VUTRA
ForumMarihuanaObrazovanjeKo se boji Marihuane jos?
LEGACY

Ko se boji Marihuane jos?

18 odgovora4,777 pregleda
Weedovdan

okt 2008.

#1
KO SE BOJI MARIHUANE JO`? Piae: Ivona }ivkovi Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi oveku slu~ila za SVE - kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, sto na hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za u~ivanje kao cigara. Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola- kao muaka i ~enska konoplja. Kod svih ostalih biljaka pol se mora otkriti analizom hromozoma. Muaka i ~enska konoplja. Poti e, ka~u, sa Kavkaza, baa odakle poti u i prvi ljudi - nefilimi tj. divovi plavih o iju koji su stigli mo~da i iz svemira. Spustili su se zatim u podru ije drevnog Sumera i tu su bili do~ivljeni kao Bogovi koji su doali sa neba. Nazvani su anunaki (oni koji su siali sa neba) i doneli mo~da " arobnu biljku" - za sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada pre viae od 8 000 godina naprasno nikla civilizacija. "Bogovi" su stvarali decu sa zemaljskim kerima i dosta toga je zapisano i u Bibliji. Da li su se pre 8 000 godina u Sumeru obla ili u ~ivotinjsku ko~u ili su mo~da znali za tkanje od konoplje? ime li su drevni Sumerci vezivali svoje brade? Konoplja je svakako bila gajena u Egiptu pre 6000 godina, kao i u drevnoj Kini, odakle i poti e najstariji zapis o njenoj preradi. Prvi usev koji je ovek uopate po eo da uzgaja u mnogim dr~avama sveta bila je konoplja. Konoplja se izgleda pominje i u Bibliji: "Posejau u za njih biljku o kojoj e se nadaleko uti, i nee viae biti gladi na ispoaenoj zemlji". (Jezekija 34/29) . I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadr~i jedan od najveih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno iste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se viae nigde u prirodi. Jedite nekuvane semenke konoplje (ukoliko je nadjete po radnjama). Zovu je joa bhang, gand~a i haaia. Re kanvas je holandska re za konoplju. "Gand~a je, medju Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji, " primetio je Karl Sejgan. BILJKA ZA SVE Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova airom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana "usev od milijardu dolara". To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne ~etve mogla da zaradi preko milijarda dolara i to esto u keau. Konoplja je sve do 20. veka bila naisplativiji usev na tr~iatu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40 000 tona. Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila va~na za dr~avu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali da gaje konoplju u 17 i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Vird~iniji se za izbegavanje plaanja ovog poreza ialo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju dr~ava Vird~inija je davala posebne dotacije. D~ord~ Vaaington, Tomas D~eferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjam konoplje. D~eferson je ak krijum ario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku. D~eferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala draka od korisne mase i vlakana, i to mnogo br~e nego ato je to radjeno ru no mo enjem. Bend~amin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi. Novinar i publicista, Dag Jur i, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji tvrdi i da je rat 1812. vodjen zbog konoplje, jer je Napoleon ~eleo da prese e izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zaato je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. etiri hiljade godina 90 % svih brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen. Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt ameri ke Deklaracije o nezavisnosti i ameri ki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se atampala na papiru od konoplje. Zapravo sve akolske knjige do 1880. bile su atampane na papiru od konoplje. Skoro 80% odevnog tekstila, odee, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk "kao bolji". Originalni d~ins koji je pravio Levi `traus bio je od konoplje i to je bila prakti no nepoderiva odea koju su nosili ameri ki goni i stoke. Danaanje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju.Mo~ete li da zamislite da itavog ~ivota nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaa sin, a onda unuk. Biznis sa d~insom bi na isto propao, zar ne? Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su radjene naj eae na platnu od kanabisa. Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajuih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne ~uti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveu potrebno viae godina. Godine 1916. ameri ka vlada je izra unala da e do 1940. sav papir moi da se pravi od konoplje i da viae nee biti potrebno da se se e drvee. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugro~ava prirodnu okolinu", zapisano je u ameri kom biltenu br.404 koji izdaje ameri ko ministarstvo za poljoprivredu. Ako bi svi plasti ni proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje. Danaanja plastika od nafte zato teako zagadjuje okolinu, ali ekologija se o igledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije. Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. ak 58.000 tona konopljinog semena koriaeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine. Lekovi od konoplje su godinama bili podr~avani od Ameri ke Medicinske Asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je veina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ludsko telo. Prvi model automobila Henrija Forda, "Model-T", napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdr~avali udar 10 puta ja i nego elik. ("Popular mechanics" 1941.) Mercedes-Benz C klase ima preko 30 delova koji se i danas izradjuju od konoplje. Konstrukcija ove kue u Francuskoj je u potpunosti uradjena od konoplje. Inovacije u poljoprivrednim maainama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog decorticator-a, maaine za guljenje, koja je bila daleko savraenija od D~efersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od konoplje. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu. Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uklju ujui i njeno koriaenje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD ve i u mnogim drugim dr~avama sveta. Ali...
balcan_smokeLEGENDA

