VUTRA
ForumMarihuanaMedicinaSeme kanabisa - izvor zdravlja
LEGACY

Seme kanabisa - izvor zdravlja

22 odgovora3,965 pregleda
wootrizza

jul 2011.

#1
Seme kanabis sative sadr~i sve esencijalne amino i esencijalne masne kiseline neophodne za odr~avanje zdravog ~ivota. Nijedan drugi biljni izvor ne sadr~i esencijalne amino kiseline u tako lako svarljivom obliku, niti sadr~i esencijalne masne kiseline u savraenom odnosu za ovekove nutritivne potrebe, kao ato je to slucaj kod semena konoplje. Da ne bude zabune, dosta semenki iz carstva biljaka sadr~i esencijalne amino kiseline, laneno seme npr, ali ono po emu je seme konoplje unikatno je to da sadr~i 65% globulina edistina. To je najviae ato je zabele~eno u svetu biljaka. Postoji 8 amino kiselina koje naae telo ne mo~e da stvara, i joa dve koje stvara u nedovoljnoj koli ini, stoga su te kiseline neophdne, tj. esencijalne. Ishrana kojoj ove kiseline nedostaju zasigurno vodi u bolest, eventualno smrt. Ove esencijalne amino kiseline, zajedno sa ostalih 11 koje naae telo pravi od esencijalnih, su povezane zajedno, shodno genetici, u strukturalne proteine koji daju ~ivot telu i enzime (globularne proteine) koji sa injavaju samu sr~ ljudske maaine, tj zadu~eni su za osnovne mehanizme ~ivota. Naae telo je doslovce izgraeno i odr~ava se beskona no kompleksnim sistemom koji jednostavno stvara proteine od subjedinica amino kiselina. Svaka amino kis se sastoji od amino i karboksilne grupe vezane za isti ugljenikov (C) atom. Sve amino kiseline, osim prostih, sadr~e joa jedan sporedni (ugljenikov) lanac koji je vezan za C za koji su vezane amino i karboksilna grupa. Amino grupa jedne amino kiseline se vezuje za karboksilnu grupu druge amino kiseline, na taj na in stvarajui peptidne veze. Proteini su sastavljeni od peptidnih lanaca amino kisleina u specifi nim sekvencama. Broj moguih kombinacija peptida je nemerljiv. Peptidni lanci se mogu kriviti, uvrtati, spajati sa drugim peptidnim lancima putem slabih vodoni nih veza izmeu azotovih (N) i kiseonikovih (O) atoma du~ lanca. Amino kiseline takoe stvaraju veze preko svojih sporednih lanaca. Sva tri na ina vezivanja amino kiselina doprinose stvaranju beskona nih mogunosti oblika proteina i potencijala reaktivnosti. Iako svaka vrsta stvara i gradi proteine specifi ne za tu vrstu, ~ivot je ustrojen tako da telo mo~e stvoriti nove proteine pod pritiskom pre~ivljavanja. Globulini su jedna od sedam klasa prostih proteina. Prosti proteini su izgraeni od amino kisleina i ne sadr~e neproteinske supstance. Globulini se nalaze u semenkama i ~ivotinjskoj krvi. Edistini su biljni globulini, a u krvi je serum globulin. Zajedno sa albuminima, globulini su klasifikovani kao globularni proteini. U globularne proteine spadaju svi enzimi, antitela, mnogi hormoni, hemoglobin i fibrogen(telo pretvara fibrogen u nerastvorljivi fibrin koji igra uglogu u zgruaavanju krvi). Albumin, fibrogen i globulin su tri glavna tipa proteina plazme. Plazma je te ni deo krvi koji dovodi nutrijente do tkiva. Sva tri tipa proteina plazme  serum albumin, serum globulin i fibrogen sa injavaju oko 80% plazme. Ovi proteini slu~e kao glavni rezervoari lako i brzo dostupnih amino kiselina, u slu aju da ih neko tkivo treba. Biljna semena sadr~e albumin i globulin, ali ne i fibrogen. Albumin je hranljivi materijal koji ispunjava prostor izmeu jezgra semena i omota a semena. Jezgro semena treba albumin zarad odr~avanja inicijalnog rasta dok ne po ne fotosinteza. Globulin edistin unutar jezgra semena garantuje da seme ima sve enzime neophodne za metaboli ke aktivnosti. Globulin je trei po zastupljenosti