VUTRA
ForumZajednicaOfftopicMarihuana 70' i 80' godina u Jugoslaviji
LEGACY

Marihuana 70' i 80' godina u Jugoslaviji

24 odgovora5,449 pregleda
Ras TafariPOZNAVALAC

maj 2007.

#1
Zanima me kako je stanje bilo sa marihuanom u jugoslaviji 70 ih i 80 ih godina, jeli se duvalo, jeli to bilo normalna stvar koja se tolerirala ili su pusaci marihuane bili izopceni iz drushtva, i zashto se govori da se prije nije mogla kupiti droga ispred skole, i da je u skoli bio samo jedan narkic i svi su znali za njega?
SchlomoENTUZIJASTA

maj 2007.

#2
U jednoj epizodi Nocne more Malnar je pricao da je on za vrijeme Juge, marihuanu i ostale narkotike nabavljao od policajaca :)
RadeAMBASADOR

maj 2007.

#3
Moj matori prica istu tu pricu, u njegovoj skoli je bio samo jedan narkoman koji je bio pun kesa svi su znali da se drogira ali vecini to nije mnogo smetalo. Taj lik sada zivi na selu i gaji ovce, drogirao se kao pas ali je jos uvek ziv i zdrav.
prolaps_rektumaENTUZIJASTA

maj 2007.

#4
pola ekipe od mog starog je r.i.p. zbog droge,tako da vje rujem da je bilo i previae za razliku od sada
DirtyDeeds

maj 2007.

#5
Bilo je trave i bila je mnogo jeftinija.Zakoni su bili puno manje strogi.I tome se nije pridodavao znacaj.Ali je dosta manje ljudi pusilo.Tako sam ja cuo.
TripcoPOZNAVALAC

jun 2007.

