Godži ili ''Gou Qi Zi'' je poreklom sa Tibeta, smatra se svetom biljkom koja se koristi više od 6.000 god. Vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini za održavanje dobrog zdravlja i energije a posebno za popravljanje vida. Jedna od najprofitabilnijih voćki za gajenje. Najizbalansiranija, organski najzdravija hrana, koja omogućava zdrav, srećan i dug život.
Goji raste kao žbunasto drvo i može narasti od 2 do 3 metra u visinu. Plodovi su sočni, narandžastocrvene boje, duguljastog oblika, od 1 do 2 centimetra dužine, a bobice sadrže i do 60 sitnih semenki koje zru od jula do oktobra. Ukus je slatkast. Drevna kineska medicina stavlja ih među vodeće lekove za bolesti cirkulacionog, imunološkog, probavnog i mokraćnog sistema.
GAJENJE I STANIŠE:
Goji dobro podnosi sušu, ali treba obratiti pažnju na zalivanje u prvoj godini posle sadnje. Uspeva na suvom, jalovom (nutritivno siromašnom) zemljištu, a može i na peščanim i glinastim zemljištima u priobalnom području. Najviše mu odgovara alkalno zemljište pH 6.5 pa na više. Podnosi visoke temperature preko leta do 40°C, kao i ekstremno hladne zime (-40°C). Potpuno je otporan na mraz, bolesti i štetočine.
Najveće količine gojia proizvode se u oblasti Ningksia Hui (severni deo Centralne Kine) gde se gaji na plantažama.
Treba ga oprezno orezivati i ograničiti mu nekontrolisan rast da se razvije kao kišobran, trospratni ili cilindrični model kao na slici. Prilikom rezanja obavezno odstraniti odumrle delove biljke.
KORISTE SE:
• Plodovi se beru od avgusta do oktobra, rano ujutru i kasno popodne. Pošto se beru samo zrele bobice branje možemo izvoditi do prvih mrazeva. Branje ne treba obavljati rukom, vec trešenjem zrelih bobica na prostirci, zbog brze oksidacije. Bobice se prostru u tankom sloju i suše u hladu ili na suncu. Kad se perikarp nabora i smežura, a plod ostane mekan, to znaci da su suve. Mogu se sušiti i u sušarama na temperaturi od 40-45°C. Bobice imaju slabo kiselo-sladak ukus. Kad se probaju liče na brusnicu ili suvo grožde.
• Mlado lišće se bere u rano proleće, osuši u hladu ili u sušarama i upakuje u papirnu ambalažu. Koristi se za pravljanje čaja radi terapija u tradicionalnoj kineskoj medicini. Sveže mlado lišce i izdanci gojia koriste se kao zeleno povrće te mogu poslužiti kao dodatak supama i čorbama. Potrebno ih je samo dobro oprati i termički obraditi.
• Kora sa korena prikuplja se u proleće i jesen. Koren se otkopa, zatim se dobro opere i sa njega se skine kora koja se suši na suncu ili u sušari. Osušena kora sa korena gojia koristi se za lecenje inflamatornih i kožnih bolesti.
UPOTREBA:
S obzirom na njihov prijatan ukus, bobice gojia mogu da se konzumiraju sveže ili sušene, u obliku soka ili čaja od suvih plodova ili kao dodatak raznim pićima i jelima.
Suve bobice se dodaju kao ukusni i aromatični dodatak u jela od kuvanog pirinča, u osvežavajuće supe, u jelima sa svinjetinom, piletinom i povrćem, kao i za oplemenjivanje vina i piva, dodatak kolačima, sladoledu, slatkišima, hlebu.Koriste se za pravljenje džemova, marmelada, jogurta, kao začin i sos. Specijalitet je dodati ih u jagnjeću čorbu.
Sveže bobice koriste se za razna dinstana, pržena i pečena jela od zeleniša, mesa i morskih plodova, kao i za kaše i slatkiše.
