VUTRA
ForumMarihuanaMarihuana FAQBalkanska landrace
LEGACY

Balkanska landrace

118 odgovora12,515 pregleda
taurusamstaffISTRAŽIVAČ

jun 2012.

#1
LJudi zanima me dali ustvari postoji landrace sorta kanabisa sa naaih prostora-Balkana? Puno sam tragao po stranim forumima,i nema NI`TA nigdje o tome ,a mogu vam rei da puno ljudi to zanima! Jedino se spominje neka Albanska domaica,i to je to. Pa zna li tko barem o toj sorti atogod?? :maryjane:
metalmaniacZMAJ

jun 2012.

#2
to ti je to, isto sranje koje se svuda prodaje (neka loae uzgojena, indica dominant vrsta)...
Napušena VjevericaAMBASADOR

jun 2012.

#3
Landrace je vrsta koja je "prirodnim" putem nastala na odredenom podrucju. Recimo Velebitska degenija, raste samo na Velebitu. Balkan nije izvor nastajanja marihuane, ne postoji balkanski landrace. Vjerojatno te to zanima jer ces saditi out pa trazis onu koja ce najbolje reagirati na nase klimatske uvijete. Ne mozes to izracunati, racunaj samo da su indice lakse za uzgojiti, traze nesto manje svijetla od sative i daju vise "plodova". Hehe balkanski landrace :P made in zagorje hahahah I naravno, trazi one vrste kojima je bank seed preporucio krace cvijetanje, posto mi imamo 4 godisnja doba, znaci logicki.
nenashPOZNAVALAC

jun 2012.

#4
Ne bi' se slo~io s Vjevericom.Istina je da Balkan nije mjesto odakle konoplja poti e ali je doala na ove prostore davno i prilagodila se uslovima itd. ak mislim da u onom lanku na home pageu o pravljenju vlastitog strejna ima definicija ata je u stvari landrace tj. koji uslovi moraju biti ispunjeni. Mislim da je Slo-era radio neato po tom pitanju pa je selektirao neku balkansku udovicu ili tako neato. Pa konoplja koju su sadili naai stari nije iz Holandije, zar ne? Na kraju krajeva, imam 37 godina i znam pedesetogodianjaka koji itav ~ivot sadi i ima domaicu koja se mo~e porediti sa brand name strejnovima u najmanju ruku. Mislim da e dolazak brzog interneta i uopate airenje pri e o vutri doprinijeti mijeaanju genetike i nestanku izvorne domaice. ak mislim da bi bilo fantasti no kad bi se ekipa sa sajta organizovala i pokuaala napraviti neato po tom pitanju ali to je onda kraenje pravilnika, jbg...
Napušena VjevericaAMBASADOR

jun 2012.

#5
Ipak sam ja u pravu: Hehe, balkanski landrace... jos mi tjera smijesak na lice :))) Mi bi mogli pricati o balkanskom landrace-u ako: -je ta vrsta na balkanskom prostoru vise desetljeca -ako se rasprostranila prirodnim putem Mislim da nemamo niti jedan argument za to? Balkanski landrace se moze razviti samo ako cemo je pustiti da raste prirodnim putem i to kroz vise desetljeca. Tada ce ona fenotipirat bla bla da ne filozofiram. A ti, nenash, vjerojatno mislis na industrijsku konoplju. Da, ona JEST landrace na balkanu ali mi ne pusim industrijsku nego "indijsku" :P I ukoliko znas di je to slo-era pisa, molim link, bas me zanima.
nenashPOZNAVALAC

jun 2012.

#6
Ti baa ponekad ono... Pa ovje e, znam babe koje su pri ale da je saena izmeu 2 svjetska rata i da je bilo ljudi koji su je puaili i "samo se smijali". Mo~ea mi vjerovati ,a i ne moraa... Je li onda to skoro vijek od kako je ovdje i od kako se airi "prirodnim" putem? Ma ima I Hookerov lanak o bitnim datumima za istoriju biljke. ini mi se da tu ima podatak o "dolasku" ovdje, pogledau. Sjeam se da je tamo negdje 94,95-te jedan lik donio "crvenu" vutru.Sad znam da je to bila vjerovatno Colombian Red ili Punto Rojo. To je zna i prva "strana" vutra u mom kraju( i bila je uffff, kad se samo sjetim). `ta smo do tad puaili? Ne ~elim prepirku, svarno mislim da nisi u pravu...
metalmaniacZMAJ

jun 2012.

#7
vjeverice, vjeruj mi na rije , nisu ljudi prije sadili industrijalku, toga tada nije bilo... to je danaanja alternativa za proizvodnju vlakana bez "nusprodukata"... pri ao mi je neki stariji roak (pokoj mu duai) kako su prije kao momci sa 20-ak godina puaili konoplju jer nisu imali duhana. objasnio mi je i kako je to "zlo" ali sa nekim blagim smjeakom na licu... vjerujem da bi se joa moglo nai, tj. da netko joa sadi tu staru sortu koju su ljudi davno sadili na naaim prostorima u svrhu dobivanja vlakana za preu i vrlo bih je rado probao...
Napušena VjevericaAMBASADOR

jun 2012.

#8
Ma sta bi se prepirali... Dobro. Vjerujem vam na rijec, ja iskreno prvi put cujem za to. Ako imate jos koji info, slobodno stavite, iskreno me zanima.
TropicoLEGENDA

jun 2012.

#9
Kako da ne...pa slo era je radija u tom smjeru...i to od davnina...na svoje o i vidija i svojim rukama sadija landrace
Napušena VjevericaAMBASADOR

jun 2012.

#10
Istorija konoplje na Balkanu - Enciklopedija konoplje
taurusamstaffISTRAŽIVAČ

jun 2012.

#11
Vjeverice,Sorry -al' NEMA` POJMA! 'Landrace' je sorta koja je u nekom kraju uzgajana barem 50 godina.I to je to.To je jedina definicija! (..tako da to mo~e biti bilo koja-pa i neka od novijih sorti..) Ali ja sam mislio baa za stvarno Balkansku domestic,domau,landrace sortu ,koja je ovdje postojala i prije par stotina godina! Ja vjerujem da postoji! Ponavljam ,jedino ato sam pronaaao da se spominje je ta neka Albanska. Slo-Era D I S I ?!?
taurusamstaffISTRAŽIVAČ

jun 2012.

#12
Vidia ?!??
Napušena VjevericaAMBASADOR

jun 2012.

#13
Stvarno nema potrebe za grubim rijecima. Uostalom, rekao sam da sam pogrijesio. A Slo-Era je pao.
taurusamstaffISTRAŽIVAČ

jun 2012.

#14
Slo-Era napisao sam ti i privatnu poruku,ali te nema.. Izgleda da bi jedino ti znao neato o ovome,pa te molim da se javia i napiaea neato! Zanima nas,Zanima.. :)
Z&NZMAJ

jun 2012.

#15
[bez sadržaja]
jesamZMAJ

jun 2012.

#16
Pred nekih desetak ili nesto vise godina na Agronomskom faxu radili ispitivanja i zasadili cijelo jedno polje industrijske konoplje. Zakljucak:zemlja nije pogodna, wtf?????? Moja prababa imala tkalacki stan (to nesto za izradu platna) i zivjela od toga, sasvim fino. Predaja kaze da i ja sad trenutno, a i inace, sjedim na njenom radu. Perem, perem, al se ne dere, a i izgleda skoro kao novo.
metalmaniacZMAJ

jun 2012.

#17
pa vlakna od konoplje su nepoderiva, otprilike 6x su vraa od pamu nog vlakna...
taurusamstaffISTRAŽIVAČ

jun 2012.

#18
...za sada saznao... Kod nas na Balkanu se mo~e nai (ali sve rijee) konoplja koja se sadi u industrijske svrhe(Industrijska Konoplja), i konoplju koja se mo~e nai kako samoniklo raste (uglavnom Albanija,Makedonija,Kosovo,i neka sela isto ne Srbije). Ta konoplja -koja bi se mogla nazvati 'Balkan Landrace', se vjeruje da je ostala od Turaka, i takoer se koristila primarno za dobivanje vlakana ,ALI posjeduje izvjesna psihoaktivna svojstva. U pitanju je C.Sativa,iako na prvi pogled viae podsjea izgledom na C.Indicu. Tako da postoje dvije teorije: 1. da su turski vojnici donijeli sa sobom neku svoju sortu/e 2. da su se te turske sorte iskri~ale sa industrijskom konopljom koja je ovdje ve postojala prije Turaka
Napušena VjevericaAMBASADOR

jun 2012.

#19
A koja je razlika izmedu A, B, C, D itd. konoplje?
metalmaniacZMAJ

jun 2012.

#20
vjeverice pa ti si napuaen totalno, spaljevina... :banana_rasta:
matiaAMBASADOR

jun 2012.

#21
To vjeverice, hvala ti za ovo :) cannabis sativa, cannabis indica
taurusamstaffISTRAŽIVAČ

jun 2012.

#22
Ne kume - samo je GLUP
Petar PanPOZNAVALAC

jun 2012.

#23
@taurusamstaff nemoj tako, nije lipo od tebe i nije u duhu foruma. dovoljno je bilo re da je spaljen :banana_rasta: a ja isto itam razvaljen i kidam se od smijeha :b_woot:
makisplitAMBASADOR

jun 2012.

#24
Koliko sam do sada virtualno upoznao vjevericu,momak nije glup al je glupo da ga moram braniti od gluposti to svakako...njemu je samo tipkovnica br~a od provarenih misli,btw oko landrace tematike nije napisao niata glupo vec prepisao napisano sa foruma,covika ste uvatili u ir malo previae za moj ukus iako i on nas voza svakodnevno... vjeve atop na balun prije tipkanja ato i sam sebi znam reci i sve 5!
Napušena VjevericaAMBASADOR

jun 2012.

#25
Pa dobro, ja stvarno ne vidim razlog za ismijavanje. Postavio sam pitanje na koje ne znam odgovor a vi me ismijavate. Uglavnom, sto onda znaci skracenica... aha sad sam opet procitao. Isprike. Ja uvijek gledam siru sliku pa od sume ne vidim drvo. Nema veze, sve pet. Sigurno vam bilo smijesno :ludak
HookerLEGENDA

jun 2012.

