VUTRA
ForumMarihuanaObrazovanjeCrtica o životonosnom svetu unutar zemlje
LEGACY

Crtica o životonosnom svetu unutar zemlje

72 odgovora6,291 pregleda
BarbarossaZMAJ

nov 2016.

#1
Posle druge kafe i prvog snega, doe mi jedna svetla misao o velikoj kevinoj saksiji koja je uvek kada je koriaena bila dom velikih i bujnih biljaka. Tu saksiju koristim i sada, a u njoj raste jedna sjajna biljka. I niata tu ne bi bilo zanimljivo da to nije ve trea biljka koja raste u istoj zemlji a izgleda odli no. U tu sam saksiju presaivao biljkice kojima nisam ~eleo da pridajem puno pa~nje, te sam mogao i da malo eksperimentiaem usput. Pre godinu dana sam u svoje svako zalivanje boja~ljivo uveo Slavol, zatim i bakterije... da bih vremenom po eo da primeujem pozitivne reakcije biljaka i finu rastresitu strukturu zemlje. I tek poslednjih nekoliko meseci mi je postao jasniji taj ~ivotonosni svet mikroba unutar mojih saksija i svojim zna ajem uspeo kod mene da se nametne kao osnova svakog growa. I sam spadam u one koji su veinu svojih biljaka pomalo spr~ili preteranim unosom Npk, a da sam pritom premalo pa~nje poklanjao samom kvalitetu zemlje i ~ivotu u njoj. To je takoe naj eai problem kod po etnika. Za kvalitet zemlje su odgovorni mikro-organizmi. Sve biljke se oslanjaju na mikrobe da ostanu zdrave i jake. Biljke su na planeti mal ice du~e nego mi, pa su i razvile kompleksnije odnose sa okolinom. One su razvile jedan poseban odnos sa mikrobima unutar zemlje i to sa mnogo viae svesne interakcije nego ato se mo~da mislilo. Pod svesnom interakcijom se podrazumeva to da biljke zapravo lu e odreene hemikalije za manipulaciju svojim okru~enjem, u svoju korist. Jedan od primera je lu enje airokog spektra aeera preko korena. Ovi aeeri su poznati kao Eksudati koje mikrobi vole. U vezi sa ovom interakcijom postoji i jedno lepo objaanjenje koje ka~e da je svaka individualna bakterija svojevrsni d~ep minerala i hranljivih materija. To su male torbe ubriva. Nutrijenti su zapravo nus-proizvod zdrave reakcije izmeu mikro-organizama i biljke. Ako je biljka recimo u situaciji da joj je jednog trenutka potreban azot, a ve sledeeg bor ili selen, biljka e po eti da lu i odreene aeere u zavisnosti od toga koje bekterije, odnosno koji elementi su joj potrebni u datom momentu. Biljka ove hranljive materije koristi za stvaranje sekundarnih metabolita. Sekundarni metaboliti su hemikalije koje biljke koriste za privla enje korisnih insekata, za odvraanje ateto ina, za zaatitu od bolesti i predatora... Thc i drugi kanabinoidi su svi sekundarni metaboliti. Zapravo, Marihuana stvara preko 400 razli itih hemijskih jedinjenja. To bi zna ilo da dodavanjem odreene vrste mikro-organizama u zemlju mo~emo da potenciramo lu enje odreenih hemikalija, ato je naro ito va~no za medicinu, ali na~alost, ne zna se pouzdano koji mikrobi podsti u proizvodnju terpena, kanabinoida i drugih sekundarnih metabolita. Sa preko 75 hiljada vrsta mikroba u zemlji, sigurno je da meu korisnim ima i onih loaih. Na sreu, veina tih loaih raste u anaerobnim uslovima i malo kiseonika mo~e reaiti problem. Zato e zemlja koja mo~e lepo da diae biti osloboena od ovih negativaca. I kao ato postoje stvari koje uveavaju prisustvo korisnih bakterija, tako ima i onih koje ih smanjuju. Velika koli ina soli u zemljiatu smanjuje njihov broj, pa je iz tog razloga svakako va~no smanjiti i razumno dodavati mineralna ubriva...za po etak. No pri i nikad kraja, a na ovu temu bi se moglo svaata neato rei, a puno je toga ve re eno i ima onih koji o tome daleko bolje znaju...ja sam samo ~eleo da ispri am kako u istoj zemlji ve tri biljke rastu jedna za drugom, a zemlja pritom izgleda super zahvaljujui neprekidnom tretmanu Slavolom i sli nim preparatima, koji uz prirodne stimulatore korena zaista ine jednu biljku srenom i debelom. U poslednjoj godini smanjio sam za polovinu upotrebu Npk ubriva, ali sam zato poveao unos bakterija u zemlju, ugljene hidrate, vitamine, mikro elemente...i veoma sam zadovoljan. Postoje razli iti pristupi i filozofije za uzgajanje kanabisa: neki preferiraju organska ubriva iz kune radinosti, neki koriste veata ka ubriva i aditive. Ali bez obzira na to, u oba slu aja je zdravo zemljiate pouzdan na in da se imaju zdrave i debele biljke. I dok mi dan odmi e u razmialjanju o bakterijama, kevinoj saksiji i ~ivoj zemlji...setih se da Slavola nema viae, pa eto razloga da se skokne u aoping...a kasnije zalijem svoju lepoticu... :razvaljen:::vozdra:
banovan240LEGENDA