protein u ljudskom telu. Globulini vrae mnoge enzimske funkcije (izazivajui da se odvijaju reakcije) unutar same plazme. Globulini su odgovorni i za prirodni i za ste eni imunitet koji osoba ima protiv stranih organizama. Telo koristi globulin i za stvaranje antitela koja napadaju antigene koji napadaju naae telo (virusi, bakterije, strani mikroorganizmi, toksini...). Globulini su podeljeni u tri klase  alfa, beta i gama globulini. Alfa i beta globulini imaju ulogu transportnog sredstva  preko njih se, u kombinaciji sa joa nekim supstancama, vrai transport proteina kroz telo, iz jedne ta ke u drugu. Oni vuku materijale neophdne za izgradnju novih i zamenu istroaenih ili oateenih telesnih struktura. Gama globulini su potpuno neophodni za odr~avanje zdravog i ispravnog imunog sistema. Oni su podeljeni u pet klasa antitela nazvanih imunoglobulini. Svih pet klasa su specifi no stvoreni za borbu protiv antigena koji napadaju elije. Imunoglobulini ine prvu borbrenu liniju naaeg tela u borbi protiv infekcija i bolesti. Imunoglobuline proizvode bele krvne elije (B limfociti), locirani u limfnim vorovima. Pri normalnom radu imunog sistema, svi inficirajuci antigeni moraju prvo proi kroz kontrolu limfnog sistema pre nego ato uu u krvotok. Za vreme varenja proteini iz hrane se raspadaju na amino kiseline. Potom se te amino kiseline apsorbuju u naaem telu i uklju uju u izgradnju proteina shodno potrebama i raspolo~ivosti amino kiselina za izgradnju odreenih proteina. Naae telo treba neophodne amino kiseline u dovoljnoj koli ini da bi proizvodilo proteine poput globulina. Meutim, naj eai je slu aj da odgovarajue koli ine odreenih vrsta amino kiselina nisu sve vreme raspolo~ive, tj. prisutne u naaem telu. ak i ako naae telo ima dovoljne koli ine esencijalnih amino kis da spre i bolesti nastale nedostatkom istih, esto se deaava da naae telo nema dovoljnu koli inu es. amino kis za izgradnju imunoglobulina u koli inama dovoljnim da npr. odbiju infekciju. Najbolji na in da obezbedimo dovoljne koli ine amino kis za izgradnju globulina je unos hrane bogate globulinima. Obzirom da protein semena konoplje sadr~i 65% globulina edistina i velike koli ine albumina, taj protein nam je ve na raspolaganju u obliku jako sli nom onom koji je u krvnoj plazmi. Globulinski proteini su antitela specifi no progrmanirana za uniatavanje antigena. Oni cirkuliau kroz krvnu plazmu i  ekaju antigene, kada se zaka e za njih, aktivira se komplet korozivnih enzima koji buae rupe na povraini antigena uzrokujui njihov raspad. Antitela su specifi no skrojena i dizajnirana za neutralisanje ili dezintegraciju jednog specifi nog tipa antigena. Npr, bela krvna zrnca ili B limfociti su programirani za tra~enje i vezivanje za proteine ili molekule aeera na povraini odreenog antigena. Kada to urade, B limfociti po aablonu po inju da stvaraju antitela skrojena specifi no baa za taj antigen. Istovremeno, B limfociti stvaraju svoje klonove koji se nazivaju plazma elije. Najvei deo tih klonova po inje da proizvodi antitela specifi na za taj antigen. Ostali klonovi postaju memorijske elije koje se zadr~avaju godinama u telu i tra~e, tj. ekaju izlo~enost tela nekom antigenu. Ako telo postane izlo~eno, te memorijske elije se ve~u za molekul proteina ili aeera na povraini antigena, i onda ceo postupak ide nadalje isto. Jedan B limfocit se za par dana mo~e izdeliti na oko 100 plazma elija. U okviru svog ~ivotnog veka od par dana, odrasla plazma elija mo~e proizvoditi 2000 antitela svake sekunde. Na taj na in se stvaraju zalihe antitela, tj na taj na in naae telo sti e svoj imunitet. ...
wootrizza

