Možda sam se malo kasno setio, a ne ne znam koliko mojih sugradjana ima ovde ali ne može da škodi.
Većina projekcija su besplatne, a i ove koje se plaćaju su po veoma simboličnoj ceni od 100 din.
Festival je počeo u subotu, na prilično mnogo zanimljivih lokacija u gradu. Program je takodje šarolik tako da svako može da nadje bar nešto za sebe.
Organizacija je mnogo ozbiljnija nego prošle godine, a sa tehničke strane festival je neverovatno napredovao. Tako da su sada projekcije veoma kvalitetne na vrhunskoj opremi.
evo je i satnica:
http://www.cinemacity.org/satnica.php
Ja sam prvi dan u katoličkoj porti pogledao Death Proof, koji mi je tako na velikom platnu ostavio mnogo bolji utisak nego kada sam ga gledao kod kuće, prvenstveno zbog atmosfere koja se stvori u publici. Nisam mogao da ostanem da pogledam Planet Terror, a baš mi je bilo žao da ga propustim iako sam ga već gledao par puta na divX-su. Inače porta je baš namunjena, zvuk, platno, projektori, ma sve, čak je i jedan deo pokriven krovom, a o ambijentu sa osvetljenom katedralom u pozadini da i ne pričam.
Ipak otišao sam u Dunavski park da gledam Les Revenants (http://www.imdb.com/title/tt0378661/) prvenstveno zbog toga što je jedinstvena prilika da pogledam taj film koji mi se učinio prilično interesantan. Film je prilično dobar, pomalo umetnički i apstraktan, ali u svakom slučaju interesantan i jako lepo snimljen. Šteta što su ga najavili kao horor pa je bilo dosta ljudi u publici koji su bili razočarani i pomalo remetili atmosferu pričom i stalnim izlascima.
I taj bioskop na otvorenom u Dunavskom parku mi je fenomenalan, prvenstveno zbog lokacije. Dušu dalo za horore uz buksnu i totalnu paranoju, jedva čekam večeras da gledam Profondo rosso tamo. A prikazivaće se narednih dana Planet Terror, pa ću ga ipak pogledati ponovo, na velikom platnu.
Juče sam u pozorištu mladih pogledao dokumentarac o Glastonbury-ju koji me i nije oduševio kao film, ali je tema toliko interesantna da je tih 138 minuta koliko film traje prosto proletelo. Ipak posle toga što sam video ne bih poželeo da odem na Glastonbury ali je fascinantno pogledati sve to sa bezbedne udaljenosti, ipak je to najveći festival u istoriji. Meni je već i naš EXIT postao naporan.
Posle sam u SNP-u pogledao Ballast koji je kod kritike jako dobro primljen. Pkupio je nagradu na Sundance festivalu, a u Berlinu je bio nominovan za zlatnog medveda. Film je sniman potpuno minimalistički, a takve nisam imao priliku do sada da gledam. Zbog toga mi je držao pažnju prilično dugo, ali ipak na kraju me je potpuno razočarao jer je priča koju prenosi prežvakana milion puta i potpuno predvidiva. Totalno razočaranje.
To me je toliko iscrpelo da mi nije ostalo snage da pogledam hrvatski film, Nije kraj, koji je dan pre toga otvorio festival i oduševio publiku.
Kad sam se vraćao kući u Miletićevoj ulici u prolazu sam pogledao par minuta filma Awesome; I Fuckin' Shot That!. To je u stvari impresivno izmontiran snimak koncerta Beastie Boys-a u njujorškom medison skver gardenu, na kome su oni podelili 30 kamera ljudima u publici i posle njihove snimke izmiksovali sa snimcima profesionalnih snimatelja. Ipak koliko god dobro to izgledalo previše mi se spavalo da bih odgledao ceo koncert.
Većina projekcija su besplatne, a i ove koje se plaćaju su po veoma simboličnoj ceni od 100 din.
Festival je počeo u subotu, na prilično mnogo zanimljivih lokacija u gradu. Program je takodje šarolik tako da svako može da nadje bar nešto za sebe.
Organizacija je mnogo ozbiljnija nego prošle godine, a sa tehničke strane festival je neverovatno napredovao. Tako da su sada projekcije veoma kvalitetne na vrhunskoj opremi.
evo je i satnica:
http://www.cinemacity.org/satnica.php
Ja sam prvi dan u katoličkoj porti pogledao Death Proof, koji mi je tako na velikom platnu ostavio mnogo bolji utisak nego kada sam ga gledao kod kuće, prvenstveno zbog atmosfere koja se stvori u publici. Nisam mogao da ostanem da pogledam Planet Terror, a baš mi je bilo žao da ga propustim iako sam ga već gledao par puta na divX-su. Inače porta je baš namunjena, zvuk, platno, projektori, ma sve, čak je i jedan deo pokriven krovom, a o ambijentu sa osvetljenom katedralom u pozadini da i ne pričam.
Ipak otišao sam u Dunavski park da gledam Les Revenants (http://www.imdb.com/title/tt0378661/) prvenstveno zbog toga što je jedinstvena prilika da pogledam taj film koji mi se učinio prilično interesantan. Film je prilično dobar, pomalo umetnički i apstraktan, ali u svakom slučaju interesantan i jako lepo snimljen. Šteta što su ga najavili kao horor pa je bilo dosta ljudi u publici koji su bili razočarani i pomalo remetili atmosferu pričom i stalnim izlascima.
I taj bioskop na otvorenom u Dunavskom parku mi je fenomenalan, prvenstveno zbog lokacije. Dušu dalo za horore uz buksnu i totalnu paranoju, jedva čekam večeras da gledam Profondo rosso tamo. A prikazivaće se narednih dana Planet Terror, pa ću ga ipak pogledati ponovo, na velikom platnu.

Juče sam u pozorištu mladih pogledao dokumentarac o Glastonbury-ju koji me i nije oduševio kao film, ali je tema toliko interesantna da je tih 138 minuta koliko film traje prosto proletelo. Ipak posle toga što sam video ne bih poželeo da odem na Glastonbury ali je fascinantno pogledati sve to sa bezbedne udaljenosti, ipak je to najveći festival u istoriji. Meni je već i naš EXIT postao naporan.
Posle sam u SNP-u pogledao Ballast koji je kod kritike jako dobro primljen. Pkupio je nagradu na Sundance festivalu, a u Berlinu je bio nominovan za zlatnog medveda. Film je sniman potpuno minimalistički, a takve nisam imao priliku do sada da gledam. Zbog toga mi je držao pažnju prilično dugo, ali ipak na kraju me je potpuno razočarao jer je priča koju prenosi prežvakana milion puta i potpuno predvidiva. Totalno razočaranje.
To me je toliko iscrpelo da mi nije ostalo snage da pogledam hrvatski film, Nije kraj, koji je dan pre toga otvorio festival i oduševio publiku.
Kad sam se vraćao kući u Miletićevoj ulici u prolazu sam pogledao par minuta filma Awesome; I Fuckin' Shot That!. To je u stvari impresivno izmontiran snimak koncerta Beastie Boys-a u njujorškom medison skver gardenu, na kome su oni podelili 30 kamera ljudima u publici i posle njihove snimke izmiksovali sa snimcima profesionalnih snimatelja. Ipak koliko god dobro to izgledalo previše mi se spavalo da bih odgledao ceo koncert.