Dnevnik

[Nikolica]

E ovako,

Noviji sam član na forumu ali moram priznati da me je isti jako oduševio svojim sastavom. Međutim u ovom delu sajta gde je forum moram reći da nedostaje bolja organizacija. Sve je nekako izmešano i ima mnoštvo tema, tako se gubi red i pravi kupusara. Član sam mnogih foruma, ali jedino na ovom još uvek ne mogu da se sastavim gde, šta i kako. Zato sam hteo da predložim jednu novu temu u kojoj bi mogli da prebacite mnoge teme.

U ovoj temi bi stajali postovi ljudi koji su pisali svoje doživljaje, avanture pod dejstvom THC-a. Ima previše tema na tu temu, ja sam pokušao da ispratim ali nisam uspeo do kraja. Dakle, možemo pisati sve naše doživljaje koje smo imali, kakve smo tripove imali, kakvu smo travu pušili, praktično tema u kojoj će se nalaziti razna iskustva ljudi koji su bili pod uticajem THC-a. Prva asocijacija na tu temu mi je bila reč "Dnevnik", ali ako moderatori imaju možda bolju ideju za naziv neka je preimenuju, ili ako se ne slažu možda sa idejom neka obrišu temu.

Pozdrav, a uskoro postavljam i prvi odgovor na temi...

 

[Nikolica]

Pa...

Inspirisan jučerašnjim danom reših da otvorim temu na ovom forumu, ali rekoh glupo će biti da posle toga tema izumre, a otvori se novih 5 u istom fazonu... Tako reših da otvorim temu u kojoj će se ljudi moći nadovezivati i postavljati nove zanimljivosti.

"Čudan dan"

Juče popodne ubila neka kiša. Nema ljudi na ulicama, svi se razbežali na svoju stranu, a ja gde ću, šta da radim, rekoh daj da se čujem sa ortaćima pa da zablejimo negde. Nađemo se nas trojica kod ortaka i kao da smotamo neku travicu iz kraja da se isčiliramo malo. Napravismo dve fine pljugice i ispurnjamo jednu, onako fino se odužila pošto je lepo bila smotana. Pošto ortak žurio negde za već nekih pola čuke, rešismo da zapalimo i drugi, međutim kaže jedan drugar da bi bilo dobro kada bi mu pomogli da izvuče itison iz kuhinje da ga odnese na pranje. Svi smo dobri drugari tu, i jednostavno mora da se izađe u susret da se reši svaki eventualni problem. Uđosmo mi tako u kuhinju, kad sam video onu gomilu nameštaja (jako teškog i kabastog), odmah mi se slošilo. Rekoh, ovde nam neće pomoći još ovoliko ljudi, jer sve je nekako skučeno, usko, puno stvari, jednostavno mnogo teško da se završi posao. Još poče da voznjika onako baš fino ona buksnaja od malopre, pa poče neka blaža paranojica, ali iskustvo kaže da mora da se iskulira i da se krene brže bolje na posao.

Krenusmo mi tako, ma odmah problemi, peripetije... Sve smeta, sve teško, i nekako prođe neko vreme da skratim priču, izborismo se mi nekako sa itisonom i svim onim stvarima, pomogli čoveku, a na satu prošlo 15 minuta. Tako da smo imali vremena sa drugarom koji žuri da ispušimo i onaj drugi džoint što smo smotali. Izvrtimo ga, iskuliramo se malo, ja vidim da sam već počeo da haluciniram. Učukava me čoveče na sve strane, sabija me onako na levo pa na desno, dok sedim nekako mi se vrti kao da sam pijan. Ali potpuno opušten fazon, nisam dozvolio da se prepustim nekom lošem osećaju i da bez veze napravim sebi komplikacije. Tako se mi rastali, napolju duva jak vetar, baš smara. I ja odem poslom da završim nešto u gradu. Čekam u nekom redu za nešto, i sve oko mene postaje klasična video igrica. Gubim predstavu o prostoru i sebi, i sve se dešava nekako mnogo čudno. Svi zvuci koje čujem postaju drastično izrazitiji. Ne znam kako da vam objasnim, ali kao da čujem 10 puta bolje i uspevam da se skoncentrišem na svaki zvuk pored mene. A inače je tišina, gde se čuje tek kad progovori neko ili pomeri stolicu ili već tako nešto. Imao sam utisak da su svi provalili da sam se napušio kao zmaj. A i kako da ne pomisle, kad su mi oči pukle samo tako. Sve se tako odigrava jako brzo, ne znam, bez ikakvih problema, čak šta više sve što sam imao da završim tog dana, završio sam lagano bez problema. Seo na bas, došao kući, jeo i legao da odspavam. Kad sam legao nekako sam osetio jak puls u vratnom delu koji nije mogao da se ublaži. Ubrzo sam zaspao i super spavao cele noći.