okt 2008.

#2
ve bilo :family1: dobrodoaao ti nama
Weedovdan

okt 2008.

#3
KONOPLJA DOBIJA NEPRIJATELJE Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Gradjanin Kejn, i njegov "Hearst Paper Manufacturing Division" , posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najvei snabdeva svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je joa njegov otac po eo da zaradjuje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira naala isplativija i manje atetna konoplja. I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sli an problem poato je ve uaao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sinteti kih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon... Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta. Dipon je podsticao svoje deoni are da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sinteti kih materijala. Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom koriaenju (poato je bila prirodna i nije uopate zagadjivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis. Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu. Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar dr~avne blagajne, imenovao je svog budueg zeta, Harry J. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge. Ovi poslovni i politi ki saveznici odr~avali su esto tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu dr~avnu politiku. Tako su zaklju ili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju. Skovan je pakleni plan: konoplja se mora zaustaviti! MEDIJSKE I "NAU NE" LA}I NAJVEE ORU}IJE KORPORATIVNOG BIZNISA Tako je Herst tokom 1934. do 1937. naru io od svojih urednika viae prikladnih tekstova o opasnoj biljci - marihuani. Re "marijuana" uzeli su iz meksi kog slenga sa namerom da sa njom upoznaju airu javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve ono loae i zastraaujue ato su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teake halucinantne droge. Izmialjeni novinski lanci tako su teako klevetali Meksikance, Afroamerikance, d~ez muzi are i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu - marihuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se puaenje marihuane navodno obilato upra~njavalo medju crna kim veinskim stanovniatvom. itaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjaanjenih saobraajnih nesrea, ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih ~ena. Pretnja marihuanom punila je naslovne strane, a takozvana "cigara ludosti" bila je prikazana kao sna~an narkotik koji je izazivao "neizle ivo ludilo", dovodio do duaevnog rastrojstva i bio "opasniji od kokaina i heroina". Marihuana je nazivana travom koja je doala iz pakla. (Pitam se kako li bi televizija B92, da je postojala u ono vreme, to ~estoko prikazivala? Mo~da bi odmah krenuli u gradnjuu "Sigurne kue" za ~rtve marihuane? Svejedno, indukcija straha i nasilja danas je njihova uredjiva ka politika.) Ova medijska kampanja trajala je tri godine. Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao "Cigara ludila" (1936) "Marihuana -tajni ubica mladih", (1935) i "Marihuana: Djavolje seme" (1936). Na kraju filma " "Cigara ludila " ispisana je poruka: PRENESITE SVOJOJ DECI. Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da gradjane zastraae. Cilj je bio da kroz Kongres prodje zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teako oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate. Da je marihuana u stvari konoplja to joa niko nije povezivao. Ali strah od onog ato se zove marihuana je ve bio prisutan. Kako primeuje Dag Jur i tih godina ljudi su bili prili no naivni i sa daleko manje znanja. "Mase su bile kao ovce koje su ekale da ih neko moan povede. Nisu uopate postojale sumnje u vlast. Sve ato bi objavile novine ili emitovao radio smatrano je istinom. Tako je poruka o opasnosti od marihuane preneta deci koja su ubrzo i sama postali roditelji baby -boom generacije iz 1957." Danas svi znamo da je marihuana isto ato i "indijska konoplja" i da je to opasna droga. To je naj eae i sve ato znamo o konoplji, mi iz baby-boom generacije. Protektivni zakon o oporezivanju uzgajiva a marihuane, odnosno Canabis sative donet je 14. aprila 1937. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih politi ara i to tako ato je Odluka o zabrani prvo doneta u Bud~etskom odboru u Predstavni kom domu, a taj obor ima specifi nu mo da ono ato predlo~i ne mora da bude raspravljano u drugim odborima. Predsednik Bud~etskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zadu~en (da li i plaen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provu e zakon podseajui kongresmene kako je marihuana opasna za ameri ku mlade~. Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. On je tvrdio da marihuana izaziva agresivnost kod onih koji je puae kao cigarui da je uzrok nasilni kog ponaaanja. (Videete da je samo nakon pet godina rekao neato sasvim drugo). I zakon o oporezivanju uzgajiva a Canabis sative je proaao. Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon. Septembra 1937.najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga - marihuana. Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za ameri ki narod i dr~avu. Kada je Ameri ko Lekarsko Udru~enje shvatilo da je marihuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previae kasno. Dr D~ejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je tra~eno da se zakon ukine) da je samo to bio razlog ato se Asocijacija nije zalo~ila protiv donoaenje tog zakona. Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali. Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, ato je konoplju brzo u inilo nekompetitivnom na tr~iatu. Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala se uvoziti.
Weedovdan