nov 2016.

#2
lep tekst barbarosa..hvala.. krvio mi je sto ovaj grow nisam koristio toliko bakterije,a imam ih u kolekciji..nemam ph metar..i ranije sam imao problema sa njima,zbog ne merenja ph.. tako da sams ad isao na sigurno i nisam ih dodavao(samo hemaru),ali sam odrzao valjan ph zemlje sve vreme..sem u slucaju jedne biljoze xD ali slazem se i preporucujem bakterije,slavol,alge,melasu i sve ostale zaebancije organskog porekla.. zivo i zurkica u zemlji da bude..
michael10AMBASADOR

nov 2016.

#3
Extra text, vidi se da te inspiracija pukla paljenjem sestre (ili rodjake) ove lepotice sa slike. ;)
BarbarossaZMAJ

dec 2016.

#4
Ja otkad sam prestao da korigujem ph, smanjio ubrivo i redovno po eo da dodajem mikroorganizme, nemam problem sa ph lock-ovima. Obi na esmova a i ova mala stvorenja u zemlji se postaraju da bilj ica dobije sve ato treba. Dostupnost i nesmetano uzimanje hrane je suatina korigovanja ph. Ako se to odvija kako treba, nimalo me ne zanima koja e se brojka pojaviti na ph metru. :D @michael10 Ovoj sam aleta popuaio, od majke ostalo joa malo...a sad se inspiriaem Og Kush-em iz proalog growa. :razvaljen::
hazeriZMAJ

dec 2016.

#5
Potpuno isto kao i ti sam radio u jednom potu sa istom zemljom(plagron cocos prmium)tri growa iz razloga sto mi je covijek rekao kako bez problema mogu dva,tri puta iskoristiti istu zemlju.Nisam mu vjerovao pa sam isao probati sa jednim automatom..jedino sto sam morao malo nadodati zemlje nakon sto bi izvadio gotovu biljku..i da,nisam flushao.Biljke(sve tri) su bez problema zavrsile. Barbarossa Sta mislis,dali bi flush sta poremetio oko zemlje koju bi vise puta upotrebljavao?
BarbarossaZMAJ

dec 2016.

#6
Ne vidim razlog da neato poremeti, ak bi trebalo i dobro da legne izmeu dve sadnje. Mada, ni ja nisam flushao u ovoj situaciji...a kad recimo isperea zemlju bez biljke i ostavia da se tako suai i ako se to odvija presporo onda verujem da mo~e da doe do odreenih problema...
hazeriZMAJ

dec 2016.

#7
Slazem se.Ta opcija stoji ako se grow odmah nastavlja.Zanimljiva mi je sva tematika oko zemlje i zivota u njoj.Ja na to gledam kao na nas zivot i potrebe.Ako se covijek zapusti propada,a ako se kvalitetno i umjereno hrani,odrzava dobije svo potrebno zdravlje i elan za zivot.Tako je kod biljaka..I kada covijek shvati koliko toliko mikrobioloski razvitak u zemlji mislim da tada biljka dobije sve potrebno pa cak u istoj zemlji tri puta. Veliki like za temu:):thumb:
BarbarossaZMAJ

dec 2016.