#6
Ako neato mo~e pomoi, ovo je text koji sam objavio u Irie People E-zine za novembar 2005. Text se prevashodno odnosi na Srbiju (u~e, konkretno, na Nia), ali ima informacija i sa aireg podru ja. Ovo nema Veze s nostalgijom Eh, da, sjeam se&, uvene re i znamentitog Broja 1 iz joa znamenitije grupe TNT. To je ujedno bio i znak ostatku grupe da pobegne od davljenja matorog paraliti ara. Istim re ima u i ja po eti ovo izlaganje, ali vas molim da se ne razbe~ite. Barem za sad. Elem (LM), seam se kako se puailo u ovim krajevima nekad, osamdestih i devedesetih, a po pri ama znam i neato od ranije. Poato su Turci, kao zaostavatinu, za uz kafu, pored ratluka ostavili i haaia, narodu dejstvo konoplje nije bilo nepoznato (pogledajte lanak iz juna meseca Konoplja airom Srbije) i sporadi no je koriaena sve do posle II svetskog rata, kada su nove vlasti po ele da suzbijaju koriaenje iste (naravno, misli se u lekovite svrhe, a u koje druge?), jer to nije bilo u duhu novog, socijalisti kog morala. Ipak, postoje dokazi da su mnogi ljudi iz umetni kih krugova i politi kog vrha koristili haaia tokom pedesetih i aezdesetih. Za veliki deo ostatka stanovniatva to je bila velika nepoznanica sve do kraja aezdesetih, kada se sa zapada, kao deo hipi stila, ideologije i, mo~e se slobodno rei, mode, proairilo konzumiranje Cannabis-a i na ovdaanju omladinu (makar na onaj manje socijalisti ko-komunisti ki deo). S po etka sedamdesetih je po veim gradovima SFRJ ve postojalo zanimljivo tr~iate za dilere koji su se mahom snabdevali iz, nikad zaboravljene i pre~aljene, Turske i nekih drugih bliskoisto nih zemalja. Lokalna proizvodnja gotovo i da nije postojala i svodila se, naj eae, na skidanje nekih zasada industrijske konoplje po kojekakvim zabitima, gde su seljaci i dalje sadili uprkos zabrani (ruku na srce, ta sadnja nikad nije ni prestala). Klju ni momenat, po pri i koja je ve legenda, bio je u prolee 1973. kada je u Beogradu igrano finale Kupa aampiona izmeu Ajax-a i Juventus-a i kada su Holandezi doali d~epova punih kvalitetnog horsa, aita, ali i semenki. Od tada po inje organizovanije gajenje dobrih sorti, kako po kuama, tako i u divljini. Vremenom, posle viae generacija dolazilo je do slabljenja kvaliteta, ali je povremeno osve~avan sortiment kroz studijska putovanja u Amsterdam (posebno od tamoanje dekriminalizacije 1976.) ili kroz maturantske ekskurzije u Tursku, Tunis, Egipat ( tako je i Lule iz Oktoberfest-a zaglavio na grani). Istovremeno, Jugo-puaenje je postalo javna tajna i sve se viae o tome pisalo u novinama, dugokose grupe su markirane kao haaiaari, a ak je i pokojni Ipe Ivandi, bubnjar Bijelog Dugmeta, uhapaen u septembru 1978. zbog toga ato je u pokuaao da u svojim bubnjevima proavercuje izvesnu koli inu haaiaa (zli jezici tvrde da je bilo i heroina, ali&). Kad se pogleda snimak Dugmetovog Koncerta kod Hajdu ke esme, iznad publike se vide ogromni oblaci dima. Da li je to sve samo duvanski dim? Nia, Beograd, Zagreb, Ljubljana nisu viae bili samo usputne stanice na krijum arskom putu, ve je sve viae kvalitetne robe ostajalo i u tim gradovima, odakle su se snabdevali i okolni. Primorje je, opet, bilo pri a za sebe, jer se u velikim lu kim gradovima, prvenstveno u Splitu i Rijeci, oduvek moglo nabaviti sve i svaata. Sarajevo se snabdevalo sa raznih strana, a tu su bile i tradicionalno dobre veze sa islamskim svetom. U Makedoniji, na Kosovu, a dobrim delom i u Vojvodini, ini se, nikad i nije bilo prekida u puaenju. Jedino, ne znam niata o Crnoj Gori iz toga doba, mada je sasvim verovatno da su u primorju i Titogradu postojale high ekipe. Sve