jul 2011.

#2
... Sposobnost tela da se odupre i preventira bolest se ogleda u brzini kojom telo mo~e stvoriti neophodne koli ine antitela koje e odbiti ili uguaiti inicijalni napad. Seme konoplje nam pru~a izvrstan izvor globulinskog materijala. Jedenjem semenki konoplje mi naaem telu obezbeujemo rezervoar izvora imunoglobulina neophodnih za stvaranje antitela koja e se boriti i preventirati bolesti. Uz sve to, od semena konoplje dobijamo ulje koje sa injava 35% ukupne te~ine semena. Ovo ulje, u odnosu na ostala prirodno ceena, ima najmanju koli inu zasienih masnih kiselina (8%), najveu koli inu polinezasienih esencijalnih masnih kiselina (80%). Iza semena konoplje na drugom mestu je seme lana koje ima 72% polinezasienih esencijalnih masnih kiselina. Linoleinsku i linolei nu kiselinu naae telo ne mo~e da stvara, te ih mora dobijati putem hrane. Ove dve kiseline su najva~nije za ljudsko zdravlje. Uklju ene su u stvaranje ~ivotne energije iz hrane i kretanje te energije kroz telo. Mast je druga po zastupljenosti od supstanca u naaem telu, prva je voda. Ta an procenat varira (zbog ishrane, na ina ~ivota, ve~bi, genetskih predispozicija) izmeu 15-22%. U idealnoj varijanti, treina uneaenih masti bi trebalo da budu esencijalne masne kiseline. Najmanje 10% dnevnih kalorija treba da bude linoleinska kiselina, a 2% dnevnih kalorija linolei na kiselina. Optimalni odnos linoleinske i linolei ne kiseline se krece od 2:1 do 4,5:1. Odnos od 2:1 je najpovoljniji za spre avanje degenerativnih bolesti. Ulje semena lana sadr~i 58% linoleinske kiseline i 14% linolei ne kiseline, ato je odnos 4,1:1, a ulje semena konoplje sadr~i 55% linoleinske kis i 25% linolei ne kiseline, ato je odnos 2,2:1 i upravo taj odnos ini ulje semena konoplje najboljim izvorom za optimalno zdravlje i spre avanje itavog spektra razli itih bolesti. Pored toga, ove dve kiseline su uklju ene u prebacivanje kiseonika iz u vazduha u pluima do svake elije naaeg tela. One imaju ulogu uvanja kiseonika u elijskoj membrani, koji predstavlja barijeru u eventualnom napadu virusa i bakterija. Virusi i bakterije ne mogu napredovati u prisustvu kiseonika. Oksidacija je najva~niji proces u naaem telu. Linoleinska i linolei na kis su prekursori (prethodnici, uslovno re eno) za prostaglandine, koji su supstance sli ne hormonima i imaju ulogu u regulaciji mnogih funkcija u tkivima. Svi do sada identifikovani prostaglandini su klasifikovani u tri grupe  linoleinska kiselina je po etni materijal za prvu i drugu grupu, a linolei na kiselina je po etni materijal za treu grupu prostaglandina. Prostaglandin E1 (PGE1) je najpoznatiji iz prve grupe. Poma~e u prevenciji sr anih napada i udara povezanih sa kardiovaskularnim oboljenjima, tako ato spre ava krvna zrnca da se slepljuju i na taj na in stvaraju ugruaak koji bi za epio arteriju. PGE1 ometa i umanjuje stvaranje holesterola i poboljaava cirkulaciju dilatacijom krvnih sudova. PGE1 takoe kontroliae stvaranje prostaglandina iz druge grupe, potom, uklju en je zajedno sa T elijama u imunom sistemu i mo~e preventirati rast elija raka obzirom da PGE1 reguliae stopu deobe elija. Linoleinska i linolei na kiselina, i joa nekoliko visoko nezasienih masnih kiselina koje telo pravi od njih, su neophodne najaktivnijim tkivima koja zahtevaju razmenu energije i elektrona i kiseonik. Ta tkiva se najviae nalaze u mozgu, retini, unutraanjem uhu, adrenalnim i testikularnim tkivima. Ove dve kiselina nose visoku (finu) energiju koju zahtevaju najaktivnija tkiva, i nose kiseonik u dovoljnim koli inama. Mo~e se rei da ~ivotna energija te e kroz telo putem esencijalnih masnih kiselina i njihovih derivata. Viae od pola ukupnog ulja pronaenih u biljkama sa tamno zelenim liaem ini linoleinska kiselina (zeleno liae asdr~i 1% ulja). Najvea joj je koncentracija u membranam hloroplasta, gde se vrai fotosinteza. Kada sun ev zrak padne na list, pi-elektronski oblaci cis-dvostrukih veza kod linolei ne kiseline apsorbuju energiju fotona, ponaaajui se poput elektrona u laserskim materijalima. Pi-elektroni transformiau solarnu energiju u hemijsku energiju, koju linolei na kiselina prenosi gde god je to u telu potrebno. Linolei na kiselina je 5 puta reaktivnija na svetlost od linoleinske kiseline. Sun eva svetlost ~1000 puta uveava sposobnost linolei ne kiseline da reaguje sa kiseonikom. To je i problem sa nezasienim masnim kiselinama, pogotovo sa onim koje imaju viae cis-dvostrukih veza  jako su osetljive na svetlost i razbie se vrlo brzo na svetlosti. Ulja brzo postanu u~egla i nepodesna za jelo. To ujedno ini i posebnu prirodu masnih kisleina koja ih ini esencijalnim, tj neophodnim za ~ivot  velika uloga u apsorpciji kiseonika i transformaciji sun eve energije, a sa druge strane raspadaju se kada su direktno izlo~ene vazduhu i sun evoj svetlosti. Kada su izlo~ene svetlosti, po inju lan ane reakcije slobodnih radikala. Dovoljan je jedan foton kojeg e uhvatiti elektron od ugljenika koji se nalazi pored para ugljenika povezanih cis- vezom. Taj ekscitovani elektron napuata orbitu, sudara se sa drugim elektronima ili se povezuje sa vodonikovim jezgrom izazivajui na taj na iin lan ane reakcije, koje se dalje nastavljaju i traju 30,000 ciklusa. Veze pucaju du~ lanca kiseline, novi i druga iji molekuli se stvaraju. Mnogi od tih molekula, uklju ujui ozonide i perokside (koji uniatavaju pluno tkivo), hidroperokside, polimere, a pogotovo hidroperoksialdehidi, su jako toksi ni za telo. Iako ~ivot ne mo~e bez svetla i kiseonika  osetljive esencijalne masne kiseline ubrzo postaju toksi ne ukoliko se sa njima postupa nepravilno. Priroda je reaila ovaj paradoks ubacivanjem monih antioksidanasa i leainara slobodnih radikala (koji imaju ulogu u kontroli stope oksidacije i zarobljavanju slobodnih radikala pre nego ato lan ane reakcije izmaknu kontroli), od koji su najpoznatiji vitamin A i vitamin E. A kada pogledamo koje sve vitamine sadr~i seme konoplje vidimo da su to vitamini A, C, E, B1, B2, B3, B6 i D. Priroda je stvorila vitamine A i E da se rastvaraju u polinezasienim masnim kiselinama i na taj na in ih uvaju dok one obezbeuju nesmetan protok ~ivotne energije kroz telo. Biljkama je stvoreno perfektno skladiate esencijalnih masnih kiselina gde su zaatiene od kiseonika i sun eve svetlosti  seme. Dokle god u naaoj ishrani imamo zastupljena cela semena, naaa ~ivotna energija e biti napunjena vitalnoau. A u svetu semena  seme konoplje u sebi sadr~i savraen balans esencijalnih masnih kiselina koji zahteva naa organizam. Zato narode  semenke, kikiriki, semenke, zanimacija, sport za zube...:icon_lol:
BladeZMAJ