#8
Pazi sad, meni su autosi iz pretposlednje berbe jedva pre~iveli vege i gotovo da sam digao ruke od njih. Bili su tih prvih dvadesetak dana na terasi. A onda sam dodao pored Slavola i Bakterije, dva puta u razmaku od deset dana i primetio sam da su prili no ~ivnule, ato mi je dalo nadu, te sam ih prebacio po hps na 12/12 do kraja, a pritom svakih desetak dana dodavao bakterije. Ne mogu da tvrdim da je to direktno odgovorno za taj refresh koji su do~ivele, ali im prisustvo bakterija u najmanju ruku nije smetalo da na kraju postanu opake debeljuce. A i zemlja postane nekako rastresita i fina, da mi je milina pod prstima onako napuaen da eprkam po saksiji. :D:razvaljen::
hazeriZMAJ

dec 2016.

#9
Ma sigurno da ima dosta utjecaja.Ja sam se vodio po tablicama sto se gnojenja tice i biljke su bile izmucene..Nakon eksperimentiranja sam shvatio kako biljke trebaju u zemlji imati stalno odrzavanje sa gnojivima(Bio tabs u mom slucaju).To odrzavanje sa manjim dozama ali kontinuitet dalo je debelu stabiljku,zdrave listove i brze pumpanje vrhova.Uglavnom..samo treba dobro odrzavanje u skladu sa zivotom biljke i zemlja bude upotrebljiva i puna zivota.Bas me zanima kolika ce biti razlika u urodu ove sada tvoje jedne biljke i npr. tri koje si prije sadio..jer ja tvoje dnevnike redovito :popcorn::
BarbarossaZMAJ

dec 2016.

#10
Videemo, malo joj je hladno nou...ali ata je tu je. Jedino to ako je to uspori malo. Ina e i mene zanima ishod, jer jedna biljka, razvu ena na 1m sa 600w... moralo bi da bude fino. :D
L0oDZMAJ

dec 2016.

#11
A zato ti vazda imas problema barba sa biljkama... koristis istu zemlju plus mineralno gnojivo... :) Ja uzivam u organik uzgoju,tako da svaku pripremu zemlje radim posebno... tema je lepa,al... 10e 70l zemlje,indore... majka Tereza! Da ne zalazim u detalje,kolko to malo zemlje dodate na kraju growa kad pocinjete novi... daj litrazu posude,pa onda mogu i sam znat kolko dodajes ;) Elem,koriscenje mineralnih gnojiva,unistava zemlju... to je cela poetika oko hemije i organika... al zanimljivo sve ovo izgleda...
BarbarossaZMAJ

dec 2016.

#12
Pusti mene, ja hemijam do zla boga :D... Ma to su variajnte od slu aja do slu aja. Kad ne ~elim da uniatim neku biljkicu koja ne ide dobro, presadim je u saksiju iz proalog growa ili ak pretproalog. Potpuno je neva~na litra~a i ostale okolnosti u ovom slu aju. Poenta je razlika koju sam uo io i injenica da biljkama odgovara supstrat i posle par koriaenja... to jest, primeena izuzetna korist od dodavanja proizvoda na bazi bakterija u kombinaciji sa root juice u mom slu aju... Ina e, i sam vozim organik ovaj grow i mogu rei da se ta no oseti razlika u ponaaanju biljke i zemlje... Tako da teako da u viae kupovati veata ka ubriva...:D:razvaljen::
hazeriZMAJ

dec 2016.

#13
Evo frend ovoliko(15 lit pot).Samo malo ovo pri vrhu razgrnem i nadodam.
L0oDZMAJ

dec 2016.

#14
Fino fino :) barba znam ja da ti non stop nesto vrtis ;) Hazeri jel to autos... :razvaljen::
hazeriZMAJ

dec 2016.

#15
Jeste..ovaj bijeli vlak.Ali nije to ta zemlja..u njoj je Blubbery..slikam kada ga skinem;)
razmanLEGENDA

dec 2016.

#16
kao sto kaze lood, 65kn vreca potgrounda a i negdje sam procitao kako je power rekao da se zemlja uvijek nova koristi.. i meni je bio upitnik sta sa zemljom poslije, nakraju zavrsila u ruzama:) super za temu, poucno i vazno zemlja vidi sve
Vutra SamotnjakZMAJ

dec 2016.