u svemu, pravo Bratstvo i Ganja Jedinstvo. Osamdesete donose novi talas i nove, bezobrazne klince, koji se ne libe da govore otvoreno o ~urevima/tulumima/dernecima na kojima se konzumira alkohol, vutra ( ini mi se da iz tog vremena datira taj izraz), razne tablete i hors. Nekako u isto vreme, sve se viae u javnosti govori o zna ajno poveanom broju korisnika heroina, pa je duvanje gurnuto u stranu kao tema. Bio sam pri kraju petog razreda, dakle, prolee 83., kad je provaljeno da su 2 ribe iz sedmog razreda, kao, narkomanke. E, onda je neko od roditelja saznao da one samo duvaju i svima je pao kamen sa srca. Dakle, bilo je toga, duvalo se, ali nije pravljena velika frka oko toga. Klima je, u svakom pogledu, po ela da otopljava. Mnoge grupe su u svojim tekstovima otvoreno govorile o duvanju, a neki ak i puaili na sceni (Nele Karajli, npr. `to li mu je onda grupa imala Zabranjeno u nazivu?). Amsterdam je bio pod obavezno u slobodnom krstarenju Evropom sa crvenim pasoaem, ljudi su sve viae gajili dobre stvari, ak i na velikim povrainama, Avganistanac je sve viae preuzimao primat od Libanca, a neki, koji su iali u Nepal da se produhove, donosili otuda ait za koji su gotovo svi tvrdili da je neato najbolje ato su ikad probali. Zgodna stvar je bila i to ato je ovde studiralo puno ljudi iz, nama tako bliskih, a opet dalekih, nesvrstanih zemalja. Trebalo je samo imati slobodnu sobu i zapatiti jednog takvog, pa kad te pita a ata da ti donesem od kue?, da naru ia jednu tablu okolade, dobro presovanu, ako nije problem. Osnovna mera za prodaju trave je bila aibica (aiba, kako smo joj tepali). Koli ina od 3-5 grama, u zavisnosti od kavilteta i tipa robe, naj eae neato smrvljenih cvetova sa dodatkom liaa. Negde u drugoj polovini te decenije je ustanovljena cena od 10 DM za aibu, koja se dugo zadr~ala. Mogli su se, naravno, kupiti i isti hedovi, ali za to je bilo potrebno poznavati dobrog dilera. Na samom kraju osamdesetih se pojavio i Skunk o ijoj su se snazi pri ale prave legende, a bilo je i manje ili viae uspeanih pokuaaja da se od istog radi domai ait. S obzirom da je bilo ve dosta jakih zasada, razvio se jedan zanimljiv sport koji je u devedesteim dobio punu afirmaciju, a kako vidim, ni danas ne manjka takmi ara: skidanje. Recept je bio jednostavan - bazaa biciklom po okolini dok ne natr ia na zasad. Iskusniji su nosili makaze i skidali samo hedove, dok je bilo i onih koji su to radili stihijski, upajui sve ato stignu. Dobar skida je bio onaj ko je neupadljivog izgleda, dakle, sa relativno urednom frizurom, obu en ko veina ostalog sveta. Nije loaa varijanta bila ni maskiranje u lokalne seljake, jer je najvei broj tih zasada bio u ruralnim oblastima. Mada, znam za jednog tipa koji je iaao u akciju obu en u mantil, sa rancem na leima, dvogledom oko vrata i oficirskim izmama. Jednom ga startuju seljaci, kao, ata on tra~i tu, na ata im on odgovori, da je ovo, koliko zna, slobodna zemlja joa od 45. Posle toga je, verovatno, dobio status polubo~anstva u tim krajevima. Sveopati napredak ove anstva nam je otkrio da se Coca Cola mo~e flaairati i u plastiku od koje se lako prave viae nego korisni karburatori za duvanje. Jedino ato je u to vreme stvarno bilo deficitarno su papirii. Motalo se u neke domae, bez lepka, a esto je koriaena i ispra~njena cigareta. Sporadi no su nabavljane rizle iz inostranstva, a bilo je uputno i kupiti na Free shop-u brdo Samson-a ili Drum-a, pa iskoristiti na pametan na in papirie koji idu uz pakovanje (moja keva se pitala kako to ne mogu da kupim normalne cigarete, nego motam ko neki starac).
TripcoPOZNAVALAC