#26
Evo Vjeverice,Landrace,tra~io sam,sredio tekst pa da neato nau im i to podelim sa vama.Na kraju teksta ima i o Balkanskoj Landrace. L A N D R A C E Prema definiciji landrace je sorta koja je razvijana i genetski unapreivana od strane odgajiva a, ali na koju nisu primenjivani savremeni postupci hibridizacije.Ujedno, proizvod su dugotrajnog inbreeding-a (ukratanja u okviru svoje vrste ili svoje sorte),prema nekim autorima, u periodu ne kraem od 50 godina.One su odli no adaptirane na spoljne uslove sredine iz koje poti u Postoje joa neka tuma enja ovog pojma, kao npr. ona Ed-a Rozenthal-a, iz njegove knjige Marijuana Grower's Handbook , gde jednostavno ka~e da je landracenajuobi ajenija sorta jedne dr~ave ili podru ja.Po slobodnom prevodu, landrace bi mogla biti  lokalna sorta , ali isto tako i divlja sorta. Meutim, ovaj prvi naziv (na engleskom local strain), u svetskim okvirima, bi se mogao odnositi i na neke sorte koje se gaje na nekom podru ju npr. nekih dvadesetak godina, ali su pre toga pretrpele i ukratanja sa nekim novijim sortama ili drugim landrace.Iako takve sorte, ugalvnom, imaju stabilnost pravih landrace, ipak treba razgrani iti stare tradicionalne sorte od ovakvih.S druge starne, naziv divlja sorta mo~e uneti zabunu jer bi neko mogao pomisliti da se radi o nekim biljkama koje se mogu tu i tamo nai u outdoor-u kako rastu slobodno, preostale od nekih napuatenih uzgoja.. Zaato su takve sorte uopate bitne? Neki bi mogli rei da je sasvim nepotrebno gubiti vreme oko sorti koje su po svojim ukupnim performansama ipak ispod danaanjih najboljih hibrida.Drugo, veina njih je prili no teaka za uzgoj u sveprisutnijem indoor-u.No, treba uvek imati na umu da svi hibridi u svojim genima imaju te sorte u da se od njih i po elo sa hibridizacijom aezdesetih i sedamdesetih godina a postoji i rastui trend meu hobby breederima(a takoe I kod profesionalaca, delom) da se za stvaranje novih sorti koriste landrace iz prostog razloga ato su krajnji rezultati izvesniji. Na kraju, pored njihove uzuzetne stabilnosti, one uglavnom nose i solidnu otpornost ka bolestima, neke od njih mogu da daju zadivljujue rezultate gajene u outdoor-u na naaim prostorima, a o celokupnom efektu posle puaenja neke landrace koja je gajena baa u podneblju sa koga poti e ne treba ni govoriti.Jedino ato je kod nas (a ini mi se i u svetu) sve te~e nai dobru travu prokrijum arenu iz nekih egzoti nih predela. U Holandiji se joa i nekako mogu pronai u nekim coffee shopovima koji dr~e do toga, naro ito u obliku hasha, ali ovde se to sve svelo na pojedina na iznenaenja za prijateljeNa ~alost postoji jedna stvar koja ugro~ava postojanje veine svetskih landarce: ~elja za sve veim prinosima(samim time i zaradom) unosi mnogo indika genetike u tradicionalno sativa podru ja kroz upotrebu hibrida.Na stranu to i ato se gaje iste landrace ili komercijalne sative u nekim podru jima gde ve postoji nekalokalna sativa. ak se i u nekim tradicionalno indika podru jima (kao npr. Liban ve dugi niz godina) unose indike sa drugih podru ja ili se koriste hibridi.Na svetskim forumima postoje neki pokreti ili udru~enja za o uvanje landrace-a ali mislim da je to sve te~e ostvariti. I da ve u ovom trenutku neke od dole navedenih ne postoje.Ako se tako nastavi kroz nekih desetak godina e mo~da biti samo 5-6 glavnih landrace (mo~da ni toliko).Ovde u po eti sa nabrajanjem svih landrace prema kontinentima i za koje imam makar podatke odakle poti u. AFRIKA Iako u dobroj meri ima indika u severnoj Africi, gro biljaka sa ovog kontineta su sative.Postoji neato zaista posebno u vezi s tim podsaharskim sativama ato ih u dobroj meri izdvaja od ostalih.Prvo, veina njih ne pravi mnogo zezalica u mozgu (hajde da izbegnemo re paranoja) kao ju~noameri ke, naro ito, indokineske.Nisu naro ito psihodeli ne ali zato teraju na dru~enje zabavu,igru. esto se desi od njih da je jezik br~i od pameti, a ko ne ustane da igra uz muziku  propao je.Ka~u da ko je makar jednom puaio Durban Poison zna o emu govorim. Drugo, mnoge imaju rano cvetanje.To za ju~noafri ke sorte i nije toliko udno, ali takvu sposobnost imaju i neke koje poti u iz predela bli~e ekvatoru.Tree, ali ne manje va~no, pojedine imaju znatnu sposobnost da izdr~e niske temperature i da dobro sazrevaju u nekim umerenokontinentalnim predelima iako poti u iz tropa.Naj eae se pominje da su na ovaj kontinent konoplju doneli Arapi u 16.veku, ali definitivno da je ona bila poznata i ranije.Sasvim je evidentno da su mnogi krajevi tek tada upoznali tu biljku, ali suseverni, arapski krajevi, morali da znaju za nju joa u 12. ili makar u 13. veku najkasnije.Takoe, po nekim novijim saznanjima, na jugu Afrike je bila poznata sigurno pre 16. veka.Logi no je pretpostaviti da su i isto ne obale (tradicionalno u dobrimtrgova kim vezama sa Arapskim poluostrvom) znale za konoplju pre16.veka. Angolese i Congolese su verovatno, ako ne jedna ista, ono vrlo sli n esorte i jako su aromati ne. Durban je jedna od sorti koje su koriaene za stvaranje Durban Poison-a(koji jeste stvoren u Ju~noj Africi u okolini istoimenog grada, ali danaanje verzije poti u od posebno selektovanog kalifornijskog DP). Ethiopian Highland je sorta jako otporna na hladnou i poti e sa etiopskih visoravni gde se gaji i na 4000m nadmorske visine. Kariba je iz Zimbabvea i zahteva obilje vode za uspeaan uzgoj.Pod Kenyan mo~e da bude svaata a ka~u da tamo ima i neato indika genetike.Tu je najpoznatija sorta Kisumu(sativa). Lesothan je klasi na ju~noafri ka sativa sa ranim sazrevanjem i dobrom otpornosti ka niskim temperaturama. Navodno jedna od sorti koja je u estvovala u nastanku Durban Poisona. Malawi Gold je iz Malavija i cvetovi suaenjem dobijaju izrazitu zlatnu boju. Maroc poti e sa juga Maroka i to je sativa (za razliku od kasnije introdukovanih indika na severu).U danaanje vreme nije viae toliko karakteristi na za hash proizvodnju. Moroccan Hash Plant je indika koja se gaji u planinskim regionima Maroka i slu~i prvenstveno za spravljanje hasha.Uvedena je tokom 19. ili po etkom 20. veka. U okviru sorte postoje izvesne varijacije. Nigerian Lowland je sativa iz ravnica sa juga Nigerije. Imaneato du~i period cvetanja i ja e psihodeli no dejstvo u odnosuna ostale ovde navedene. Congo Swazi poti e iz istoimene oblasti u Ju~noafri koj Republici. Varijanta Rooi Bart (crvena brada) je ona koja ima crvene/narand~aste konce na cvetovima. Daje visoke prinose. Tanzanian Magic je stealth sativa koja raste samo do visine od oko 1m sa prili no malim prinosima.Poato je veina biljaka podlo~na spontanom cvetanju, proces po inje krajem 4. a period cvetanja u outdooru je 6-8 nedelja. Mogue da je nastala kao posledica neke spontane mutacije. Transkei Green je najpsihodeli nija sativa iz JAR (poti e iz regiona Transkei) i ima nadu~i period cvetanjaod svih njih. Zamal poti e sa ostrva Reunion i direktni preci su joj ju~noindijske sative sa kojima je dosta sli na po dugomperiodu cvetanja i psihodeli nom efektu, mada ima razlika u smislu da je nekada davno pretpela neko ukratanje sa ju~noafri kim sativama ili se jednostavno adaptirala na lokalne uslove.Karakteristi no je i da gotovo nikad nema viae od 5 lisnih zaperaka a neretko je to samo 3. Zambian Copper je vrlo sli na Malawi Gold i ima neato krai period cvetanja i bolje podnosi niske temperature.`to se ti e nabavke semena, najviae ove genetike se mo~e nai kod African Seeds i Afropips a zatim i kod Reeferman Seeds. Neke od sorti ak i u uzvornom obliku.
HookerLEGENDA

jun 2012.