#17
Ja nemam srca zabost vutru u staru zemlju.Sjecam se dok sam bio mladji,posadis outdoor,tj iskopas prvo rupe... pa dovuces zemljurine :spliff: Nas kolega Bizz dovuce jedared 500 l ,pa svakoj krkni po 79 litara ;) Na kraju biljketine 6 metara visoke:D Da,da... Dobro,aj' nisu bas bile tolike. :)
BarbarossaZMAJ

dec 2016.

#18
Nemam ni ja Ven srca, zato mi je dvoriate puno ba ene upotrebljene zemlje, pa se jedno deset ari sve beli od perlita...:D a ovo su izuzeci koji su sticajem okolnosti super ispali u takvoj zemlji...mada, ruku na srce, jednom mi je nikla bilj ica u koriaenoj, jako "ljutoj" zemlji i posle nedelju dana se pretvorila u ipi ips...:) Eto baa ju e stigla sve~a zemlja u koju planiram da bocnem Novogodianje autose:banana_rasta: A za Bizz-a :respect: za 500L u out-u! :razvaljen::
ganja_farmerZMAJ

dec 2016.

#19
ja sam za nedavno zapo eo grow. nepoznato sjeme koje mi je stajalo cca godinu i pol foliji. zemlja mi je mix Composane,Plantele balkonie i u nedostatku zemlje da popunim bar 2/3 posude sam iskoristio zemlju iz proalog growa,dakle koriatenu zemlju sam o istio od korijena koliko sam mogao(nisam sve uspio i dosta mrtvog korijena je u zemlji). dr~im je na 12/12 od starta,za sad sve ide ok,ne primjetim neke nedostatke,jedino nije veli inom kolika bi bila da je normalna vegetacija 18/6,ali to su sad neke druge okolnosti zaato je od starta na 12/12. dok piaem ovaj tekst sve se viae nakanjujem da otvorim dnevnik,nisam dugo,a i da dokumentiram razvoj biljke u nesavraenim uvjetima. :)
hazeriZMAJ

dec 2016.

#20
Ja sam sav korijen koji nisam kogao iscupati ostavio.Sta mislis da mrtvi korijen moze stvarati problem u zemlji?Nisam o tome razmisljao kao problemu..zato pitam:):thumb:
ganja_farmerZMAJ

dec 2016.

#21
Mislim da ne mo~e naakoditi mrtvi korijen,jedino mo~e utjecati na manju prozra nost zemlje (moje neko razmialjanje),a to mi se o ituje u tome da mi zemlja ne upije brzo vodu,nego se kratko zadr~i na povraini,pa onda ode u zemlju. Osim toga,nisam primjetio neki vei nedostatak,biljka mi je sasvim ok.
BarbarossaZMAJ

dec 2016.

#22
Ma da, nikakav problem to sitno korenje, s tim ato se jedan deo energije zemlje svakako troai na razgradnju mrtvog korenja i sl. To opet vraa pri u na bogat ~ivi svet koji svaata neato radi korisno u zemlji. :razvaljen::
grisnakZMAJ

dec 2016.

#23
Meni korijen bude takav da nema sanse da ga iscupam iz zemlje, moram bacit cijelu kocku koju izvucem iz pitara. Ja pocinjem experimentirat uskoro sa nekupovnim zemljama, nije me briga ni za ph ni za nista. Naaao sam par sajtova za zemlju gdje koprive rastu ko sumanute, a nesto sam citao da je takva zemlja puna dusika. Bit ce vise varijanti, crvenica, crnica, a i pokusat cu uz to kombinaciju glisnjaka i mikorize... Nauka u svakom slu aju, a tvoju crticu rado procitam po obicaju :) edit: kako vrijeme odmice sve sam manje pametan, neznam dali ih unistavam sa unosom npk koji uhebe zemlju totalno ili je do lampe :rolleyes: :D :D :D
Vutra SamotnjakZMAJ

dec 2016.

#24
onda u jednom momentu kad ti se ta zemlja pretvori u beton,ijaoooo ... ata sad :D
hazeriZMAJ

dec 2016.

#25
Ovo je zemlja koju sam koristio tri growa.Zadnji je rastao Blubbery kush.Zadnji put sam malo vise "izrovao" kako bi vise zemlje nadodao ali u principu sve isto.Biljka nije pokazivala nikakve probleme.Mozda nekoj drugoj sorti nebi odgovaralo. Ovo je zemlja od samo jednog growa..za usporedbu. Zakljucak je da se moze u istoj zemlji saditi vise puta ali stvarno nije potrebno sa obzirom na cijene.Ali valja probati da znas..;) :vutra:
grouchyZMAJ

apr 2019.

