Podatci, opis i ostalo
Sadio sam je prije 3-4 godine. Sjeme sam dobio na poklon i vjerojatno ga nikada ne bih sam kupio jer me nije opisom privlačila previše.
Bio sam u krivu.
Rasla je pod nekih 200w cfl u ormaru 60*60 visokom možda 140. Gnjojivo biobizz.
U vegetaciji je bila niska i sabijena, a ni u cvjetanju se nije puno izdužila. Dok je rasla nije pretjerano mirisala a miris je bio... nemam pojma ni ja.... onakav kako bi trebalo da miriše dobra trava dok raste.
Cvala je nekih desetak tjedana. A budovi su bili takvi da ih skoro nije ni trebalo trimati. Jako malo lišća, cvijet na cvijetu, tvrdi i tako sabijeni da kad ih izgrindaš se pitaš kako je moguće da iz tako malog cvijeta možeš smotati dva čistaka.
Nakon par tjedana u teglama smrdila je i smrdila i smrdila. Ne bih znao reći jel voćno, cvjetno, drvo, zemlja, limun ili wtf. Smrdila je na zajebanu travu i to toliko da nije bilo moguće nositi u džepu gram a da ti raja ne kaže da smrdiš na travu ili te pita jel i ti osjetiš miris trave.
Okus je bio isti takav. Jak i zajeban na dobru travu mješanu s hašišom. A miris dima je bio nešto posebno. Kao da si zapalio tamjan. Mirisala bi na tamjan i dobar hašiš.
Rad je bio onakav kakvog se sjećam iz balavačkog pušenja. Smijeh, veselje i razbibriga. Niti posebno energičan niti posebno letargičan, nit te veže za kauč niti tjera da se krećeš ali možeš i jedno i drugo s veseljem i motivacijom. Nikad paranoja. Nikad prepušenost. Jedino zaboravnost i to takva da zaboraviš deset stvari u roku pet minuta. Kreneš vani s psom i staviš mu lajnu. Otvoriš vrata i skontaš da nisi obuo cipele. Vratiš se. Otvoriš vrata i skontaš da nisi uzeo novčanik i ključeve. Vratiš se. Izađeš pred vrata i nemaš vrećice pa pseće sranje. Vratiš se. Tražiš vrećice, nađeš i izađeš pa skontaš da nisi uzeo psa. Vratiš se i uzmeš psa koji te zbunjeno gleda i kontaš da sad moraš imati sve. Izađeš, odlučno zatvoriš vrata pa skontaš da si u svemu tome opet negdje spustio ključeve u kući i da si zaključan vani.
Sadio sam je prije 3-4 godine. Sjeme sam dobio na poklon i vjerojatno ga nikada ne bih sam kupio jer me nije opisom privlačila previše.
Bio sam u krivu.
Rasla je pod nekih 200w cfl u ormaru 60*60 visokom možda 140. Gnjojivo biobizz.
U vegetaciji je bila niska i sabijena, a ni u cvjetanju se nije puno izdužila. Dok je rasla nije pretjerano mirisala a miris je bio... nemam pojma ni ja.... onakav kako bi trebalo da miriše dobra trava dok raste.
Cvala je nekih desetak tjedana. A budovi su bili takvi da ih skoro nije ni trebalo trimati. Jako malo lišća, cvijet na cvijetu, tvrdi i tako sabijeni da kad ih izgrindaš se pitaš kako je moguće da iz tako malog cvijeta možeš smotati dva čistaka.
Nakon par tjedana u teglama smrdila je i smrdila i smrdila. Ne bih znao reći jel voćno, cvjetno, drvo, zemlja, limun ili wtf. Smrdila je na zajebanu travu i to toliko da nije bilo moguće nositi u džepu gram a da ti raja ne kaže da smrdiš na travu ili te pita jel i ti osjetiš miris trave.
Okus je bio isti takav. Jak i zajeban na dobru travu mješanu s hašišom. A miris dima je bio nešto posebno. Kao da si zapalio tamjan. Mirisala bi na tamjan i dobar hašiš.
Rad je bio onakav kakvog se sjećam iz balavačkog pušenja. Smijeh, veselje i razbibriga. Niti posebno energičan niti posebno letargičan, nit te veže za kauč niti tjera da se krećeš ali možeš i jedno i drugo s veseljem i motivacijom. Nikad paranoja. Nikad prepušenost. Jedino zaboravnost i to takva da zaboraviš deset stvari u roku pet minuta. Kreneš vani s psom i staviš mu lajnu. Otvoriš vrata i skontaš da nisi obuo cipele. Vratiš se. Otvoriš vrata i skontaš da nisi uzeo novčanik i ključeve. Vratiš se. Izađeš pred vrata i nemaš vrećice pa pseće sranje. Vratiš se. Tražiš vrećice, nađeš i izađeš pa skontaš da nisi uzeo psa. Vratiš se i uzmeš psa koji te zbunjeno gleda i kontaš da sad moraš imati sve. Izađeš, odlučno zatvoriš vrata pa skontaš da si u svemu tome opet negdje spustio ključeve u kući i da si zaključan vani.