#27
AMERIKA Ako za Afriku nije sigurno kada je konoplja doala na taj kontinent, ovde je evidentna jedna stvar: doneli su je apanski osvaja i. Postoje sporenja oko ta ne godine, ali je sigurno da je to bilo u prvoj polovini 16. veka.Najranija zabeleaka je iz 1545. u kojoj se govori o zasadima konoplje u dolini Quillota u blizini Santiago de Chile. Saena je isklju ivo za dobijanje vlakana za u~ad i odeu.Nije poznato da li je koriaena i u neke druge svrhe. No, u Meksiku je pri a bila malo druga ija.Ovde je konoplju doneo jedan od konkvistadora Kortezove vojske (Pedro Kuadrado), takoe zbog proizvodnje vlakana, ali je lokalno stanovniatvo ubrzo otkrilo da se biljka mo~e koristiti i u neke druge namene.Stoga je ve 1550. apanski guverner primorao 2 proizvoa a konoplje da ograni e proizvodnju zbog toga ato su domoroci po eli da je konzumiraju u znatnoj meri. S druge strane, u Brazilu, Portugalci su takoe po eli da razvijaju zasade, ali se puaenje prvenstveno raairilo meu robovima iz Afrike (koji su verovatno pre toga ve bili upoznati sa njenim dejstvima, na ata upuuje i sli nost kolokvijalnim nazivima za konoplju sa onima iz zapadne i ju~ne Afrike).Ali, to se tamo dogaalo neato kasnije, tokom 17. i 18.veka.U karipski region konoplja sti~e u drugoj polovini 18. veka (ato ne zna i da njena psihoaktivna dejstva nisu bila ve poznata, verovatno kroz veze sa obli~njim Meksikom).Negde oko 1800. Britanci su poslali na Jamajku nekog ruskog (!?) stru njaka za konoplju da utvrdi kakve su mogunosti komercijalnog uzgoja.Proizvodnja je ubrzo napuatena ali su ostale biljke koje su se nesmetano airile po divljini.Kada su radnici iz Indije pristigli na ostrvo sredinom 19.veka, bili su iznenaeni koliko ganje slobodno raste.Na teritoriji danaanjeg SAD-a se konoplja gaji od ranog 17.veka, ali sve do kraja 18. nije bilo zabeleaki o nekom masovnijem puaenju, ali i to poti e iz Kalifornije koja je u to vreme bila pod vlaau `panaca kao deo Meksika. Sve landrace u Americi su isklju ivo sative, ako se ne ra una ruderalis koji raste po nekim delovima SAD i Kanade (vrlo je diskutabilno u kojoj je meri taj ruderalis landrace i odakle originalno poti e).Po dejstvu i spoljnom izgledu ima dosta razlika i sve zavisi od toga odakle poti u i koje im je praporeklo.Neke od njih su jako psihodeli ne, gotovo halucinogene, neke imaju jako devastirajue dejstvo sativa iz ju~ne i jugoisto ne Azije a neke ak pru~aju i solidan body stine efekat sli an indikama.Po izgledu se za sve mo~e rei da su sative, ali one iz planinskih predela imaju znatno ja e stablo i neato ni~i i kompaktniji rast.Poato ovde ima puno sorti, bie razvrstane po regionima, ali treba imati na umu da u okviru istog regiona ima dosta varijacija, u zavisnosti od nadmorske visine ili, delimi no, geografske du~ine sa kojih poti u. Brazil Iako se dosta gaji i u dubokoj unutraanjosti, u podru ju Amazonije, do sada nije aire poznata neka landrace otuda. One isklju ivo dolaze iz priobalnih predela, s tim da postoje razlike izmeu njih, prvenstveno u pogledu vremena sazrevanja (delimi no i izgleda), ato je i logi no s obzirom da se ta priobalna oblast pru~a od ekvatora pa do 30 stepena j.g.a. Amarelo poti e iz tropskih krajeva i po spoljnom izgledu i dugom periodu sazrevanja podsea na sative jugoisto ne Azije, a takoe mu je i dejstvo delimi no takvo (devastirajuu cerebral high). Bahia poti e ize kvatorijalnih oblasti (okolina istoimenog grada) i predstavlja jednu od sativa sa najdu~im periodom sazrevanja uopate. Aracaju poti e iz oblasti blizu Bahie i sli na je toj sorti, ali ima neato krai period sazrevanja od nje i neato ni~i rast. Manga Rosa poti e iz krajeva suptropske klime gde se mo~e nai i na neato veim nadmorskim visinama.Ima najkrai period sazrevanja od svih brazilskih landrace, stvara jednu glavnu sredianju cvast sa malo pobo nih grana. Pretpostavlja se da joj je praporeklo iz Afrike na ata bi mogao da ukazuje i njen solidan energetsku high svojstven afri kim landarce. Jedna je od sorti koja je poslu~ila za stvaranje White Widow. Original Green (ili Brazilian Green) je sorta pomalo varijabilna po izgledu i sasvim je mogue da pod ovimimenom postoje zapravo 2 landrace:Green sa severa koji ima du~i period sazrevanja i onaj sa juga(Sao Paolo Green) sa kraim periodom sazrevanja i neato kompaktnijim rastom.Pripisuju joj se odreena halucinogena svojstva. Jamajka Glavno podru je uzgoja na Jamajci su brda i planine. esto se o toj ostrvskoj dr~avi misli kao rajskom ganja mestu, ali nije baa tako. Ilegalno je ne samo uzgajati i prodavati ve i posedovati ak i najmanje koli ine.Zato nije udno da su glavni zasadi visoko gore. Ne ra unajui one srenike koji su zauzeli zemlju po obodima auma(ili, na ~alost, paljevinom aume doali do obradivog zemljiata), najvei deo zasada je na kamenitim liticama(na eae povraine oko 0,5 ara, a najviae do 2) gde je zemlja dovu ena iz aume ili iz mo vara.Poreklo tamoanjih landarce nije baa najjasnije, ali je to otprilike meaavina onih indijskih sorti koje su Englezi hteli da gaje po etkom 19.veka (pri emu treba imati na umu da jetu bilo neato i indica sorti), sorti koje su pristigle iz Afrike i, najkasnije, sorti iz ju~nog Meksika.Sve te sorte su se uglavnom spontano ukratale u prirodi, a jedini ljudski uticaj je bio taj da je vraena selekcija onih koje su pru~ale high sa najpozitivnijim i najenergetskijim dejstvom.Mada, postoji i jedna njihova malo slabije izra~ena crta, a to je bla~a halucinogenost, ato je svakako uticaj meksi kih landrace. Ta celokupna meaavina je prilagoena lokalnim uslovima i na taj na in ato bez problema posti~u 3 berbe godianje sa relativno solidnim prinosima. Jamaican Sativa Te landarce imaju dosta kratku veg. fazu (3-4 sedmice) i u okviru nje jako eksplozivan rast, a onda klasi no tropski period sazrevanja (oko 12 sedmica).Uglavnom se ne granaju previae i najvei deo cvetova je na sredianjoj cvasti.Takoe, ne idu previae u visinu  2 m ili ni~e.Tipi no je zelene do tamnozelene boje dok cvetovi suaenjem dobijaju mahom braonkastu nijansu. Blue Mountain poti e sa istoimene planine (poznatoj ina e i po najkavalitetnijoj kafi u svetu).To je kompaktna sativa koja tra~i dosta vode za uspeaan uzgoj.Jedna je od retkih tamoanjih landrace koja se i danas mo~e nai u izvornom obliku u nekoj veoj meri. Kali se kao izraz odnosi na svu travu koja ima izra~eno indica/stone dejstvo.Mo~e da se svede u okvire jedne sorte, ali sigurno sa izvesnim varijacijama u okviru nje. Orange Hill poti e sa jednog vrlo uskog prostora kod istoimenog sela (u neposrednoj blizini grada Negrill).Neato je viaa po rastu i viae se grana u odnosu na ostale jamaj anske sative. Lambsbread se kao izraz primenjuje za svaku travu sa Jamajke koja je najviaeg kvaliteta(naj eae se odnosi na Blue Mountain), prvenstveno za sinsemilla (besemenu).Poreklo ove kovanice (eng. Lamb  jagnje i Bread  hleb) je u duhovnoj sferi.Naime, u vreme kolonijalizama, sirotinji nije bio dozvoljen ulazak u crkvu (baptisti ku) i oni nisu mogli da prime sakrament tela hristovog (hleb), kao ni vino (krv Hristovu).Stoga su hleb (a i vino) naali u blagoslovenoj biljci. A poato su ljudi jagnjad Bo~ija, kovanica je jasna.Ponekad se mo~e naii i na izraz Lambs breath koji upuuje na istu stvar, ali je, ako se dr~imo prethodnog objaanjenja, nepravilan.Na ~alost, najvei deo jamaj anskih landrace se danas teako mo~e nai.Na mnogim mestima u svetu je ista linija landrace-a ugro~ena ili potpuno nestala, a ovde su, ini se, najviaeu opasnosti. To je posledica ne samo ~elje za veom zaradom, nego i neodgovornosti mnogih turista koji su,mislei da ine dobro delo, tokom osamdesetih i devedesetih donosili raznoliko hibridno seme na Jamajku i poklanjali ga tamoanjim growerima.Originalana genetika se danas mo~e nai kod malog broja savesnih growera koji su uspeli da na izolovanim lokacijama sa uvaju iste linije, a delom i kod nekih poznatijih svetskih breedera.
HookerLEGENDA

jun 2012.