#26
Zaato namirnice viae nemaju ukus kao nekada? Prevelika upotreba pesticida i veata kog ubriva, izrazita usmerenost paora na koli inu roda i klimatske promene za posledicu imaju gubitak plodnosti zemljiata, na kome je i kvalitet gajenih biljaka slabiji nego pre pet, aest decenija. Jedui tradicionalni ovdaanji paradajz jabu ar osetimo mnogo prijatniji ukus nego kada konzumiramo bilo koju noviju sortu. Zapravo, est je slu aj da nakon ato zagrizemo breskvu ili neko drugo voe i povre pomislimo kako je u naaem detinjstvu bilo znatno kvalitetnije. Setiemo se i da nekada salati nismo morali za injavanjem poboljaavati ukus, piae portal 021.rs. Manje kalcijuma, fosfora, gvo~a, vitamina Nije u pitanju psiholoaka sklonost da nam stvari, dogaaji, ljudi iz proalosti izgledaju lepai i bolji nego ato su objektivno bili. Ve dvadesetak godina stru njaci potvruju da se menja kvalitet poljoprivrednih useva, time i od njih sa injenih namirnica. I kada je u pitanju ista sorta odgajena na starinski na in. Nau nici iz Teksasa su joa pre dvadeset godina, posle decenijskih provera, hemijskim analizama utvrdili da je u 43 vrste voa i povra doalo do pada koli ine proteina, fosfora, kalcijuma, B2 i drugih vitamina, gvo~a, magnezijuma, cinka i pojedinih minerala. Javnost je u prvom trenutku ignorisala upozorenja pristigla iz ameri ke ~itnice. Meutim, dve godine kasnije, Kuai, meunarodni institut o makrobiotici, predstavlja rezultat dvadesetdvogodianjih istra~ivanja. Pokazala su da je kod posmatranih dvanaest najva~nijih povrtarskih useva uo en pad kalcijuma, u proseku za 27, gvo~a za 37, vitamina C za 30 odsto. Danak poboljaanju produktivnosti Objaanjenje je u sve intenzivnijoj poljoprivednoj proizvodnji. Seljak je usmeren ka ukupnoj koli ini roda, odnosno veli ini i brzom rastu ploda, kao i na poveanju biljkine otpornosti. Stalna upotreba pesticida, veata kih ubriva i sli nih hemikalija radi poboljaanja rasta istovremeno umanjuje kvalitet zemljiata. Na takvoj podlozi i iznikle biljke imaju manje upravo onih najvrednijih sadr~aja. Ne bi trebalo kuditi seljake. Primorani su da neprekidno poboljaavaju produktivnost kako bi o uvali tr~ianu konkurentnost. Nekada je poljoprivednik proizvodio manju koli inu hrane, intenziviranjem poljoprivede u prvi plan je doaao vei obim roda, ali i potreba da hrana na policama ato du~e opstane u zadovoljavajuem stanju. Ranije su se uvanjem hrane bavili distributeri. O ito, sada se od poljoprivrednika tra~i sve viae i viae. Manje cinka, slabiji imunitet i pamenje Pogoraanju kvaliteta doprinose i sve ekstremniji vremenski uslovi. Tako su ogledi Univerziteta u Redingu pokazali da radikalizacija vremenskih prilika loae uti e na kvalitet ~itarica. Osnovni nalaz je da visoka temperatura u ranoj fazi razvoja semena dovodi do umanjenja proteina, glutena i skroba. Promene u sirovinama zahtevaju da se i tehnologije pripreme hleba, svakodnevne ljudske namirnice, prilagode novim okolnostima. Drugi va~an nalaz je da uveanje koli ine ugljendioksida u vazduhu umanjuje koli ine proteina i minerala u mnogim biljkama, uklju ujui paenicu, soju i pirina . Procenjuje se da ve 1,7 milijardi ljudi na planeti unosi cinka uo ljivo manje nego ato bi bilo po~eljno. A ovaj element u minimalnoj koli ini sna~no poboljaava ljudski imunitet, pamenje i koncentraciju. Takoe, podsti e proizvodnju hormona rasta i testosterona. Uskoro tropska krava Toplo vreme uzrokuje da se svake sezone uveava broj ateto ina, koje ve, airom planete, uniatavaju 25 do 40 odsto ukupnih useva. Domae ~ivotinje koje se hrane usevima i same trpe promene, adaptirane su na uobi ajene uslove i ekstremne vremenske prilike do~ivljavaju stresno. Goveda najte~e podnose vreline i pri temperaturama iznad 30 stepeni produkcija mleka je prepolovljena. Amerikanci ve decenijama ukrataju odabrana grla kako bi dobli tropsku kravu, prilagoenu na dolazea ~arka i duga leta. Meutim, ukratanjem se dobijaju rase sa po~eljnim, ali i neo ekivanim propratnim osobinama. Tako se u godinama posle Drugog svetskog rata radilo na ukratanju ~ivine radi dobijanja vrsta sa najbr~im rastom. Manjak mesa je bio velik i tra~ilo se brzo reaenje. Posle desetak godina doalo se do pileta koje za sedam nedelja dostigne tri kilograma te~ine. Ranije je trebalo aesnaest nedelja da pile dostigne kilogram. Meso izukratavanog pileta je, meutim, mnogo ~ilavije, pa ljudi u razvijenom svetu od piletine jedu samo belo meso, dok zamrznute batake i karabatake aalju brodovima u Afriku i u druge siromaane regione. Preostali delovi pileta se koriste za spravljanje hrane sitnim ~ivotinjama. varci skuplji od buta Stoga ne bi trebalo da se udimo kada nama~emo hleb manguli inom maau i zapaprimo, u~ivamo, dok je ukus hleba namazanog maau danaanjih rasa sapunast. Objaanjenje je da je mangulica stara rasa sa velikim udelom masti. Kako je selekcija vodila ka uveanju procenta mesa, zaobiena je i jedva je opstala. Meutim, nove rase imaju malo masnjikavog tkiva, a i ona se odvajaju za razne preraevine, pa je masti mnogo manje i neukusna je. Stoga ne udi da kilogram masti od mangulice koata 500 dinara, koliko i kilogram buta uobi ajene rase. Kilogram dobrih varaka dosti~e i 700 dinara, a nekada su se i mast i varci smatrali sirotinjskom hranom ija cena nije dostizala ni 25 odsto cene kilograma buta. Posledice promena trpe i poslastice. Biljke kafa i kakao ne podnose visoke temperature, pa se svake sezone smanjuju povraine na kojima je isplativo gajiti ove useve. Proizvoa i okolade tra~e nove varijante, finansiraju stvaranje otpornijih sorti, ali ne vidi se trajnije reaenje, pa airom sveta kontinuirano rastu cene i kafenih napitaka i okoladnih poslastica.
bubinhoAMBASADOR

