11. Februar 2003. B92 Kaziprst
Legalizacija marihuane
Zašto su ljudi na marihuani kriminalci, a na alkoholu nisu?
Ivana Stevanovc
U svetu jacaju pokreti za legalizaciju marihuane. Mnoge evropske zemlje vec su uvele blage zakone kada je rec o marihuani. U Kanadi je legalizovana njena upotreba u medicinske svrhe. Portugalija je, kao eksperimentalni program borbe protiv narkomanije, uvela potpunu dekriminalizaciju svih droga. U Srbiji je, meuđutim, marihuana bauk. Programe testiranja dece u školama na THC smenjuju projekti o, recimo, Paktu za Jagodinu bez droge. U isto vreme, maloletnike u Srbiji niko ne sprecava da kupuju alkohol.
Deca u Srbiji piju:
"To je ustaljeno, to je još u osnovnoj školi je bilo normalno. Meni je rekord 12 piva, ali popijem u proseku 7-8", kaže ucenik prvog razreda jedne beogradske srednje škole. "Ja se tako osecam lepše. Ako odem trezan na neku žurku smorim se. Nemam šta da radim, sve što uradim glupo mi je", dodaje njegov drug. Na pitanje da li poznaje nekog ko je "strejt", odgovara: "Vrlo malo njih".
Deca u Srbiji koriste i lake droge:
"Bolje vutra, nego alkohol, zato što si sa vutrom svesniji i prisebniji, a sa alkoholom ne znaš šta radiš. Ja prvo ne bih davala deci koja nemaju licne karte da kupuju alkohol. Kupuju nekakve šitove po prodavnicama, pa posle idu na ispiranje želuca. A travu bih legalizovala. Nije to droga, to je ono Bob Marli je bio mirotvorac, ali je duvao i bio je super. Kod alkohola ti treba uvek više i više, na kraju pukneš i mora da piješ. Primer je kada vidiš ispred podruma pica 50 matorih ljudi koji ne znaju gde se nalaze, a nije im lepo zbog toga", prica ucenica iste beogradske gomnazije. "Vutra nije droga, da se razumemo. To je u Indiji narodni lek. Kada bi legalizovali vutru, onda bi mogli da kontrolišu, da ne dobijaju maloletni, a i dileri bi izgubili posao. Ako u Amsterdamu je legalizovana, što ne i ovde", pita njen drug.
Decu u Srbiji niko ne sprecava da piju. Niko od anketiranih ucenika nije se požalio na to da je neko odbio da mu proda alkoholno pice zato što je maloletan. Decu, međutim, stalno opominju na štetnost droge. Nema lakih ni teških, kaže za B92 psihijatar Aleksandar Ramah, specijalista za lecenje bolesti zavisnosti:
Neposredne posledice marihuane se uglavnom ogledaju u tešim psihickim poremecajima, poput epizoda ludila ili depresije s pokušajima samoubistva, i one se obicno javljaju na samim pocecima uzimanja marihuane kod osoba koje na određeni nacin imaju predispozicije da tako reaguju. Ko ce reagovati tako, to niko ne zna. Dugotrajne posledice odnose se na dejstvo marihuane na one psihicke funkcije koje su vezane za procese pamcenja, za inteligenciju, za pažnju kao psihicku funkciju, za volju. Posle dužeg uzimanja marihuane postepeno se sužavaju interesovanja. Javljaju se poremecaji vezani za raspoloženje, za afekat, mogu se javiti impulsivne reakcije. Marihuana oštecuje kratkorocno pamcenje i onda osoba ima problema sa pamcenjem sadržaja, tako da se s vremenom javljaju takozvane crne rupe.
B92: Cini mi se da mnogo toga što ste rekli za marihuanu važi i za alkohol.
Svakako, ali to nije argument, po mom mišljenju, za legalizaciju marihuane. Ako je teško ili nemoguce alkohol prebaciti u ilegalne droge, onda nema ni razloga da marihuanu približavamo alkoholu. Ja zaista ne mogu da kažem da je uzimanje marihuane veci problem od uzimanja alkohola. Sve je to jedan isti problem.
Aleksandar Ramah poziva državu na restriktivnije poštovanje zakona kojim se maloletnicima prodaje alkohol, na zabranu reklamiranja i na podizanje cena.