#28
Kolumbija Sigurno jedan od regiona u svetu sa najo uvanijim landrace. Bez obzira na jako veliku komercijalizovanost tamoanjih zasada, originalna genetika je u najveoj meri o uvana.U SAD su bile prisutne joa od kraja aezdesetih/po etka sedamdesetih, ali im je tebala itava decenija da preuzmu primat od meksi kih, barem u pogledu upotrebe za hibridizaciju.Tek kada se po elo viae raditi indoor, sa pojavom ja ih i kvalitetnijih svetiljki, krajem sedamdesetih ipo etkom osamdesetih, moglo se sa uspehom gajiti takve dugocvetajue sative.Izuzetno va~nu ulogu su ove sorte odigrale u ranim danima moderne hibridizacije (npr. za Skunk i Haze), a ta uloga ni danas nije niata manja.Ovde se Cannabis organizovano uzgaja makar od druge polovine 19.veka ako ne ranije.Postoje 2 podru ja iz kojih su potekle tamoanje najkvalitetnije sorte.Prvi je niska i vla~na priobalna oblast u blizini granice s Panamom a drugi je neato suvlja planinska oblast severne Kolumbije, prvenstveno planina Sierra Nevada de Santa Marta, odmah iznad istoimenog priobalnog grada.Iz prve oblasti dolaze tipi ne tropske sative, dok iz druge dolaze sative ni~e po rastu i sa neato airim liaem.Te sative, takoe, imaju i neato izra~enije sedativno dejstvo ato nije udno jer u sebi sadr~e mo~da najviae CBD-a od svih sativa.Poreklo tih planinskih kolumbijskih landrace nije sasvim jasno i po nekim izvorima, one su nekada do~ivele ukratanja sa indikama (mnogo pre uvoenja indika genetike u SAD). Drugi izvori, pak tvrde, da su one upotpunosti potekle od indika ali da su se vremenom adaptirale na tropske uslove i po ele da odaju spoljni izgled sativa. Ima i sasvim suprotnih mialjenja  da su to klasi ne sative koje su se prilagodile suvljim planinskim uslovima. One su ujedno zastupljene i na prostorima Anda, u jugozapadnom delu.Kako god, za sve njih je karakteristi an dug period sazrevanja  12-14 sedmica (planinske sedmicu ranije),tipi no koni ni izgled (kao jelke), klasi no zelena do tamnije zelena boja liaa i mnoatvo cvetova Seme je dosta sitno, naj eae tamnobraon boje, tek sa ponekom crnom aarom.Treba napomenuti da su se zadnjih godina glavni komercijalni zasadi pomerili znatno ju~nije, na visoravni ju~ne centralne Kolumbije, upravo zbog vee izolovanosti tih predela. Amazonas je danas ve zaboravljena sorta koja poti e sa krajnjeg jugoistoka Kolumbije.Klasi na tropska sativa sa jakim cerebral high i visokim rastom.Teako se mo~e nai jer je potisnuta drugim kulumbijskim sortama. Cali poti e iz okoline istoimenog grada i spada u planinske kolumbijke.Nije sigurno u kojoj meri je to danas ista sorta jer u toj oblasti ima dosta komercijalnih planta~a sasvakojakom genetikom. Cauche (nekada u SAD poznata i kao Wacky Weed ,Colombian Black) je visoka tropska sativa koja raste ido 6m visine.Poti e sa zapadnog dela centralnog platoa, ali je pre u vezi sa nizijskim nego sa planinskim sortama.Cvetovi su joj tamnobraon/tamnocrveni i suaenjem dobijaju gotovo crnu boju. Corinto (ponekad kaoCorinto Monster) je planinska koja raste kao vrlo visoki ~bun. Llanos (ponekad Llanos Green) je sorta sa centralnog platoa (visoravni) i u bliskoj je vezi sa planinskim sortama, ali ima znatno ja u otpornost ka suai. Manizales je joa jedna planinska, va~i isto kao i za Cali. Punto Rojo je, u stvari, uvena Colombian Red .Spada u ravni arske sorte i po izgledu je tipi na razgranata sativa.Izuzetno je cenjena (ponekad je nazivaju i Queen Sativa Plant).Cvetovi joj u zrelom stanju izgledaju kao da krvare a suaeni dobijaju mrkocrvenu boju.Listovi su ve kao mladi zeleno-~ukasti.Ima cerebral high ali ne razarajui ve viae veseo, ponekad dovodei do histeri nog smeha.To je mo~da i posledica kombinacije raznolikih kanabinoida i terpenoida koji se ne sreu kod drugih sorti.Njoj je vrlo srodna Choco (naziv ne zbog toga ato ima veze s okoladom, ve zbog naziva pokrajne/departmana iz koga poti e)koja ima neato tamnije crvene cvetove od prethodne. Santa Marta i Guajira su gotovo iste sorte (Guajira je departman u kome se nalazi Santa Marta),s tim da je druga neato viaa rastom.Naziv Colombian Gold se naj eae odnosi upravo na ove 2 sorte.Imaju vrlo psihodeli ni cerebral high sa znatnim opuatajuim efektom, mada ponekad izazivaju i pravi stone efekat. Listovi gusto poreani sa klasi no zelenom bojom.Cvetovi su kao zreli prili no ledeni, tj. posuti kristalima (kao kod WW), ali suaenjem dobijaju karakteristi nu zlatastu boju. Ponekad se pod nazivom Cololmbian Gold mogu na tr~iatu nai i druge tamoanje sorte koje suaenjem dobijaju takvu boju. Meksiko Najraniji dani hibridizacije (u SAD) bili su obele~eni upotrebom meksi kih sorti.To nije udno jer je ova dr~ava tradicionalno bila glavni snabdeva SAD ato je naro ito doalo do izra~aja tokom aezdesetih i tokom veeg dela sedamdesetih. Kasnije, kako je dolazilo sve viae novih landrace u Kaliforniju, njihov uticaj se smanjivao. Mo~da je to bilo i zbog toga ato su meksi ke sorte omalova~ivane, jer je vremenom kvalitet robe koja je dolazila u SAD slabio.Zadnjih desetak godina tamoanji karteli pokuaavaju da uvedu novu genetiku, prvo kolumbijsku i afgani,delom i tajlandsku i ju~noindijsku a zadnjih par godina i sve viae modernih hibrida. Originalna genetika se joa uvek mo~e nai u nekim zaba enijim oblastima.Sreom, zbog ranije velike prisutnosti, kod breedera (pogotovo manje poznatih, nekomercijalnih) se mo~e nai seme mnogih meksi kih landrace. Podru je uzgoja je bukvalno na itavoj teritoriji dr~ave ali je zadnjih desetak godina ote~ano zbog organizovanih udru~enih akcija SAD i Meksika na uniatavanju zasada.Glavna oblast iz koje poti e najvei broj tamoanjih landrace je pacifi ko priobalje sa planinskim zaleem.Od severa ka jugu, to su savezne dr~ave: Sinaloa, Nayarit, Jalisco, Michoacan, Guerrero, Oaxaca, Chiapas.Za sve meksi ke sative je karakteristi no da su srednjeg rasta (2,5-3,5m, retko viae), dosta se granaju,ponekad sa po nekoliko grana koje imaju cvasti znatno masivnije od drugih grana.Listovi sa jako dugim zapercima, neretko airim nego kod drugih sativa, u kru~nom rasporedu. Izraziti cerebral high sa nimalo stone efekta, ato nije udno jer je kod meksi kih sorti uglavnom utvreno potpuno odsustvo CBD-a. Mada, esto se deaava da je high toliko jak da prosto uko i oveka.Pojedine imaju znatna psihodeli na svojstva koja se grani e sa halucinogenim.Seme je prili no krupno, sive ili svetlije braon boje.Sasvim je mogue da su pojedine sorte joa dosta davno oplemenjivane indokineskim sortama, ali nema konkretnih dokaza. Za sve va~i da imaju ranije sazrevanje (posebno one sa severa) u odnosu na klasi ne tropske sative, ali ipak ne toliko rano kao kod ju~noafri kih.Vrlo je bitna joa jedna osobina a to je da su sorte sa severa solidno otporne na suau i da dobro uspevaju na alakalnim zemljiatima. Chiapas je klasi na tropska sativa, neato viaa rastom od veine tamoanjih i sa najdu~im periodom sazrevanja. Guerrero je nekada va~ila za najkomercijalniju sortu.Postoje izvesne varijacije u okviru iste a najpoznatija varijanta je G.Gold koja je takoe mnogo aire poznatakao Acapulco Gold (s tim da danas postoji izvesna razlika jer je A.Gold imao tokom vremena upliva kolumbijske genetike).Za sve varijante u okviru sorte je karakteristi an neato ni~i rast (do 2,5m uglavnom). esto imaju jako duge ni~e grane sa veim i razvijenijim cvastima nego na viaim granama. Michoacan je takoe jedna od komercijanijih sorti. Ide do visine od oko 3m.Lisni zaperci su naju~i od svih meksi kih sorti, a cvetovi su gotovo potpuno isti, bez listia. Nayarit ima cvetove tipi no oker boje. Oaxaca Highland va~i za najpsihoaktivniju meksi ku sortu i ujedno naj eae izaziva blisko-halicinogenastanja od svih poznatih sorti Cannabisa uopate. Vrlo jak high koji dolazi u talasima. Oaxaca Lowland (poznata i pod nazivom Coastal Oaxaca iz priobalnog podru ja) je manje psihoaktivna u nekom halucinogenom smislu, a viae ima jak energetski high.Za obe sorte je karakteristi no da su sigurno najviaeg rasta od svih meksikanki  uglavnom 4m i viae,da imaju dosta listia u cvastima i da imaju neato aire lisne zaperke od drugih. Sinaloa je poznata po tome ato vrlo dobro podnosi suau i alkalno zemljiate. Culiacan je drugi naziv za ovu sortu (po gradu iz te dr~ave) i ponekad se odnosi na komercijalnu, manje kvalitetnu verziju iste. Veracruz je sativa iz karipskog podru ja koja tra~i dosta vode za uspeaan uzgoj i ima vrlo razreene,vazduaaste cvetove i daje niske prinose.Ujedno i jedina originalna meksi ka sorta u kojoj su naeni tragoviCBD-a. Zacatecas je joa jedna za koju se tvrdi da ima izra~enija blisko-halicinogena svojstva.Dobro podnosi suau i alkalna zemljiata. Poti e oz planinskih predela.Na ni~im temperauturama cvetovi dobijaju tipi nu ljubi astu boju (ime).Jako cenjena kod breedera zbog svojih fenotipskih svojstava a i zbog toga ato je to verovatno najou uvanija meksi ka sorta u izvornom smislu.Naravno, pored ovih glavnih oblasti postoje joa neke iz kojih poti u ameri ke landarace, ali iz razli itih razloga nisu aire poznate, samim tim ni primenjivane u uzgoju i hibridizaciji. Pretpostavlja se da e u budunosti biti joa nekih, novootkrivenih, ali e one najverovatnije poticati ili iz nekih zaba enih delova Ju~ne i Srednje Amerike gde joa uvek nema druge (najpre kolumbijske) genetike ili iz Brazila koji je od stvaranja WW postao izuzetno zanimljivo podru je za nabavljanje landrace-a.
HookerLEGENDA

jun 2012.

