz hrane ,itd.,crvena krvna zrnca teako i sporo preuzimaju kisik u plu ima u takvu krv,te krvni tlak pada.Takvo stanje nastupa kada uzimamo previae otrova bilo koje vrste.Npr,mo~emo napraviti eksperiment i otrovati sebe hranom.Pojedimo 2-3 porcije evapa,polako i bez ~urbe.Sa njima pojedemo 2-3 glavice luka i popijemo oko pola aae ulja i vuala,pam enje ne radi,jedva diaemo i mo~emo ii u krevet jer previae luka i ulja smanjuje tlak. No ato se dogaa kad se svaki dan pre-puaimo ,i gladni ko vuci obrstimo sve ato su ~enice skuvale,te se lijeni i bezvoljni sruaimo u zaborav noi?Medicinski gledano,cijeli nam se sustav usporava ,sve sporije radi - jedna blaga narkoza.Naravno to ovisi i o sortama ali puno previae trave uvijek isto rezultira.Zato bi oni koji se ve nameu da kontroliraju tu upotrebu trave trebali razmisliti da li je prohibicija u zadnjih 70 godina donijela iata dobroga ili samo slomljene mozgove ,srca i jetre. Osnovna stvar u ozakonjivanju ili legalizaciji ganje,koja je puno manje atetna od atropinskih biljki kao belladone koja raste po naaim aumama,je emancipacija njenih korisnika. Gledao sam na tubu film o rastama na jamajci pa je jedan stari rekao da i mrkva ateti ako je nekuhanu previae jedea.Sve ima svoje,ono ato moraa znat da bi bio bezbjedan i zaati en,kao npr sve ovo ato saznajemo ovdje na forumu.Apeliram na korisnike foruma da budu mudri jer je ova stranica jedan korak prema konkretizaciji naaeg zahtjeva za ozakonjivanjem proizvodnje kanabisa za osobne potrebe,pa ako budu pisali gluposti ,tko e ih od glavonja sasluaati? Znai,trava direktno djeluje na naau psihu,autonomni ~iv ani sustav ,te unutarnje organe i endokrini sustav - sustav ~lijezda sa unutarnjim lu enjem.Da bi smanjili njene atetne utjecaje trebamo se ato viae gibati,vje~bati ,ne jesti puno mesa,takoer mo~emo vje~bom poboljaati pam enje.jedan moj prijatelj iz srednje svaki je dan sa mnom i ostalim druavom u akoli puaio travu.Otac mu je bio vojno lice.Bavio se rukometom i svaki dan je poslije nastave iaao na trening.Nikad nije imao problema sa pam enjem ili sa zdravljem,te je proaao sve razrede i predmete sa 5,0 dok smo mi ~icali dvojke pred zbornicom i cerili se .Sasmo se mi cerimo,ali nemamo emu - ve ina nas duvera nema curu,samopouzdanje i dobro pam enje.Sve je to nama teako postii.Naravno,ja malo karikiram u namjeri da izmuzem koji komentar....
voxPOZNAVALAC

okt 2012.

#12
Preporucujem ovu svoju kompilaciju iz davne 2004-e u delovima. Bilo bi dobro osavremeniti je i prevesti neprevedene delove http://vutra.org/oriin.pdf Kratka rasprava https://forums.vutra.org/graveyard/159-ebook-otrov-razuma-ili-izlecenje-nacije.html

Prijavi se da bi odgovorio

Potreban je nalog da bi mogao pisati na forumu.

Prijavi se