jun 2007.

#7
Ovde je ostatak jer nije moglo sve da stane u jedan post. Devedesete su donele joa viae horsa po joa ni~im cenama, pojavljivali su se i prvi ekseri, a averc aita, a pogotovu trave je postao krajnje nerentabilan. U leto ili jesen 91. u domaim knji~arama se pojavila knjiga Trava (Dennis P. & K. Berry) iz koje su pokupljene mnoge korisne cake, a mnogi tada prvi put saznali kako se to radi po nekim, tamo, Amerikama i ostalom belom svetu. Sledee godine su nastupile sankcije, nije viae moglo da se putuje i ostalo se na sopstvenim snagama. Mnogo toga je bilo dozvoljeno i niata nije bilo dozvoljeno. Ko se kako snaao i skrivao. Procvetali su mnogi balkoni, sadilo se u baatama iza kua, u parkovima, ak i u dvoriatima akola i vrtia. Nije bilo viae potrebe da se zasadi tra~e po nedoijama  samo izaea iz grada, i sva je prilika da naletia na neato u kojem skrovitom kutku. Retki ljudi koji su mogli da odu u inostranstvo i joa rei koji su otuda po~eleli da se vrate, do ekivani su ko nekad gastarbajteri kad donose video rekorder. Tako je i dolazilo poneato od kvalitetnog semena, ali je situacija u celini bila jako loaa. Srean je bio onaj ko nae seme za koje mu ka~u da je praunu e od onog Skunk-a ato je taj i taj sadio te i te godine. Za unuke i da ne pri amo. S druge strane, sve se viae puailo, a pri e o legalizaciji su bile sve eae (re dekriminalizacija tada, uglavnom, nije bila poznata). Kako su suluda vremena bila, verovalo se da e to sutra, preksutra, eto, samo ato nije. Naj~eae je bilo 93. Para niotkud a svi puae. Mnogi koji su do tada izbegavali i dr~ali se isklju ivo alkohola, po eae da duvaju. U situaciji kad je kilo najgore brlje bilo 2-3 DM, a plata 10 DM (ako je bila i toliko), logi na stvar je bila da se sadi, jer ea sa nekoliko dobrih biljaka podmiriti potrebe za celu godinu, a aljive ne mo~ea da uvaa na terasi. Penzioneri, koji su, kao i uvek, najgore proali, nisu imali ni za duvan pa su se grebali od jadnih omladinaca. O strahote, njih 4-5 deli jednu cigaretu.  i in, mo~e li i deda da povu e neki dim?  Uzmi i a i ne beri brigu. Znam za slu aj da se tako neki deda navadio, pa posle par dana doveo i drugara da dune malo. Kako nije bilo interventnog uvoza, letnje nestaaice, kojih je oduvek bilo, postale su joa izra~enije. Govorilo se Svi puae do Nove Godine, mnogi do marta, poneki do juna, a samo pravi majstori do septembra. Kako je to neminovno dovodilo do poskupljenja, mnogi dileri su, da sa uvaju cenu i muaterije, pribegavali ili meaanju nedozrele trave sa starom ili, eae, skraivanju aibica. Tako se nekako paket i ustalio kao mera, otprilike, aiba skraena za jednog d~onija. Kroz 94. i 95. se prakti no protr alo, prili no eufori no zbog mnogo vee koli ine novca. Zna ajan detalj za te godine je pojava trave iz Bugarske, jeftinije od domae, avercovane zajedno sa gorivom i cigaretama. Dolazilo je i poneato i iz Bosne, ali u mnogo manjoj meri. 96. si mogao da nabavia rizle na svakom oaku (jer je i trafika bilo na svakom oaku), ponovo je po elo malo viae da se putuje, dolazilo je neko novo, ja e seme, ali viae od svega su se probijale nove informacije i ideje. Mo~da i zbog pojave interneta u ovom tamnom vilajetu. Znalo se, npr. da je u Holandiji hit White Widow, da je Barcelona novi Adam, samo s boljom klimom, Kanarska ostrva su izgledala kao obeana zemlja, ulo se za Nederhash (neki imali sree i da degustiraju), a oni koji su se odselili u Kanadu, vidli da tamo ima joa ne ega dobrog sem viskija. Hidroponi ni uzgoj se sve viae airio, pa su se mnogi oprobali, makar i sa napola prese enom plasti nom bocom. Krajem godine su se desile one uvene demonstracije u mnogim gradovima. Ako su prethodne 2 godine bile eufori ne, ta zima je bila deliri na. Puaenje na ulici postalo je ko dobar dan. Stanea tako u gomilu, oni gore, sa bine, kao, neato pri aju, ti zalo~ia spravu i odma se upoznaa sa ovekom pored tebe. Na nekim koncertima su grupe bacale d~okavce u publiku, a na nekim, publika bacala ovima na binu. Tad je stvarno izgledalo da je to to, uvod u legalizaciju, da nee viae biti smokin and feelin tense. Sledee prolee i leto nas je joa uvek to dr~alo, a nestaaice, nekako nije bilo, jer je po ela u sve veoj meri da se pojavljuje Albanka. Crna Gora je postala jako primamljivo mesto za letovanje upravo zbog niske cene te robe solidnog kvaliteta  pukne te ovako ili onako, ali te uvek pukne. 98. iluzije su se raspraile, ponovo smo naseli, a loae vibracije su se intenzivno oseale u vazduhu. Ja sam prestao da duvam...old good friend paranoia came back in... 99. rat, opate ludilo, neki puae viae nego ikad, neki nemaju ni za lek, neki po inju da puae, neki prestaju. Sadio je ko je uspeo, izmeu svega ostalog ato se deaavalo. Situaciju tokom leta ponovo spaaava Albanka. Nabavka semena preko interneta je glavna fora: mnogi pri aju o tome, joa viae ih se raspituje, a gotovo niko ne uspeva da ga tako nabavi, jer niko nema kreditnu karticu, preko ra una odavde ne mo~ea da uplatia (gospodine, zar ne shvatate da je nam u interesu da novac dolazi u naau zemlju, a ne da odlazi), a slanje malo vee koli ine keaa u pismu nije baa najpametnija varijanta. Stanje biva sve represivnije, Age of Aquarius se i ne nazire... Kako god, puailo se tad, puai se i sad, joa uvek se ekaju neka bolja vremena, a za ona stara se tvrdi da su definitivno bila bolja od sadaanjice, a opet svi ka~u da nije loae, gura se, bilo je i gore. Uostalom, logika i Cannabis nikad nisu iali ruku pod ruku, naro ito ne na ovim prostorima.
Ras TafariPOZNAVALAC