#29
SAD Ono za ime se uporno traga su landrace iz SAD.Iako postoje sorte koje se u izvornom obliku gaje ve skoro 40 godina i koje po mnogim karakteristikama zalsu~uju da budu, ako ne nazvane, ono barem izjedna ene sa landrace, nije nadjena ni jedna sorta koja se u istom obliku gaji od pre upliva strane (meksi ke, kolumbijske, tai i afgani) genetike na te prostore.Nesumnjivo je bilo takvih sorti u ju~noj Kaliforniji i ju~nom Teksasu (verovatno i ju~noj Lujzijani) pre donoaenja zloglasnog  Marijuana Tax Act  1937. ak i posle toga, sve do ranih pedesetih, te sorte su verovatno gajene u nekim zaba enijim predelima.Nije nemogue, ali, vrlo je teako nai neku takvu sortu danas, jer je kasnije bilo toliko uvoza sa strane i od te genetike raen i uzgoj, tako da je i nenamerno, moralo doi do opraaivanja lokalnih sorti i gubljenja originalne genetike.Poreklo C.ruderalis u severnim dr~avama SAD i ju~nim kanadskim je prili no teako utvrditi, a esto su te biljke i spontano ukratane sa nekim drugim, psihoaktivnim, tako da i tu nema prave landrace.Sorte iz ostalih delova Amerike nisu poznate po nekim posebnim imenima, naj eae se nailazi na nazive tipa Paraguayan sativa ,Belizean sativa i sli no.Nadjen je i naziv naziv Machu Pikchu iz Perua, mada nije sigurno da je u pitanju landrace.Dr Short je opisao neku venecuelansku sativu s po etka sedamdesetih koja ima ~ukaste vazduaaste cevtove sa high-om koji podsea na meksi ke, ali je veliko pitanje da li ona joa uvek postoji jer je danas tamoanji uzgoj podreen kolumbijskim sortama.Takoe, esto se citira i njegov opis Panama Red koja je po svemu gotovo ista kao i Columbian Red(Punta Roja), sem ato ima razreenije cvetove i malo viae stone efekta(mada to mo~e da bude i produkt na ina suaenja).Ispoljavala je veu sklonost ka hermafroditizmu od kolumbijske i zato je odba ena kao varijanta za hibridizaciju. AZIJA Kontinent sa koga poti e Cannabis. Dosta je teako utvrditi region odakle biljka poti e.Neki ka~u da je to ju~na (evntualno centralna) Indija i da je odatle kasnije preneaena na sever,ka centralnoj Aziji. Drugi, opet, tvrde da je pradomovina upravo centralna Azija odakle poti u neki od najstarijih dokaza o kultivaciji i upotrebi.Malo ta nija odrednica bi bila koridor (relativno) umerene klime izmeu Kavkaza na zapadu i planinskih masiva Hindu Kua i Himalaji na istoku, pri emu je na jugu ograni en stepsko-pustinjskim predelima, a na severu planinskim vencima i nizijama sa oatrijom kontinentalnom klimom. Neki autori daju joa sku eniji lokus i prema njima bi to mogla da bude Persija, naro ito deo oko Kaspijskog jezera. Sasvim je mogue da su od pradavnih vremena bila poznata i psihoaktivna dejstva, ali najstariji nalazi govore o tome da se prvenstveno koristila u ishrani (seme). No, bez obzira na vid upotrebe, biljka se airila po Aziji i najstariji nalazi o oragnizovanom uzgoju poti u od 4500 godina pre nove ere, iz plodnih ravnica oko kineske reke Jang Ce. Tu je verovatno prvi put upotrebljno vlakno konoplje za izradu odee i konopaca. Vremenom se po ela upotrebljavati i kao lek (sigurno pre 2000. godine p.n.e.), a samim time je postalo poznato i psihoaktivnodejstvo (ako ne ranije). U 2. veku p.n.e. u Kini se sve viae upotrebljavaju ~itarice u ishrani, ali, istovremeno,vlakno po inje da se koristi za izradu papira. U svakom slu aju, bez obzira ato su poznavali njena psihoaktivna dejstva, u kineskoj kulturi konoplja nikada nije postigla neki vei zna aj s te strane. Arijska plemena donose upotrebu konoplje u severnu Indiju neato posle 2000.godine p.n.e. Mada, postoje dokazi da su dravidska plemena centralne i ju~ne Indije poznavala biljku joa ranije, ali dolaskom Arijaca po inje njena implementacija u sve sfere ~ivota, a posebno u religiju. O ovome e biti viae re i u delu o indijskim sortama.Iako su stari narodi sa podru ja Persije sigurno poznavali konoplju viae hiljada godina pre, upotreba u psihoaktivne svrhe se vezuje za dolazak arijskih plemena, negde oko 1500 god. p.n.e. Idui dalje na zapad,sve do Male Azije, upoteba konoplje u razli te svrhe je postala poznata najkasnije do 1000. god. p.n.e. Na Bliskom Istoku je bila poznata negde oko 700 god. p.n.e., mada je zanimljivo da jevrejski verski spisi ne pominju njenu upotrebu u psihoaktivne svrhe sve do ranog srednjeg veka. Arapska plemena su morala biti u to vreme (8-6 vek p.n.e.) upoznata s njom, ali se upotreba u psihoaktivne svrhe za njih vezuje mnogo kasnije.Na drugoj strani, u Japanu je upotreba u psihoaktivne svrhe poznata sigurno od 1.veka p.n.e., dok je za vlakno upotrebljavana i mnogo ranije.Azija je jedini kontinet na kome se mogu kao landrace nai sve 3 vrste Cannabisa.Pregled sorti ovde nee biti striktno po dr~avama ve prema regionima. Izostavljen je jedan deo jugoisto neAzije koji e biti kasnije pridodat Australiji i Okeaniji. Region indike Kada se ka~e indika, esto se pomisli na planinski masiv Hindu Kua.Ta no je da ova vrsta poti e upravo otuda, ali se ona vremenom proairila na znatno aire podru je(pri tome se ne ra una Bliski Istok i Mala Azija kao oblasti u koje je ona introdukovana na po etku 20.veka ili neato ranije). Dakle, taj region se pru~a od kineske provincije Junan, preko Tibeta i Himalaja, Pamira,Karakoruma i Hindu Kuaa, i najzad do oblasti oko Kaspijskog mora.Ako bi smo to rekli prema dr~avama, onda bi to bili delovi Kine, Burme, Butana, Nepala, Indije, Afganistana,Pakistana, Tad~ikistana, Kirgistana, Uzbekistana, Turkmenistana, Irana i Azerbejd~ana.Ovde traba napraviti malu digresiju i pomenuti poznatog sovjetskog botani ara i taksonomistu Vavilova koji je po etkom 20.veka istra~ivao floru Afganisatana.Tamo je pronaaao dosta indika koje rastu samoniklo, vrlo esto u blizini puteva i na obodima naselja.Te indike je on klasifikovao kao C.indica var.kafiristanica i C.indica var.afghanica, pri emu se one razlikuju po teksturi i veli ini semena, a prva je adaptirana i na prili no suane uslove.Osnovni, C.indica var.indica je odredio kao sve indike koje se nalaze u kultivaciji.One su ujedno i neato viaeg rasta od divljih, ali to se mo~e pripisati i zna ajno boljim uslovima koji vladaju u uzgoju.Kasnije je bilo viae osporavanja i preklasifikovanja, posebno od strane Robert C.Clarke-a koji je uveo i nazive C.indica chinensis za indike iz Kine i C.indica spontanea za indike iz regiona Himalaja, pri emu ih nije ra unao kao varijetete nego samo kao biotipove ili forme.U svakom slu aju, poato ionako ima ve dosta zabune oko toga, ostajemo pri standardnoj klasifikaciji na nivou vrste. injenica je da su se u nekim od ovih oblasti (van Hindu Kuaa) sve do negde perioda od 10. do 13.veka sporadi no kultivisale sative a da su indike uvedene zbog boljih rezultata u kultivaciji u brdsko-planinskim suanim podru jima i zbog mnogo bolje sposobnosti da proizvedu veliku koli inu smole, samim tim i haaiaa. ak je i u samom regionu Hindu Kuaa, u severoisto nom Pakistanu (oblast itral), sve do po etka 20. vekabilo zna ajnijeg uzgoja sativa. To nije udno jer se u veem delu Burme, Indije, Kine, Pakistana, kao i u ju~nim delovima Irana i Nepala tradicionalno uzagaja ova vrsta od davnina i lako je dolazilo do meaanja.Postoje podaci i o sativi iz ju~nog Afganistana, ali je nju prakti no nemogue nai danas.S druge strane, postoje mialjenja da su te afgani sative zapravo indike prilagoene uzgoju u neato toplijem imanje suvom klimatu i ja em zemljiatu pa stoga imaju zna ajno viai rast i neato u~e i du~e listove, s tim da nije isklju eno da su imale odreeni stepen ukratanja sa sativama u proalosti. Ista stvar va~i i za d~inovskeUzbeki indike.Ono ato sigurno govori da su one indike je zna ajno vei procenat CBD-a u njima.Kada je re o Hindu Kuau, treba imati na umu da je to jako velika oblast i da postoji dosta sorti(u proalosti i viae, zbog viae razloga) koje poti u otuda, tako da, rei samo Kush za neku sortu, odnosno njene pretke, ne mora da zna i da ona mora da deli istu genetiku sa nekom drugom sortom koja ima isto to u nazivu, ali sigurno imaju mnoge zajedni ke spoljne karakteristike.Sli no je i sa nazivom Afghani, jer je to jako airok pojam. esto se mo~e naii na nazive  Highland Afghani i Lowland Afghani, pri emu je velika verovatnoa da se ovaj prvi naziv lako mo~e odnositi na neku od Kush sorti.Danas se originalne landrace iz Afganistana teako mogu nai na originalnim lokacijama, jer je prvo doalo dovelikog uniatavanja celokupnih zasada u nekim oblastima tokom sovjetske okupacije u osamdesetim, pa kasnije, u devedesetim do ukratanja sa indikama iz okolnih dr~ava, a zadnjih par godina, od ameri ke invazije pa naovamo ima i sve veeg upliva modernih sorti.Na sreu, neato od originalne afgani genetike je sa uvano, od ranih dana ameri ke hibridizacije krajem aezdesetih i tokom sedamdesetih, do holandskih ekspedicija tokom osamdesetih(Nevilovo spaaavanje Mazar-i-Sharif semena).Neato od toga je sa uvano i u Pakistanu, ali ipak na atetu lokalnih sorti.Danas se breederi sve viae okreu ka genetici iz bivaih sovjetskih republika, ato u neku ruku i nije loae jer se pojavljuju vrlo zanimljive indike kakve ranije nisu bile poznate na zapadu.Velika nepozanica je joa uvek Iran, mada ima informacija (istina, nepotpunih i nepotvrenih)o vrlo zanimljivim sortama otuda.
HookerLEGENDA

jun 2012.