apr 2019.

#27
ajde molim te reci mi ako znas koji je odnos kuna dinar i sta je mangulica?
grouchyZMAJ

apr 2019.

#28
valjda 1 prema 8, 1€ je nesto manje od 120 dindzi. svinja, stara rasa.
adolfENTUZIJASTA

apr 2019.

#29
Oprostite mi na intruziji.., ali ako smijem ovako skromno napisati svoje dosadaanje iskustvo sa "ostalim" biljkama (iz mog stana koji u zadnje vrijeme viae li i na botani ku baatu nego na stan) jer kao da cijelom forumu nedostaje malo Balansa, izmeu stvarnog i koli inskog. U redu je imati plod koji vam zadovolji pogled umornih o iju ali tra~imo li i uzimamo li "previae"? Mislim da malo pretjerujemo sa vjeata kim gnojivima. Tek prije nekoliko mjeseci dolazim na ideju (kad ve duvam nekih 20 godina) da zatra~im profil od prijatelja i malo se uklju im u temu ( prijatelj je reaktivan ali se nekako sjetio password-a) Primitivno i po etni ki pristupam Cannabis-u, sluaam i itam mnogo kao i uvijek ( ak i tra~im savjete) ali ne vodi me daleko... Dakle, onako na prvu: Cannabis na ovom forumu zlostavljaju! Onako kao biljku ga zlostavljaju., Ubiae ga svjetlom i aditivima.. Dobiju svi bar poneato ali o igledno nedostaci su brojni ina e nam ne bi trebao portal da nas nau i kako uzgojiti biljku u uslovno re eno "kavezu".. Pomalo gubimo dodir s prirodom, onom pravom prirodom. Pretjerujemo, onako generalno.. Flora sama po sebi zahtijeva vrijeme., i odsustvo ljudi. Upamtite to dobro. Na drugoj (naaoj- growerskoj) strani pokuaavamo da iskoristimo vrijeme protiv te iste i za tu istu floru sa svojim prisustvom (dakle u isto vrijeme). Razmislite o paradoksu... Po mom skromnom mialjenju, (da ovaj put ne du~im previae ali drznuu se pa pisati joa u nekoj budunosti) trebalo bi nai balans vjeata kih i umjetnih gnojiva. Ako ve ne mo~e (a o igledno ne mo~e bez Plantele, Hesi-a itd) onda barem dajte probajte malo olakaati i sebi i biljci pa napraviti "jezik biljke" sa prirodnim ubrivima sa ato manje vjeata kih.. Mislim da treba tra~iti prirodu u svom najljepaem obliku, a ne izobli avati je u svrhu pretjerane koli ine. Toliko od mene za ovaj put. Svima sretan grow ~elim i ato bolju prirodu u njemu...
opa cupaZMAJ