Sve u svemu, jako čudan dan za mene. Nisam bio loše istripovan, bilo mi je jako dobro, samo malo čudno. Video sam stvari nekako drugim očima tako da mi je sve bilo dosta zanimljivo, a dan ostao u jako pozitivnom sećanju. To je još jedna avantura u nizu mojih koje sam imao od kad konzumiram gandžicu.

 

[BoRaiCho]

ali kao da čujem 10 puta bolje i uspevam da se skoncentrišem na svaki zvuk pored mene. A inače je tišina, gde se čuje tek kad progovori neko ili pomeri stolicu ili već tako nešto.

Najjace ! Sjedes na balkon (ili negdje gdje ti niko ne smeta) i pratis sta se desava,ljudi doalze-odlaze,dovoze-odvoze (a obicno uvijek se nesto "cudno" pocne desavat ) itd

Imao sam utisak da su svi provalili da sam se napušio kao zmaj

Lagana paranoja da su ljudi skontali,a ustvari nisu,i onda skontas da niko nije skontao,i boli te !

 

[Nikolica]

Lagana paranoja da su ljudi skontali,a ustvari nisu,i onda skontas da niko nije skontao,i boli te !

Ma kakvi nisu, video sam kako me žena gleda...

 

[bozga]

Par savjeta:
Puši kad se osjećaš sigurnim da možeš provesti sat-dva negdje gdje ti je zajebancija i lagano.
Sve je u glavi, najbolje paše muzika kad si high, a ja sam sad trenutno ugasio foobar, smotao neki ljepljivi smeđe-crni haš i slušam vani kako kiša pada i gledam kako New Blue Diesel klija u kutijici za cd u WC papiru natopljenom vodom na idealnoj temperaturi. Eto kad si upljugan takve stvari su extra.
Malo isčiliraj filmove u glavi i skoncentriraj se gdje si i kaj radiš, meditiraj, zajebavaj se kad si u *****riji, keep it green mofo!
4. irie!
boz

 

[Nikolica]

Hehe. Kapiram skroz. Međutim, imao sam neke neodložne obaveze tad, a nisam verovao da ću se toliko napušiti od dva džointa trave koju redovno pušim... Evo recimo sinoć sam se manje napušio, a ispušio sam 4 džointa te trave i još bar 5 nekog opasnog skanka. Jeste da nas je bilo petorica, a ne trojica kao u prvom slučaju, ali dosta je više. Valjda nema pravila...

 

[Nikolica]

Uh, zamalo da overim od vutre pre neki dan. Ne vredi, moram da izbegavam zatvoreni prostor, pogotovo kola. Isparanoišem se mnogo, ne znam, tipa treba da stignemo kolima do jedne kafane u okolini grada i meni postaje onako teško, i rekoh dobro je evo je kafana. Ali istripovao sam uopšte nije to ta kafana, i valjda moj organizam koliko je razočaran tom činjenicom da ima još da se vozimo samo pada u neku depresiju. Počinje da mi se manta i samo čekam da izađem. I onda kad sam izašao, bio na svežem vazduhu i zakucao u kolima jedno sat vremena sam spavao.