#30
Himalayan indica je grupni naziv za sve indike koje poti u sa obronaka Himalaja, a takoe i ju~nih delova Tibeta. Izvesno je da su u proalosti pretrpele ukratanje sa sativom, tako da su neke od njih neato viaeg rasta(i do 2 m ponekad), imaju u~e i du~e listove od klasi ne indike i dosta su otpornije ka vlagi i buanju. Annapurna je iz Nepala. Raste na velikim visinama i dobro podnosi uslove razreenog vazduha.Produkuje dosta sitno seme. Burmese (verovatno postoji i neki lokalni naziv) poto e iz delova Mjanmara (Burme) na granici s Indijom imogue je da je najotpornija indika na vlagu. Kashmiri proizvodi dosta smole i u okviru ove grupe ima najviae sli nosti sa Kush sortama. Manali je indijska komercijalna sorta iz istoimenog grada. Od nje se proizvodi jedan od najfinijih haaiaa nasvetu (Manali Cream). U zadnje vreme je dosta raairena po svim planinskim regionima severne Indije. Kumaon, Naga i Manipur su, mogue, jedna ista sorta i kao i burmanska imaju dosta visok rast za indike(oko 2m). Chitral poti e iz Pakistana i jedna je od Kush sorti (naziv prema istoimenoj dolini u Hindu Kua masivu).To je klasi na indika sa jednim glavnim hedom i, eventualno, par manjih, bo nih, prili no airokim lisnimzapercima, visine do oko 120-130cm.Dobar deo pakistanskog hasha se dobija upravo od ove sorte. Poslu~ila je i za stvaranje komercijalne sorte Citral (u kojoj ima primesa sativa).Vrlo sli ne njoj su i Laspur i Yarkhun (takoe se ubrajaju u Kush sorte), pri emu je za Laspur karakteristi na svetlobraon boja cvetova i gotovo zlatna boja vranih listova(Laspur Gold), dok Yarkhun razvija dosta ljubi astih listova na ni~im temperaturama i ima viae crvenkastu boju cvetova. U Kush sorte se mo~e ubrojiti i afganistanski Kandahar (iako geografski baa i ne pripada tom regionu).Nekada jedna od standardno komercijalnih sorti, danas gotovo da i ne postoji u izvornom obliku.Verovatno najotpornija sorta na suau uopate.Raste do visinine od oko 130 cm (ponekad i neato viae). Azerbaijani poti e sa padina Kavkaza (azerbejd~anski deo, okrenut ka Kaspijskom moru).Raste do visine od oko 130cm, retko viae i pravi veliki razgranat ~bun sa dosta hedova.Lisni zaperci su prili no airoki, kao kod Kush sorti. Baytic Shan poti e sa istoimenog planinskog venca u zapadnoj Mongoliji i ima u~e lisne zaperke i u donjem delu razvija vei broj pobo nih grana koje ostaju kratke sa sitnim hedovima, dok se na glavnom stablu koncentriau cvasti.Mo~e se rei da predstavlja landrace indiku koja poti e sa najvee geografske airine(uz indike iz sibirske republike Tuva). Elbruz poti e iz Irana, sa istoimene planine, na ju~noj strani kaspijskog mora.To je sorta sa verovatno najairim lisnim zapercima uopate. Hunza je iz Pakistana, iz istoimene doline u planinskom vencu Karakorum.Stvara veliki ~bun, gotovo pravilnog loptastog oblika, sa velikim brojem hedova.Obi no raste do 150cm, ali pojedini primerci dosti~u i 2m. Lisni zaperci zna ajno u~i nego kod Kush sorti.Originalno lokalno ime za tu sortu je Thunj. Mazar-i-Sharif je iz poluravni arskog regiona na severozapadu Afganistana.Od nje se dobija hash vrlo jake specifi ne arome, a ujedno ima i razgovetniji stone efekat,ne toliko couch-lock kao Kush sorte.Niskog je rasta, kao Kush sorte, ali se od njih razlikuje po u~im lisnim zapercima, veim brojem bo nih grana i po tome ato se vrani listovi jako uvijaju ka unutraanjosti.Danas je na originalnoj lokaciji prakti no istrebljena.Ta genetika se mo~e nai samo kod malog broja breedera na zapadu.Izraz Lowland Afghani se mo~e primeniti na nju. Poslu~ila je za stvaranje komercijalne sorte Mazar. Tadjikistani je, naravno, iz Tad~ikistana i u mnogome podsea na Mazar-i-Sharif (geografska blizina),samo je viaa rastom. Aromati na svojstva su joa izra~enija a primetno je i postojanje cerebral hihg-a.Zadnjih godina sve va~nija sorta za hibridizaciju. Tibetan indica bi se mogla opisati kao meaavina Kush i himalajskih sorti, jer ima uske lisne zaperke,ali je vrlo niska rastom, sa malim brojem bo nih grana. Daje veliku koli inu smole. Uzbeki (Uzbekistani) predstavlja jednu od najviaih (ako ne najviau) landrace indica.Ima primeraka koji idu i preko 2,5m, jako razgranatih, ali listovi jasno ukazuju na to da je u pitanju indika.Takoe, za razliku od sativa na svakoj od tih grana razvija vrlo velike cvasti koje daju puno smole.Trenutno predstavlja najcenjeniju indiku za hibridizaciju.Poslu~ila je za stvaranje komercijalne sorte Tashkenti. Xinjiang (poznata i pod nazivomYarkhand) poti e iz istoimene provincije na jugozapadu Kine(naseljenu narodom Ujguri i zapravo je to kineski deo Turkestana). Poreklo joj je direktno od Kush sorti, ali je varijabilnija po fenotipu, tj, ima razlika u visini od biljke do biljke(120-180cm) ato mo~da ukazuje na ranija ukratanja sa Uzbeki indikama.Va~i za sortu koja daje najviae smole uopate. Bliski Istok i Mala Azija Iako se Cannabis vrlo esto povezuje sa ovim regionom, tradicija koriaenja nije tako duga kao u nekim drugim delovima Azije (izuzimajui Iran).Zapravo kao biljka, konoplja je poznata na ovim prostorima joa od 11.veka pre nove ere ili neato ranije i odtada se koristi i kao psihoaktivna supstanca, ali u neato veoj meri tek od 8. veka nove ere.Osim toga, na upotrebu Cannnabisa, konkretno, haaiaa, nije se blagonaklono gledalo zbog odreenih tuma enja nekih spisa iz Starog Zaveta, a to je kasnije bilo naro ito izra~eno u viaim slojevima arapskog druatva.Ipak, primarni razlozi za to najverovatnije le~e u tome ato su Sufiji, islamska sekta koja je potekla iz najni~ih slojeva druatva, koristili haaia i propagirali njegovu upotrebu.Budui da je za njih vezivan i homoseksualizam a optu~ivani su i da su prihvatili neke aspekte hriaanstva, jasno je zaato je haaia, iako ne van zakona, bio na marginama druatva.Drugi razlog, koji se viae pominje na zapadu, je taj, da je haaia povezivan sa asasinima, prakti no prvom teroristi kom grupom koja je delovala u oblasti danaanje Sirije i Libana, a koji su, navodno, koristili haaia koji ih je inio surovima.Istina je da se u arapskom svetu haaia i Cannabis uopate, nikad nisu povezivali sa svirepoau i pre e biti da je u pitanju zapadnja ka nadgradnja pri e. injenica je, opet, da je upotreba haaiaa ipak bila dosta rasprostranjena u arapskom svetu i da su ga koristili i neki, naro ito mlai, pripadnici viaih slojeva, koji su se, neretko, prepuatali poro nom ~ivotu i time rasipali porodi no bogatsvo, ato opet mo~emo ra unati kao jedan od razloga za marginalizaciju Cannabisa.Upravo je jedan takav slu aj i opisan u jednoj od pri a iz hiljadu i jedne noi(skup pri a koje su nastale u periodu 9.-17. veka i tek onda uobli ene u celinu).Ako pogledamo s hortikultune strane, dobar deo ovog regiona uopate i nije pogodan za uzgoj. itavo Arabijsko poluostrvo ima tek male delove gde je to mogue, jer su temperature uglavnom previsoke,zemlja neplodna (pesak), a i vode ima vrlo malo.Dalje, na sever, ima viae pogodnih mesta za uzgoj, ali, ne ra unajui Tursku, te oblasti su ograni ene na slivove velikih reka u Iraku, delove Irana i priobalni pojas Sirije, Jordana, Libana i Izraela sa relativno plodnom zemljom u dolinama i zna ajno veom koli inom vode u odnosu na kopno dalje ka jugu i istoku.Imajui na umu da je primarna pra-vrsta ovog regiona C.sativa, a ne indica, jasno je zaato postoji takvo ograni enje.Kad smo kod taksonomije, sem onog, ranije pominjanog severnog dela Irana, sative se na ovim prostorima gaje od anti kih vremena.Indike su doale (makar u zna ajnijem broju) tek od kraja 19. i i prvoj polovini 20. veka i to kao pokuaaj da se dobije zna ajno vea koli ina hasha nego ato je to bilo mogue od lokalnih sativa.Na taj na in su mnoge landrace sativa sorte i nestale ili ih je danas gotovo nemogue nai.Klasi an primer za to je Liban gde se danas mogu nai sative (ili meuvrsni hibridi), ali one u najveem broju poti u od sorti koje su tokom aesdesetih i sedamdesetih doneli zapadnjaci (ka~imo, hipici) i naj eae su originalno meksi kog i ju~noafri kog porekla, mada se joa mogu nai lokalne sativa sorte.U Turskoj je situacija donekle sli na, ali se joa uvek mogu nai izolovani zasadi starih lokalnih sativa i nekoj veoj meri.Mada turski hobby groweri imaju poteakoa sa nala~enjem takvih sorti.U ostalim zemljama ovog regiona oko Sredozemnog mora (ra unajui i egipatsko poluostrvo Sinaj) mahom preovladavaju indica sorte.Iran joa uvak ima jak potencijal za sative, ali seme (kao i informacije) dosta teako izlazi iz te dr~ave.U najskorije vreme dosta se pri a i o Cannabisu koji se gaji u Iraku, ali izgleda da je tamo situacija sa landrace sortama najgora i da se sve viae gaje moderni hibridi. To je, svakako i posledica rata, upliva tendencija sa zapada i izrazite komercijalizacije proizvodnje,ato sve umnogome potsea na sitaciju u Afganistanu.
HookerLEGENDA

jun 2012.