Mladi izdanci i lišće gojia dodaju se kao prilog pečenoj svinjetini i kao sastav mnogih salata. Najkvalitetniji način upotrebe bobica je pravljanje sokova, ali su vrlo skupi.
• Čaj od suvih plodova gojia (Antistres čaj): U kipeću vodu staviti 3-4 suvih bobica gojija, poklopiti i ostaviti da odstoji 15 minuta. Procediti i piti 3-4 puta dnevno. Čaj od godži bobica je bogat antioksidantima, podstiče imunitet i dovodi u ravnotežu stresom „napadnut“ organizam.
Goji je pre svega izvanredan antioksidant i zauzima prvo mesto među svim biljkama.
U 100 grama goji bobica nalazi se fantastičnih 25.300 jedinica četri puta više od šljive.
Najčešće se koristi:
Goji raste kao žbunasto drvo i može narasti od 2 do 3 metra u visinu. Plodovi su sočni, narandžastocrvene boje, duguljastog oblika, od 1 do 2 centimetra dužine, a bobice sadrže i do 60 sitnih semenki koje zru od jula do oktobra. Ukus je slatkast. Drevna kineska medicina stavlja ih među vodeće lekove za bolesti cirkulacionog, imunološkog, probavnog i mokraćnog sistema.
GAJENJE I STANIŠE:
Goji dobro podnosi sušu, ali treba obratiti pažnju na zalivanje u prvoj godini posle sadnje. Uspeva na suvom, jalovom (nutritivno siromašnom) zemljištu, a može i na peščanim i glinastim zemljištima u priobalnom području. Najviše mu odgovara alkalno zemljište pH 6.5 pa na više. Podnosi visoke temperature preko leta do 40°C, kao i ekstremno hladne zime (-40°C). Potpuno je otporan na mraz, bolesti i štetočine.
Najveće količine gojia proizvode se u oblasti Ningksia Hui (severni deo Centralne Kine) gde se gaji na plantažama.
Treba ga oprezno orezivati i ograničiti mu nekontrolisan rast da se razvije kao kišobran, trospratni ili cilindrični model kao na slici. Prilikom rezanja obavezno odstraniti odumrle delove biljke.
KORISTE SE:
• Plodovi se beru od avgusta do oktobra, rano ujutru i kasno popodne. Pošto se beru samo zrele bobice branje možemo izvoditi do prvih mrazeva. Branje ne treba obavljati rukom, vec trešenjem zrelih bobica na prostirci, zbog brze oksidacije. Bobice se prostru u tankom sloju i suše u hladu ili na suncu. Kad se perikarp nabora i smežura, a plod ostane mekan, to znaci da su suve. Mogu se sušiti i u sušarama na temperaturi od 40-45°C. Bobice imaju slabo kiselo-sladak ukus. Kad se probaju liče na brusnicu ili suvo grožde.
• Mlado lišće se bere u rano proleće, osuši u hladu ili u sušarama i upakuje u papirnu ambalažu. Koristi se za pravljanje čaja radi terapija u tradicionalnoj kineskoj medicini. Sveže mlado lišce i izdanci gojia koriste se kao zeleno povrće te mogu poslužiti kao dodatak supama i čorbama. Potrebno ih je samo dobro oprati i termički obraditi.
• Kora sa korena prikuplja se u proleće i jesen. Koren se otkopa, zatim se dobro opere i sa njega se skine kora koja se suši na suncu ili u sušari. Osušena kora sa korena gojia koristi se za lecenje inflamatornih i kožnih bolesti.
UPOTREBA:
S obzirom na njihov prijatan ukus, bobice gojia mogu da se konzumiraju sveže ili sušene, u obliku soka ili čaja od suvih plodova ili kao dodatak raznim pićima i jelima.
Suve bobice se dodaju kao ukusni i aromatični dodatak u jela od kuvanog pirinča, u osvežavajuće supe, u jelima sa svinjetinom, piletinom i povrćem, kao i za oplemenjivanje vina i piva, dodatak kolačima, sladoledu, slatkišima, hlebu.Koriste se za pravljenje džemova, marmelada, jogurta, kao začin i sos. Specijalitet je dodati ih u jagnjeću čorbu.