Alkohol, koji Ramah naziva legalnom drogom, izaziva cirozu jetre, demenciju, srcane tegobe, nasilje u porodici i svakojake druge probleme. Jamajkanski Nacionalni institut za mentalno zdravlje tvrdi da je marihuana pokazala pozitivne efekte prilikom ispitivanja društvenog ponašanja i da ne postoji povezanost njene upotrebe sa kriminalnim ponašanjem. Komisija Blue Ribbon, koju je 1972. godine osnovao Ricard Nikson, izvestila je da marihuana ne vodi ka upotrebi teših droga, ne uzrokuje oštecenja na mozgu i u hromozomima i ne stvara fizicku zavisnost. Kada je, na osnovu svojih nalaza, predsedniku predložila dekriminalizaciju marihuane, Komisija je raspuštena.
Zašto je, dakle, jedna od ove dve droge legalna, a druga ne? Zašto su ljudi na marihuani kriminalci, a ljudi na alkoholu nisu?
To je pitanje licne odgovornosti. Niko nikome ne daje da nešto radi, to je stvar licne odgovornosti, licnih preferenci. Teorijski posmatrano, mene niko ne može da spreci da ukradem, može samo da me uhvati post festum i da za to odgovaram, ali ja imam licnu odgovornost i odnos prema necemu i znam da li cu nešto raditi ili necu raditi. Ja bih svaku od tih osoba koja ima dilemu 'ne daju mi da kupim' pitao 'a šta ce uopšte marihuana u vašem životu?. Zašto marihuani ili alkoholu pridajete toliku moc? A oduzimate sebi moc.' Svaki put kad osoba uzme drogu, bilo koju, ukljucujuci naravno i alkohol, ne proširuje i ne pojacava sebe kao licnost, nego naprotiv, negira sebe kao licnost i smanjuje svoju slobodu, kaže Aleksandar Ramah.
Na pitanje "zašto marihuana u vašim životima" odgovara poznati pisac David Albahari:
Na to bih mogao da odgovorim pitanjem zašto bilo šta u našim životima? Ja mislim da tu, naravno, ne postoje nikakvi propisi, da ne postoji ništa za šta bi trebalo da se kaže "ovo se mora, ovo se ne mora". Meuđutim, u isto vreme je, recimo, trecina stanovnitva Severne Amerike na nekim antidepresivima, nekim drugim prakticno legalnim supstancama a u stvari drogama jer kada jednom pocnete da ih uzimate, ne možete da prestanete ili veoma teško možete da prestanete. Dakle, ostajete u kandžama depresije. Ne vidim zašto bi se jednom davalo prednost a drugom se ta prednost oduzimala. Prednost se u stvari daje necemu što je legalno, a zabranjuje se nešto to je ilegalno, bez ikakvog stvarnog pokušaja da se utvrdi u cemu je dobrobit jednog, a u cemu je zlo drugog. Pitanje da li je nešto dobro može verovatno da se postavi za mnoge stvari na svetu, i one koje su legalne i one koje to nisu.
"Kad ste odrasli u šezdesetim, onda je teško nemati iskustva s marihuanom, narocito kada se ima u vidu da je veliki deo prometa išao kroz bivšu Jugoslaviju", kaže David Albahari. Šta on misli o prici o licnim posledicama?
"Nikada nisam verovao u te price, i dugi niz godina u kulturi rok, pop i ostalim alternativnim kulturama potvrđuje mi da je samo prica kako su sve loše supstance međusobno povezane i kako jedna vodi u drugu. Moje iskustvo mi kazuje da je takva tvrdnja neodrživa. Apsolutno nije tacno da svako ko proba neku laku drogu mora na kraju da završi kao težak narkoman koji odlazi na lecenje i završava svoj život u nekom tragicnom fizickom i mentalnom stanju. Međutim, treba imati u vidu i cinjenicu na koju mnogi skrecu pažnju, da je sadašnja marihuana mnogo potentnija, mnogo jaca, kao narkotik mnogo kvalitetnija nego ona koja se koristila pre dvadesetak ili tridesetak godina. To jeste element koji može da utice na pojedinca, ali u svakom slucaju nije elemenat koji bi dodao marihuani neko svojstvo lošeg i totalno negativnog uticaja na psihu i na fizicko stanje.
Društvo je, kaže Albahari, u tolikoj meri prihvatilo alkohol kao društveni stav, da bi teško moglo da ga se odrekne. Mada je i alkohol nekad prolazio kroz period prohibicije.