apr 2019.

#30
Citam sada ovo gore..ok .slazem se sa tim u vezi prirode ovo ono,ali kakve veze ima ilegalni uzgoj ganje u ormaru sa prirodom i perpetul mobile..samoodrzivom prirodom :grrr:Kada zbog te iste ormaruse mozes zavrsiti na robiji..naravno da je cilj zavrsiti sto prije sa sto vecom kolicinom. I nisam siguran da se nesta izgubi na kvaliteti ako ju silujemo sa 85.000L i raznim anabolickim steroidima:) Eno dole u Balkanskoj Kolumbiji...raste bez gnojiva.Kjuranje je nesto sto se maze na kruh..potpuna nepoznanica,a sve prirodno. A gdje je tu ljubav u cijeloj prici ...nisi to primjetio na forumu ?;)
adolfENTUZIJASTA

apr 2019.

#31
Ovo itekako stoji. I iskreno zaboravio sam na trenutak da je ovo na~alost joa uvijek pomalo ilegalno:watch: Ali obi no medalja ima dvije strane, obi no opozita koji je ipak na kraju ine jednom medaljom :crazyd: Nemojte me pogreano shvatiti, nije mi bila namjera uputiti kritiku bilo kome... Sretan grow svima i da vam opuatanje uz "svoj" dim bude beskrajno ::vapor::
StipeZMAJ

apr 2019.

#32
Navedi mi 5 stavri koje radis u zivotu a da su prirodne :) ne ides vise ni srat ni pisat prirodno. u armalovu keramicku wc skoljku i vodokotlicem sa wc net 3u1 mirisaljvcem i dezinfektorom oko skoljke i zewa troslojni wc papir sa mirisom uzbekistanke magnolije, pa operes ruke pod toplom vodom iz geberit kromirane pipe. ne hodamo prirodno, ne trcimo prirodno.... nista vise ne radimo prirodno pa je onda besmisleno pricat o tretiranju biljke prirodno u indooru. genetika je neprirodno krosana zadnjih 10 generacija sa istim takvim neprirodnim krosevima u neprirodnim uvjetima ispod lampi. pa onda neprirodno narucis takvu menku iz spanjolske, stavis ju pod umjetno svjetlu u umjetan box sa umjetnom ventilacijom u umjetnu zemlju i umjetnu saksiju i umjetnu refleksiju svjetla. ne vidim razlog zbog cega bi na to sve "morao" stavit "prirodna" gnojiva iliti organska gnojiva dobivena umjetnim putem. ne velim da je ima nes lose u organic growu, al je besmisleno usporedjivat to dvoje u smislu koje je bolje. balans koji spominjes imas u hesiju kojeg si naveo kao umjetno. hesi koristi kombinaciju umjetno dobivenih NPK gnojiva sa ostatkom paketa koji je organic. u svakoj plantelli sad imas mineralni NPK + alge. Da se razumijemo, organic outdoor je po meni najzdravije uzgajanje kad se moze. Niti jedna lampa ne moze zamijenit sunce, ali uvijek ima ali :)
adolfENTUZIJASTA

apr 2019.