Sveže bobice koriste se za razna dinstana, pržena i pečena jela od zeleniša, mesa i morskih plodova, kao i za kaše i slatkiše.
Mladi izdanci i lišće gojia dodaju se kao prilog pečenoj svinjetini i kao sastav mnogih salata. Najkvalitetniji način upotrebe bobica je pravljanje sokova, ali su vrlo skupi.
• Čaj od suvih plodova gojia (Antistres čaj): U kipeću vodu staviti 3-4 suvih bobica gojija, poklopiti i ostaviti da odstoji 15 minuta. Procediti i piti 3-4 puta dnevno. Čaj od godži bobica je bogat antioksidantima, podstiče imunitet i dovodi u ravnotežu stresom „napadnut“ organizam.
[SIZE=1.1em]SADRŽE:[/SIZE]
- 18 amino kiselina od ukupno 20
- 21 mineral (gvožđe, cink, selen, kalcijum, kalijum, magnezijum...)
- 8 polisaharida i 6 monosaharida
- 5 karotina (uključujući beta karotin, zeksantin, lutein, likopen i kriptoksantin)
- 7 vitamina (B1,B2,B6,C,A,D,K)
- linolnu i alfa-linolensku kiselinu, beta-sitosterol (dobar za holesterol)
- visoka koncentracija selena, vitamina C i karotina mu daje fantastična ANTIOKSIDANTNA SVOJSTVA
- 5 nezasićene masne kiseline, betasitosterol i druge fitosterole, saponine, alkaloide, proteine...
Goji je pre svega izvanredan antioksidant i zauzima prvo mesto među svim biljkama.
U 100 grama goji bobica nalazi se fantastičnih 25.300 jedinica četri puta više od šljive.
- antioksidant - neutrališe slobodne radikale i uzroke razaranja ćelijskih membrana
- tonik - sredstvo za oporavak oslabelog organizma
- imunostimulator - popravlja narušeni imunitet
- afrodizijak - sredstvo koje jača polni nagon
- epitelizant - sredstvo koje pospešuje epitelizaciju kože
- emenagog - sredstvo koje inducira i reguliše menstruaciju
- analgetik - sredstvo za ublažavanje i otklanjanje bolova
- sedativ - sredstvo za umirivanje
- antiflamator - sredstvo protiv zapaljenja
Najčešće se koristi:
- za detoksikaciju organizma i regeneraciju tkiva
- protiv muške neplodnosti
- štiti jetru i bubrega
- za smirivanje nervoze
- pospešuje i pamćenje, produžava životni vek i pruža osjećaj mladosti, pomaže u zaštiti od različitih oblika raka
- poboljšavaju cirkulaciju, opuštaju krvne žile i dobro deluju na povišen krvni pritisak
- protiv seksualne disfunkcije (impotencije i frigidnosti) jedan od najvećih afrodizijaka
- kao i za bolesti prostate, pojačava lučenje testosterona
- za popravljanje vida i zaštitu očiju od odumiranja žute mrlje
- protiv preranog starenja tela (snižava holesterol i šećer u krvi, a sprečava arteriosklerozu i osteoporozu)
- za popravljanje imuno-sistema i jačanje vitalne energije
- za otklanjanje umora, glavobolje, zujanja u ušima i opšte malaksalosti i slabosti
- kod mršavljenja (jača metabolizam i daje prirodnu slatkoću, koja savršeno zamenjuje šecer)
- za sprečavanje mutacije genetskog materijala i pojavu malignih oboljenja (inhibira ćelije raka)
- antikancerogeno deluju kod lečenja raka grlića materice, testisa, pluća, i jetra, a i leukemije.
- jača organizam nakon bolesti i tokom rekonvalescencije
- za otklanjanje bolova u zglobovima i leđima, dijabetesa.
- pozitivno utiču na ten i kvalitet kože
- kao i kod lečenja blažih oblika anemije