jun 2007.

#8
Super Post, thx!
OgrazISTRAŽIVAČ

jun 2007.

#9
uo sam od tipa koji mi je bio nadreeni u mrskoj obvezi slu~enju dr~avi. Kao ono bile su olimpijade ko e br~e smotat, ko e ljepae smotat, osamdesetih godina u Sarajevu. Ovaj tip koji mi je to pri o je pobijedio.... sad neznam jel bilo ope tako toga :)
SLO-EraLEGENDA

jun 2007.

#10
bacijo bi ja sve hibride ovog sveta,da imam mogu nost dobiti genetiku TADA`NJE vuje iz dalmatinske zagore......bukvalno mi promenila ~ivot-"oca joj .." :)))))))) nije se bas toliko duvalo kao sad-klinci u osnovnoj... ali je bilo vuje i to abana. u nekim predelima ex yu, mera je bila aibica-ta mi je "merska jedinica" bas cool valjda se nije promenilo i to...
BrainScan

jun 2007.

#11
Moj ujak je u to vreme pusio i idalje pusi...... kaze da je bilo dosta ali mnogo drugacije nego danas.Vecina pusaca se znalo i vecinom su zajedno pusili, zajedno nabavljali za vrlo male pare vrlo velike kolicine.Ali bili su u konstantnoj paranoji, jer kad te provali neko mozes da se odselis, vise ti zivota u tom mestu nema..........Obelezen si.:ohno: Otprilike.
mr.skunkAMBASADOR

jun 2007.

#12
Najbolji post koji sam do sada procitao na ovom forumu u vezi povijesti ex-yu duvanja je ovaj podugacki od Tripca, kada sam vidio ono o knjizi koja se zvala Trava odmah se sjetim kada sam 1991 negdje u 6-om mjesecu sjedio na klupi na Terazijama i dva tipa dosli sjeli pored mene i listaju tu knjigu(tek su je kupili cini mi se), ja krajickom oka gledam i pokusavam ubrati sto vise detalja jer me to tada pocelo zanimati. Kad su decki skuzili koliko buljim zabedirali i otisli negdje na miru citati. pisalo je sve koliko se sjecam kako smotati joint i te fore i nakon toga ja svuda po knjizarama trazio tu knjigu ,a svi me trgovci gledaju ko budalu kao sta ja pricam kakva trava. tek sam sad skuzio da je to izgleda bilo beogradsko izdanje pa ga nigdje u Hrvatskoj nisam mogao kupiti niti su knjiznicari culi za nju.
balcan_smokeLEGENDA

jun 2007.

#13
e ta knjiga je exta :-)))))) prve informacije koje sam popio i gledao kao S/F film a sada prave cooltube sa vodenim hlaenjem... znam dosta matore ekipe koja vari i dan danas i to obavezno u crvene rizle:-) uf kako sam ih prebio sa hibridima jednom ,mislili su da sam im drogu stavio u joint :-))))) oni su donosili iz uglavnom iz amsterdama pri a mi jedan ludak iz te ekipe `58 godiate brate uzeo ja robu i krenuo za jugu i usput pazario neku ukrasnu palmu i na aerodrumu mi ladno nisu pregledali zemlju u saksiji i ja odlepim koliko sam shita mogao da prenesem u saksiji :-)))

Prijavi se da bi odgovorio

Potreban je nalog da bi mogao pisati na forumu.

Prijavi se