#33
Ajoj Stipe dragi, nemam namjeru pokuaavati napraviti nikakvu revoluciju u indoor uzgoju niti u tome imam dovoljno iskustva, zasad., ve sam samo skrenuo pa~nju da mo~da malo pretjerujemo sa kemijom. Na kraju krajeva mi tu kemiju i ispuaimo.. Ako obratia pa~nju na forumu ljudi veinom "kuhaju" biljke, dave ih i pr~e gnojivom a ateta je to zaista. Jednostavno mi ~ao :bocni:: Joa ata se sve deaava sa biljkama u pokuaaju, koje nikad i ne dospiju do foruma... Po mom mialjenju po etni grow, "broj jedan" (prvi put u ~ivotu pokuaavaa da uzgojia neato u box-u) bi pod obavezno trebao biti bez umjetnih gnojiva, isto da shvatia da je Canabis ~ivi organizam i da razumijea malo kako to ide, hoda i raste. Sve se previae ubrzalo pa i ovakva vrsta uzgoja, a to je greaka. Kad ~uria ne skontaa niata. Polako. Jeste ilegalno ali i biljka o ito ima strpljenja s nama pa mi i bi trebali uraditi isto. Logika je u pitanju ~elimo li kvalitet i zdravlje. Kvantitet e doi malkice kasnije, iskustvom, kad "svarimo" cijelu problematiku uzgoja lista u "kavezu". Sve u svemu, nije ovo ato piaem protiv bilo koga ili bilo ega, jednostavno ne treba ~uriti baa previae i malo se opustiti pa e se vjerujem i biljka opustiti. Genetika je tu skromno mislim samo donekle bitna. u avac je zakon, u tom polo~aju se najbolje, najugodnije i najzdravije prazni i mjehur i debelo crijevo., zaboravi na osvje~iva e i Zewu ;) E da, zaboravih da je poka~em: proala sito i reaeto sa mnom na po etku ali evo je, zalivena samo jednom sa Plantelom list 1 ml i dobie 1 ml cvijeta i to je to nadam se.. ostalo je moja kaaica..
StipeZMAJ

apr 2019.

#34
Kemija je rijec koja ne znaci bas nesto konkretno :) ako se npr fokusiramo samo na makronutrijente (NPK), biljka ce ih dobit organskim ili mineralnim putem. Organska gnojiva ce se prvo rastavit na npk pa ce ih biljka uzet, a minerlnim gnojivima preskocimo taj dio raspadanja. Tako da u tom djelu organic i mineralno nemaju razlike. Problem se javlja kod gnojiva i na koji nacin je dobiveno to gnojivo. Je li nusprodukt industrije ili je dobiveno nekom ciscom metodom. Uz mineralna gnojiva dolaze i nepozeljne tvari i teski metali i svasta nesto pa je taj dio dosta bitan. Zasto jedno gnojivo kosta 2€ litra a drugog 20€ litra, a naoko isti npk i sve :) Drugi problem je sto si i ti rekao da ljudi trpaju sakom i kapom u biljku i kod mineralnog gnojiva je vrlo lako napumpat listove gnojivom za razliku od organica gdje to malo teze pa onda pusis gnojivo. Slazem se sa tobom da ekipa przi biljke i lampom i temperaturom i gnojivom al ajde, oduvijek je bilo ljudi kojima ne ide od prve ili ne ide growanje uopce. Moja poanta je da ne treba generalizirati sva mineralna gnojiva i smatrat ih losim. To je cisto na izbor growera. Nisam protivnik organica, dapace podrzavam ga skroz i nadam se da cemo jednog dana svi vani sadit ganju i gnojit prirodnim gnojivom :) uz kap supervita :D (@Barbarossa nemam pojma kolko sam jako u offtopicu pa reci da obrisemo. lose sam nesto volje pa da ne crnjacim temu svojim monolozima :) )
adolfENTUZIJASTA

apr 2019.

#35
.."poanta" mislim shvaena.. Bistvujui u te~em obliku introvertnosti, Vutra.com mi je doala kao duaevni laksativ pa sa se malo raspisao. Hvala vam ato ste ovdje svi ini mi se puni razumijevanja.. Ajd sad da ne duljim baa predaleko.. :wave:
grouchyZMAJ

apr 2019.

#36
super si krenuo, ocuvanje prirode, manje hemije, sto starija/cistija genetika... a onda? sta treba da nam pokaze ova biljka? zar ne vidis da je gladna k'o iz ausvica da je?
adolfENTUZIJASTA

apr 2019.

#37
Ma ini ti se, evo od jutros sli ica, nit je gladna niti ~edna

Prijavi se da bi odgovorio

Potreban je nalog da bi mogao pisati na forumu.

Prijavi se