#31
Bekaa (takoe se mo~e nai i u transkripciji kao Bkaa ili Beqaa) poti e iz istoimene doline(na oko 1000m nadmorske visine) u centralnom severnom Libanu.U pitanju je indika visine 1,5-1,8m. i u Liban je introdukovana sredinom tridesetih godina 20. veka.Praporeklo joj je severna Indija, verovatno Kaamir ili Pend~ab.Najverovatnije je tokom vremena pretrpela izvesna ukratanja sa lokalnom sativom na ata ukazuje njen relativno visok rast (za jednu indiku) i znatno u~i lisni zaperci u odnosu na ostale indike kao i solidna otpornost ka vlagi i plesni.Poznata je i pod nazivom Baalbek ( Baalbeck ,Baalbak) prema istoimenom gradu u dolini Bekaa.Indike koje se gaje u zapadnim delovima Sirije i Jordana, kao i u Izraelu su direktno povezane sa ovom landrace. Gaziantep je indika iz okoline istoimenog turskog grada i gaji se od po etka 20. ili kraja 19. veka.Neutvrenog je praporekla.Visina rasta kao i kod prethodne, s tim ato ima izra~enije tamnozelene listove sa klasi no indika airokim zapercima.Raairena je po svim, posebno planinskim, delovima Turske, kao i po isto nim delovima Gr ke i Bugarske. Iranian sativa je izraz koji se odnosi na sve sative iz ju~nih delova Irana.Lokalana je sorta u pravom smislu te re i jer se gaji na tim prostorima od pamtiveka.Raste do visine od oko 2-2,5m i pravi vrlo jako stablo koje se dobro grana tako da formira kompaktan,ali ipak visok ~bun.Ponegde se mo~e nai i pod nazivom Abadan prema istoimenom gradu na severu Persijskog zaliva.Sative koje poti u iz ju~nih i centralnih delova Iraka (u slivovima reka Eufrat i Tigar) su verovatno jako sli ne, ako ne i iste sa ovom sortom. Lebanese sativa je pra-sorta koja je mo~da ista joa od biblijskih vremena.Nekada je bila rasprostranjena na itavoj teritoriji Bliskog Istoka, ali je danas su~ena na padine planina obalskog pojasa Libana.Raste do oko 3m, relativno rano sazreva (od polovine ka kraju septembra) i ima cvetove zlatno~ute boje.Nekada je koriaena i za spravljanje hasha, ali je danas prakti no ne koriste u te svrhe.Ponegde se mo~e nai pod nazivom Tyre ili Sidon, prema istoimenim oblaskim gradovima u ijoj se okolini njena kultivacija odr~ala, ali to se isto mo~e rei i za grad Tripoli koji se nalazi na severnom delu obale. Sinai sativa je sorta koja poti e sa juga Sinajskog poluostrva.Postoje indicije da je nekada ukratena sa indikom (zbog airih lisnih zaperaka i tendencije da stvara jedan glavni hed, iako sti~e tek tokom novembra), ali se ipak njeno dejstvo opisuje kao izrazito cerebralno.Poznata je i pod nazivom Bango, mada se taj izraz u Egiptu danas upotebljava za svetravevisokog kvaliteta. Smyrna je turska sativa, nazvana po istoimenom priobalnom gradu(u stvari, to je stari, gr ki naziv, danas se taj grad zove Izmir).Raste do visine od oko 2-2,5m, sa mnoatvom bo nih grana i hedova i najviae je poznata po upotrebi za spravljanje vlakana.Ipak, ima zna ajno cerebralno dejstvo, naro ito ako je gajena u predelima sa suvim letima.U proalosti je airena po nekim delovima sveta, kao ato su SAD (Smyrna hemp), ile i ju~na Evropa,isklju ivo kao izvor vlakna.Predstavlja polaznu osnovu za stvaranje mnogih modernih hibrida industrijske konoplje. BALKAN Ono ato je bitno za naae podru je u vezi s ovom sortom je to, da sve balkanske landrace sative vuku direktno poreklo od turske Smyrne(osim, mo~da, sativa u kopnenom delu Slovenije i severnoj Hrvatskoj koje, opet mo~da, vuku poreklo iz Rusije, preko Nema ke).Sve do sredine osamdesetih godina 20. veka na naaem tr~iatu se mogao nai hash spravljan od ove sorte mada je, neretko, spravljan u meaavini sa indika biljkama (Gaziantep).Vrlo bitno za ovu sativu je i njeno jako rano sazrevanje  od sredine do kraja avgusta.Takve biljke su se znale nai u brdskim predelima isto ne Srbije , potpuno zrele i sa kompletno zrelim semenom ve u prvoj polovini avgusta.Prili no je slabo poznata ak i kod svetski priznatih breedera, kako komercijalnih, tako i kod underground nekomercijalnih ( ast izuzecima, svakako).S te strane svi (aktivni i potencijalni) breederi kod nas treba da uzmu u obzir balkansku landrace sativu (O.K., ka~imo Smyrna) . Mo~da sam trebao ovaj tekst zalepiti kao blog ili druga ije a ne ovako iz delova,ali gotovo sad,ata je tu je.Ne mo~e sve stati odjednom...
nenashPOZNAVALAC

jun 2012.

#32
Negdje sam ovo ve itao ali neka, uvijek zanimljivo ativo :thumb:. Svaka ast na trudu.
Napušena VjevericaAMBASADOR

jun 2012.

#33
Ma meni nije jasna ta spika. Kaze, landrace je sorta koju su ljudi uzgajali na odredenom prostoru tokom 50 godine, ne. I kaj sad, ja dodem, posijem travu na par livada po HR, ne uberem ih nego ih pustim eto da zive i recimo hipoteticki, nakon 50 godina one su i dalje tu, s nekim genetskim preinakama zbog klime, uvjeta itd da ne nabrajam. Uglavnom, sta sam htio rec, ni sam ne znam. hmm Da, recimo sigurno ste culi za Zagorske Purane, ne. I sad je to kao autohtona sorta makar povijesno dolazi iz Amerike, znaci uopce nije s ovog kontinenta. Dobro, mislim, nije da hocu pobiti tu tezu, na tome su radili strucnjaci/znanstvenici samo mi logicki cudno. Kako bi onda nazvali sorte koje su prirodnim putem nastanili odredeno podrucje? Znaci, komplet prirodno, bez ljudske ruke.
metalmaniacZMAJ

jun 2012.

#34
promaaio si poantu, nije bitno kako je vrsta stigla na neko mjesto, bitno je kako se biljka tokom godina prilagodila na odreene klimatske uvjete koji su specifi ni za to podru je... landrace je zapravo "savraena" vrsta nekog podneblja tj. toliko se prilagodila da uspijeva bolje od svih drugih vrsta kanabisa... mene jako zanima ta balkanska sativa zato ato obo~avam sative a pogotovo zato ato piae da jako rano zavraava, to bi bilo idealno za moje uvjete...
Napušena VjevericaAMBASADOR

jun 2012.

#35
Ma kuzim da sam promasio poantu ali sada me zanima kako se naziva vrsta koja je prirodnim putem nastanila neko stanista. Sto, samo indica, sativa, ruderalis? Ili ima i nek pod-podjela? A 2 lika s foruma su ti uzgajala balkanski landrace, ali ne smijem reci koji jer smo pricali o tome na chatu. No vise nemaju sjemena, tak da ti to nista ne znaci. Kaze lik da je bila "do jaja".
metalmaniacZMAJ

jun 2012.

#36
nema nikakvog posebnog naziva (osim ako netko da ime toj vrsti), ako se dugi period vremena nalazi i spontano raste na nekom podru ju onda je to landrace, ne ku~im ato tu nije jasno... ato je re eno na chatu je javno, da ste pri ali preko PM-a onda ne bi smio ovdje govoriti... i kakvi su to groweri koji nisu ostavili sjeme za dalje?
Napušena VjevericaAMBASADOR

jun 2012.

#37
Da i ja sam isto ljut sto nisu sacuvali sjeme, sad nemam pojma di bi ga nabavili. Dao bi ja i pare za to, uopce nije bed. "Domace" je domace, pa nek bude prava DOMACICA :))))))))))
taurusamstaffISTRAŽIVAČ

jun 2012.

#38
'Balkanski landrace - Haahahahaha'... E moja vjeverice ,dao bi ja tebi jedno 10 crvenih za to ata si sve napisala ovdje.. Ali glavno da sam JA dobio penal ,a da nisam postavio ovu temu pola od vas nebi sada znalo o ovome. Nema na emu.. Svaka ast HOOKER!
metalmaniacZMAJ

jun 2012.

#39
ata si sad ti htio rei sa svojim postom? zbilja ne vidim razlog za kartoniranje vjeverice, de ko je samo znati~eljan... kako god bilo, nadam se da u u budunosti negdje biti u prilici da dobijem to sjeme.
Z&NZMAJ

jun 2012.

#40
Prvo, dobio si opomenu radi vrijeanja. Svi ponekad ka~emo poneato ato nije primjereno, ali ovdje barem mo~ea 2x razmislit prije nego poaaljea post. Vjeverko je dobio dovoljno kartona do sada, pa nikad nije kuko i prihvatio je to kao opomenu i izvukao pouku. Ugledaj se na njega, to je daleko zdraviji i konstruktivniji na in sagledavanja situacije. Da nisi postavio ovu temu, nebi se na dva mjesta moglo nai ono ato smo piskarali ovdje, jer postoji lanak na sajtu o Landrace-u, a o balkanskom smo ve takoer negdje imali raspravu, meutim nije za~ivjela. Zamisli, u viae od 10 godina postojanja Vutra.org-a, nikome nije palo na pamet o ovome pisati :icon_lol: Savjet! Spusti se na zemlju, jer tko visoko leti, nisko padne :wave:
metalmaniacZMAJ

jun 2012.

#41
taurusamstaff, pogledaj ovu to kicu kod tvog avatara, crvene je boje (a znaa i sam da to nije dobro). nekad je i vjeverica imao crvenu, a gledaj sada... ljudi koji u e i paze ato govore brzo napreduju a vjeverica je svakako dosta nau io, barem ato se ti e ponaaanja na forumu i zato je zaslu~io da mu je kraj avatara zelena to kica...
taurusamstaffISTRAŽIVAČ

jun 2012.

#42
Reagirao sam tako jer umjesto nekog normalnog,ozbiljnog odgovora na moje pitanje ta vjeverica mi se odmah SMIJE sa 'Hahaha balkanski landrace ,pa kako to mo~e postojati'..hahaha i onda joa PODJEBAVA sa 'a koja je razlika izmeu a,b,c,d canabisa'.. Mo~da je to vama napuaenost,spaljenost ,ali brate meni je to neko cini no ismijavanje! Peace!:vb_wave:
Napušena VjevericaAMBASADOR

jul 2012.