jul 2011.

#3
Ovo bi ja blogirao
mr.dr.SmokZMAJ

jul 2011.

#4
Preduga ko je,neide!
BladeZMAJ

jul 2011.

#5
Si vidio nove Blogove koje imamo...ako nisi moraa vidjet
TarkiPOZNAVALAC

jul 2011.

#6
Odli no, odli no! Blog, lanak il kaj ve to pod obavezno napraviti. :respect:
SiDAMBASADOR

jul 2011.

#7
ve je rijeaeno, pazim ja :icon_wink:
BladeZMAJ

jul 2011.

#8
Vidim SID sasjeko si ti to u korijenu :-)
BeyondLEGENDA

dec 2011.

#9
Skrivena svojstva konoplje (kanabisa) i konopljinog ulja :: NewSmart.Me
weedoyeLEGENDA

maj 2012.

#10
nigde nisam mogao da nadjem da neko prodaje seme konoplje u Srbiji(kanabis bez THC-a) a znam da u Srbiji to nije zabranjeno pa ako neko zna neka mi pusti link. Hteo bi da zasadim i da seme koristim u ishrani... brisite ako je oftopik.
Emilli

maj 2012.

#11
Ima da se kupi u prodavnicama zdrave hrane,Bio spajzu-imas mogucnost online kupovine,ali najpovoljnije ti je da kupis u zoo-sopu,oko 100 din je kilogram semena(ovo je seme u ljusci),a u prodavnicama zdrave hrane za iste pare prodaju kesicu od 100 gr..
NEURO BOY1

jul 2014.

#12
sad je u Hrvatskoj cijena od 2 do 5,5 € nekad bude na njuškalu i jeftinije ali trgovine su pretjerale sa cijenom osobito one BIO BIO

Prijavi se da bi odgovorio

Potreban je nalog da bi mogao pisati na forumu.

Prijavi se