Društvo je u nekom trenutku uvidelo da se mnogo više isplati, da je mnogo jednostavnije legalizovati alkohol, omoguciti slobodan pristup i uvesti određene društvene mehanizme i kontrole njegove upotrebe. Dakle, to je ono što bi trebalo uciniti i u slucaju marihuane. Cini mi se da bi prvobitna ideja trebalo da se odnosi na pitanje dekriminalizacije marihuane i takozvanih lakih droga. Dekriminalizacija dopušta da se nešto to je vec usvojeno kao životna praksa i nacin života vec nekoliko generacija pretvori u nešto što bi bilo slobodno, oslobođeno bilo kakvog pritiska zakonskih, milicijskih ili bilo kakvih drugih inicijativa protiv toga. Legalizacija bi bila drugi korak.
Blage zakone prema marihuani usvojile su gotovo sve Evropske zemlje. U Kanadi je dekriminalizovana upotreba u zdravstvene svrhe, za posedovanje se ne kažnjava u Danskoj, Španiji i Britaniji, pojedine opštine uvode dekriminalizaciju kao eksperimentalni model borbe protiv ozbiljne narkomanije, a Portugalija takav eksperiment sa svim drogama - sprovodi vec skoro godinu dana. O iskustvima Holandije, izveštava za B92 iz Haga Milo Mili:
Oni koji o tome znaju nešto više, kažu da su kofi šopovi u kojima se od 1978. godine legalno prodaje marihuana u pocetku bili mracna na mesta na kojima su se okupljali sumnjivi likovi. U prvo vreme u celoj Holandiji nije ih bilo više od deset. Danas u Amsterdam zbog lakih droga i lake zabave svake nedelje dolaze hiljade ljudi iz celog sveta, a kofi šopova ima na stotine. Ako se i ne može reci da zemlja i grad žive od ovakve vrste turizma, onda se ipak mora priznati da je rec o jednoj znacajnoj privrednoj grani. Stoga je i logicno da ste u kofi šopu jednako bezbedni kao i bilo gde drugde. Šta je zapravo legalno u prodaji marihuane, vutre ili kako god? Opšta predstava o tome kaže da je 'trava' legalizovana. Ona je, meuđutim, samo dekriminalizovana. Između ove dve reci krije se nijansa koja znaci da marihuanu možete kupiti legalno u kofi šopovima, da je u njima legalno možete pušiti, da je po osobi dozvoljena kolicina od pet grama, ali da kršie holandski zakon svaki put kad izađte sa džintom na ulicu. Ipak, to kršnje zakona se gotovo stoprocentno toleriš, osim ukoliko niste bašuporni pa uđte u neku šolu ili bolnicu, kada c policija sigurno intervenisati. Antilegalisti, da ih tako nazovemo, kaž da se legalizacijom marihuane povecva broj takozvanih pravih narkomana, odnosno osoba zavisnih od teših droga. Ipak, holandska iskustva govore ubedljivo drugacje. Naime, najvažiji zadatak legalizacije bio je da se prodavci ove droge odvoje od dilera heroina i ostalih tških droga. U godinama koje su sledile posle vladine odluke 1978, procenat registrovanih korisnika heroina bitno se smanjio. Na drugoj strani, u svim ostalim susednim zemljama Evrope slucj je bio obrnut. I moža najvažije, holandsko iskustvo je pokazalo da legalizacija nije proizvela uspavanu i 'naduvanu' zemlju, vec jeomogucla kontrolu nad prodajom i distribucijom marihuane i oslobodila prostor za borbu protiv šverca droge. Za zainteresovane cena je sigurno najvažnija, gram marihuane je 6 evra, a gram hašiša oko 10 evra.
B92: Možeš li da zamisliš da izadješ negde i piješ sok, da si skroz strejt i da ti je OK?
Ucenik: Ne mogu. Ne znam zašto, ne umem to da objasnim. Dosadno je.
David Albahari: "Moje iskustvo pokazuje da ne treba strahovati od toga da je u pitanju nešto što coveka može da odvede u neke mnogo vece ponore zla, mentalnog nespokoja i tako dalje. Govorim to, dakle, na osnovu svog licnog iskustva. Međutim, ne treba nikada zaboraviti da u svim tim supstancama ne možemo pronaci mnogo toga što zapravo vec ne pripada nama. covek u svemu tome najviše i najbolje može da otkriva samo i jedino samoga sebe. I ako nešto nema u sebi, on veoma teško može to da dobije kao da mu je to neka nebeska, Božja ruka dala kao dar. Nekada se koristio, kada je bila rec o marihuani i lakim drogama, termin rekreaciona droga. I mislim da je to možda najbolji termin koji se i danas može koristiti. Kada je potrebna neka rekreacija duha, ponekad i tela, ponekad nekih misli eto, to je možda to".
