Auuu, Maje, Maje… Pre svega ja verujem da je cela ta prica lose protumacena… Prosto mislim da Maje nisu mogle tako nesto da tvrde. Bili su mi nekako “dovoljno svesni” da bi tako nesto mogli da veruju. Verovatno je to proslo kroz nekakav filter, pa mi dobijamo percepciju onoga ko je tumacio ono sto je zatekao. Svako od nas ce imati svoju 2012, a neki su je vec I imali. Kada, to je vec nesto sto je relativno za svakog posebno. Svako onda kada bude spreman za to! Nekazem da nepostoji I kolektivna prica, pored individualne, ali kazem da ona nije bas tako zacrtana kao sto se veruje. Svi mi zajedno kreiramo kolektivnu pricu-dakle samo od nas zavisi. Ali kada se pogleda malo dublje, svako za sebe kreira…
Kako da objasnim sada to? …Ajde da probam kroz jednu pricicu… ali vas molim da budete fleksibilni kada citate.
Zamislite da vam ponude da vidite svoju buducnost. I tako vidite sebe u svojoj 70 godini zivota, negde u prirodi, u velikoj lepoj kuci kako sedite u basti zadovoljni… Postigli ste dosta toga u zivotu, imate milione novca, odraslu decu, unuke… svi zdravi I lepi, zadovoljni. A vi proziveli puno u zivotu, bogati iskustva, a najvise od svega ispunjeni ljubavlju I mudroscu. Radili ste na sirenju svoje svesti I dosegli nivo kojim ste se otvorili zivotu u potpunosti. Zaista jedan ispunjen zivot, koliko je to moguce savrsen. I tada vam ponude da odmah prestanete da se mucite u sadasnjem neznanju I nezadovoljstvu I da predjete u tu drugu poziciju, iz koje je mukama proslo trajanje I da prisustvujete poslednjim danima zivota na zemlji I prikljucite se velikom putovanju, odlasku na ultimativno putovanje!
To je ono veliko cemo mi tezimo, zar ne? Prosvetljenje! Raskid sa materijalnim svetom, prelaz u “vise dimenzije”, napustanje bede… Ne smrt, vec svestan prelaz.
A ja kazem: Ne, ne, ne! Cekaj malo… Sad odmah da dozivim prelaz? Da odmah budem prosvetljen? Paaa… necu ja to… ne tako! Ja hocu da PROZIVIM sve to! Da osetim, uzivam, pre svega prisustvujem svome zivotu!
Poenta cele ove pricice je da smo mi na putovanju. Svako od nas je pilot u svom zivotu… Svako prica svoju pricu… Pravi scenario I ukljucuje ono sto zeli, a ostavlja ono sto mu vise netreba. To sto smo “zaboravili” ko smo I sta smo nije kazna ni pakao… To je privilegija! Vi sami imate sansu da napravite od svog zivota raj ili pakao, a zivot ovde je prilika za ovo iskustvo… Ako se stane sa strane I gleda, bez razmisljanja, moze se videti ta sansa koju imamo. Ljudi su u velikoj inerciji svoga zivota nakupili mnogo raznih verovanja I ona su preuzela tihu kontrolu nad zivotom tako da vecina nas zivi u strasti, a ne u vrlini… ali I to je Ok!
Sve je moguce! Sta god da pomislite. Sve. Ako nesto nije to znaci da imate belief system koji vam to nedozvoljava. Istina je da sami sebi nedate… Zivot je jedna velika kreacija, konstantan izliv kreacije svakog od nas, a svako verovanje je samo sredstvo koje nam sluzi kao pomoc u kreaciji. Ja gledam na zivot kao na glinu koju oblikujem. Uzimam neka verovanja kao novu boju, novi pravac, smer… ali ja sam pilot. Jedina razlika je u tome sto mogu da ostavim ono koje hocu kada to zelim I da uzmem drugo, vise nisam prepusten svojoj podsvesti, svom autopilotu…
Pisem sve ovo jer vidim da mnogo ljudi tezi nekim promenama, I radi na sirenju svoje svesti ali rade to nezadovoljni sopstvenim zivotom. Treba biti optimistican, vedar, doziveti zivot kao jednu veliku romansu… Propusta se jako mnogo moci…