#43
Evo neke slike, navodno balkan sativa vrhovi: jbIBw.jpg (1200 x 799 pixels) wXZFC.jpg (1200 x 799 pixels) omGK8.jpg (1200 x 799 pixels) 1uJdZ.jpg (800 x 1200 pixels)
opa cupaZMAJ

jul 2012.

#44
Sada sam tek skuzio da Vjeve pozelenio...i bas mi drago zbog tog:banana_rasta:
white_widow

jul 2012.

#45
pozdrav ljudi :-) tema je ista desetka, mislim da bi mnogo ljudi htjelo da se nastavi sa istra~ivanjem umjesto da se prepucavate oko ''kartona'' ;-) ako ste istra~ivali malo opse~nije onada ste mogli uvidit da na nasem podru ju draga nam biljka raste sigurno vec oko 2500 - 3000 god. a prema nekim istrazivanjima i do 7000 god. kao sto je navedeno u ovom wiki linku gore, prema tome Balkanski Landrace postoji 100 %. ato se ti e novijih vremena, osobno sam i proale sezone imao priliku kuaati domai landrace, biljku uzgojenu od growera kod kojeg se to radi ve nekoliko naraataja, strain je u cijelosti sativa koja daje odlican high, britkog blago tamjanastog, mirodijalnog mirisa u kojem se da naslutiti mediteranska klima, berba je od 2. polovice kolovoza do polovice rujna. sjeam se joa da sam prije desetak godina na stranici ''cro-cannabis'' upoznao ekipu iz slovenije koji su prilikom boravka u prirodi naiali na samoniklu sativu, na slici se vidilo da je prilagoena klimi ( ne mora niata zna it, ali vrlo je vjerojatno da je prirodno tu ). nadalje pronaaao sam u knjizi '' Ljekovitim biljem do zdravlja '' autora Rade Maruaia, poznatog hercegova kog travara opis i crte~ te recepte sa ''canabis sativom'' ina e sve biljke u knijzi se mogu nai samonikle u naaim krajevima, knjiga je iz 1984. god. pa mislim da bi se trebalo dobro potrudit ali sam siguran da se negdje iza nekog grmlja na malom proplanku krije od ne~eljenih gostiju svima nama draga biljka. pa eto ukoliko imate ~ivaca a zanima vas mo~ete se okuaati u strain huntihgu, ja hocu dok je ne nadjem :-) Sretno! PS: Linkovi su na slike knjige. http://img824.imageshack.us/img824/7433/wp000179i.jpg http://img14.imageshack.us/img14/4212/wp000180d.jpg http://img705.imageshack.us/img705/6764/wp000173.jpg http://img707.imageshack.us/img707/9258/wp000176n.jpg
SLO-EraLEGENDA

jul 2012.

#46
Balkan "land race" postoji i ako je skoro izumrla genetika.:Makedonija,Bugarska,Albanija... Ako zelite vise saznati o konoplji na Balkanu - itajte stare nemacke knjige! sve su davno popisali Ispada malo znate o istoriji konoplje nasih prostora Nevil, je breeder koji se joa lani igrao sa Bugarskom genetikom... svako dobro-ako ~elite ,da vam kacim Balkna genetiku ,mo~e i to!
Z&NZMAJ

jul 2012.

#47
Nadam se da ima neka lista i po mogunosti prevedeno na hrvatski ili srpski jezik :) Sad but true... :thumb: za njega :) Ooooo daaaaa :) samo daj ;) Inae, kako je? :)
nenashPOZNAVALAC

jul 2012.

#48
Baa tako, samo ka i majstore. Takoe ne bi bilo loae da se organizuje neato u smislu o uvanja domae genetike ali to bi onda bilo kraenje pravilnika...:ohno:
ChasedByDevilENTUZIJASTA

jan 2013.

#49
1737.IPB Evo nije puno, ali ima barem opis biljke detaljniji. Iz knjige Biljne vrste, uzro nice peludnih alergija. Ima sve u starijim knjigama, jos samo da se realizira u prirodi
Smoke_WeedPOZNAVALAC

feb 2013.

#50
ja sam par puta, u mom kraju(isto na Srbija), naletao na biljku koja raste u prirodi. Tad sam bio klinac, jbg, i im bi video odmah je po upao i smotao :) Viao sam pored puta u rastinju i na njivama koje se ne obrauju(zarasle u korov). Ne seam se dal je imala nekakav rad, al da li i mo~e imati kad tako raste zapuateno? Sad baa imam ~elju da ponovo naletim na nju i da vidim vredi li to ata.
PowerSeedZMAJ

feb 2013.

#51
zaboravi, to je samonikla industrijska konoplja, ovde po vojvodini je ima koliko hoces
PinkFrojdENTUZIJASTA

feb 2013.

#52
Joj da, ima je u voshi prilicno, zna da pravi njasre brandiranom outdooru.
blinkyENTUZIJASTA

apr 2017.

#53
Oprostite za dizanje teme iz mrtvih, ali zaintrigirala me je tema i imam STA da kazem na istu. Juzna i jugoistocna Srbija ima svoj landrace, imali su je i drugi delovi balkana, samo se je izgubila, mada mozda se jos moze naci u neprohodnim delovima sumskih proplanaka, sumskih recica, potoka, itd... Uglavnom na onim delovima balkana koji su zaboravljeni od danasnjih ljudi, a gde su ljudi ranije ziveli ili obitavali. Tako da onima koji misle da je ona kod nas DONETA, u nekom periodu su u zabludi isto kao ona prica da smo mi DOSLI od negde . Nasa, jugo-istocno balkanska sorta, je sativa, koja rano cveta. Zavrsava pocetkom-sredinom-krajem Septembra. Dosta rana sorta. Cvetovi su dosta izduzeni, sa velikim, razdvojenim, dugim calyxima. U visinu ide i do 3 metra. VRLO je otporna na susu, ma prava pravcata sativa. High je zacudjujuce jak. Naravno nije kao Guerilla Glue recimo, ali negde do 10-11% THC-a, a subjektivni osecaj je da je i jaca od toga. 100% sativa po radu, sa elektricitetom u nogama, ni malo stonda i malom dozom paranoje. Od cistih sativa ona mi je najdraza i njen high mi je najvise prihvatljiv. Ostale sative koje sam probao imaju prejaku paranoju i ne mogu da ih istrpim. Ja sam je koristio za ukrstanje i idalje je koristim, to jest jos radim na njenom oplemenjivanju... Jedna je ukrstana sa Walkabouts , jureci tvrdocu hedova i veliku kolicinu kristala od indika hibrida iz Walkabouts-a... Na F5 sam trenutno i mislim da mi jos dve generacije treba da bih napravio backcross. Sve karakteristike su zadrzane od landrace-a, high, strukturu biljke, rano zrenje... Samo tvrdocu, velicinu i frostiness heda je ono sto jurim... Sve je ostalo od landrace-a. Kad zavrsim bice jedan dnevnik o njoj, kao i seeds... Zivim za taj dan :D. Grcka ima svoj landrace, doduse ne znam kakav je, nikad ga nisam probao, ali kazu da je sativcuga, isto kao nasa 'jugo-istocna' balkanska. Tako da domace sorte postoje, samo se trebaju pronaci i sacuvati od zaborava. Probajte ljudi da nadjete sto vise od nasih vrsta... Pitajte starije ljude, trazite, planinarite ;) ... Nase vrste su u rangu sa najboljim svetskim, a mozda i bolje od istih... Trazite... A u ostalom... Za out one su najbolje jer su se aklimatizovale na nase podrucje/klimu... Za ukrstanje? IZVRSNE... p.s. Sve sto je Slo-Era rekao je tacno... Ni nasem podneblju nisu bila strana lekovita svojstva vutre, i lekari su je pre 100-150 godina prepisivali i davali ljudima za razne tegobe. Postoji cak i jedna knjiga sa krajem 19 - pocetkom 20 veka gde se pominje kanabis i njegova lekovita svojstva. Toliko o tome da nasi preci nisu bili upoznati sa biljkom. Bas cu pogledati za naziv knjige i napisati u nekom postu.
ZlocinacISTRAŽIVAČ

maj 2017.

#54
Svakacast blinky :clap:: ja sam takodje trazio landrace po srbiji ali ne na jugo istoku vec severu i zapadu i nazalost nasao nisam nista:( ali ako si je ti nasao onda cu je i ja dole potrazit!:spliff: Ja sam od starih cuo price da kad su zabranili konoplju da se ona prskala i unistavala ali ne samo ona vec i slicne biljke kao dvlji mak!:djede:
BlenstoniusPOZNAVALAC

jun 2017.

#55
Opa... ozivljena tema... moglo bi da postane zanimljivo.... :D
ultras94AMBASADOR

jun 2017.

#56
Bit' ce red ponovno posjetiti Perucicu par dana :D :D
ZlochikaLEGENDA

jun 2017.

#57
Da li se ovo ato sam ja posadio (u temi - "Divlja sativa ili hibrid (Bog bi ga znao), divlje seme, divlji grow") mo~e smatrati "landrace"-om? Jer, niko tu nije sadio niata komercijalno bar poslednjih 20 godina - mo~da se priroda pobrinula retrogradno da se vrati u izvorno stanje.
Fahro420POZNAVALAC

jun 2017.

#58
Pa ako je tako kako ka~ea naravno da mo~e.
ZlocinacISTRAŽIVAČ

jun 2017.

#59
Zlochika moguce da je biljka uspela da se sama prilagodi ali balkanska landraca je tu vec 150 godina tako da to sto si ti naso moze biti landraca a i nemora jer se po balkanu seje i industrijalka:djede:
CrazyNorthPOZNAVALAC

jun 2017.

#60
Ja takodje imam seme od moje zadnje ture, staro je 10-ak godina ali ih imam preko 100. Tu istu vrstu sam sadio par godina, i to je ono sto ja smatram za balkanski landrace, outdoor sativa dominant, udara u mozak, smejanje, dugo radi i kada pusti, kao da nisi ni pusio, nema zabadanja, izvrsna za dan. Kad mi prodje ovaj grow pikovacu koje seme, pa da vidimo na cega ce ispasti. Do sada mi je ta trava bolja od skoro svih brendiranih koje sam probao.

Prijavi se da bi odgovorio

Potreban je nalog da bi mogao pisati na forumu.

Prijavi se