okt 2008.

#4
Ej hvala, kad nisaam koristio pretragu, tja... Obrisite onda ovo, sta da radimo sad?
Kurblaj KanAMBASADOR

okt 2008.

#5
Pogledaj na vutra.tv film s woody harrelsonom o tome kako je to sve po elo jako je dobar
Travar 17ISTRAŽIVAČ

okt 2008.

#6
kako bi bilo lijepo da je legalizirana
need_weedENTUZIJASTA

okt 2008.

#7
jasno da bi
elephant0rAMBASADOR

okt 2008.

#8
Mislim da nije bilo u ovom obliku to na siteu.. samo eksterni link :) Pohvale za trud! Laka dostupnost informacijama se uvijek cijeni!
0rtakVelja

okt 2008.

#9
Zanimljiv tekst, nikada ga nisam citao, ali sam pretpostavljao da se tako nesto i desilo pa da je marihuana postala "droga". Opusteno, ali samo bacam hejt na amere i njihovu politiku jer tako su i naseg zajednickog naucnika (Nikolu Teslu) sputavali da se razvija. Nisi mu dali da radi na projektima koje bi on zavrsio,a sluzile bi i nasim cukun-cukun-cukun unucicima. p.s. Ako nije B92, napravicemo mi SIGURNU KUCU za zrtve marihuane!!! :) Samo ne znam kako cemo mi obicni ljudi, stici na red od politicara, pandura i ostalih drzavnih sluzbenika koju pushe marihuanu u blindiranim automobilima i cirkaju dzek denijels (daboga povracali)... ali ajde... strpicemo se ;)
Svirač_TrubeENTUZIJASTA

okt 2008.

#10
Odlican tekst...odlicno ativo za sve glupe roditelje koji neznaju nista pa slusaju glupu televizuju,a ustvari samo ih truju lazima i pizdarijama... :ohno: ajmmeeeeeee kad bi bar svatili svi staje zaista kanabis i kad bi ga legalizirali:ohno:..

Prijavi se da bi odgovorio

Potreban je nalog da bi mogao pisati na forumu.

Prijavi se