Kanabis je, pored mnogih drugih, fotoperiodna biljka.
To znaci da je cvetanje kod njih prouzrokovano postepenim skracivanjem broja casova u jednom danu.
Ovo je razlog zasto u kucnim uslovima menjamo rezim na 12 sati svetla dnevno kada zelimo da zapocnemo cvetanje.
Sa tacke gledista jedne prosecne biljke kanabisa, ovo je totalno bezveze.
Ona je upravo uskracena od bar 6 sati svog dragocenog svetla, bar 6 sati vrsenja fotosinteze, proizvodnje secera i samim tim i energije.
Pa zbog cega onda ovo mucenje?
Kada svetlo prestane da radi 12 ili vise sati jedan fotoreceptorni protein zvani fitohrom, zaduzen za detekciju svetla i pracenje duzine trajanja dana i noci, oglasava svima da je vreme za cvetanje.
To prouzokuje listove da krenu da proizvode supstancu koja je "okidac" cvetanju, i ona se vrlo brzo transportuje po celoj biljci.
Ova supstanca se naziva florigen ili hormon cvetanja.
Ono sto fitohrom racuna jeste trajanje mracnog perioda. Zbog toga nije preporucljivo izlagati biljku svetlu dok "spava".
Pri ukljucivanju svetla noc je za biljku gotova. I upravo je postala prekratka da prouzrokuje cvetanje.
Nakon toga bilja od nule krece da racuna trajanje noci.
Znaci strpi se, i ovako je gledas svakih 25 sekundi dok rade svetla
.
Otkrice florigena
Floem je slozeno biljno provodno tkivo, cija je funkcija transport rastvorene organske materije od mesta gde se sintetisu, najcesce od lista, do svih ostalih delova biljke.
1865. godine Nemacki naucnik Julius von Sachs je otkrio da ako odredjene biljne sokove iz floema iz cvetajuce bijke, prebaci u biljku koja ne cveta, i ona ce zapoceti cvetanje. Ovo je potvrdjeno cak i na 2 biljke razlicitih vrsta.
Ono sto nije uspeo je da izoluje supstancu koja je zaduzena za to.
Mnogi su nakon njega pokusavali da izoluju florigen, sa istom (ne)uspesnoscu.
Toliko je pitanja pokrenuto u proslom veku o ovom hormonu da je na neki nacin postao misterija, zanimajuci ljude da li uopste postoji.
Naravno ova tema ne bi bila otvarana da florigen nije otkriven.
Zasto je toliko vremena bilo potrebno da se otkrije i izoluje florigen?
Semiohemikalije su hemijske materije koje su zaduzene za i ucestvuju u komunikaciji i prenosu signala ili poruke.
Smatra se da je hemijski nacin komunikacije najstariji nacin razmene informacija.
Tokom potrage za misterioznim hormonom cvetanja, postalo je ocigledno da se rastvorena organska materija koja tece kroz floeme ne sastoji samo od vode i secera proizvedenih pri fotosintezi.
Ispostavilo se da su mnoge semiohemikalije rastvorene u ovom biljnom soku.
Ipak ovo su najcesce mali molekuli u veoma maloj koncentraciji.
Floemi ustvari transportuju informacije od jednog do drugog mesta u fluidnoj formi, pa uckljucujuci i signal za pocetak cvetanja.
Florigen je otkriven par godina unazad pre zvanicnog otkrica, ali je njegova funkcija bila nepoznata. Razlog ovome je nacin na koji se florigen proizvodi.
Nakon sto je broj mracnih sati dostigao nivo potreban da cvetanje zapocne, u listu se proizvodi signal koji oznacava potrebu da se zapocne proizvodnja florigena.
Ova supstanca se proizvodi samo u delovima biljke koji rastu.
Supstanca koja se proizvodi u celijama delova biljke u rastu reaguje sa supstancom iz listova i ovo kreira pravi florigen.
Nedostatak adekvatne laboratorijske opreme u ranijim godinama je takodje onemogucio otkrivanje ovih sitnih molekula.
U buducnosti ce mozda biti moguce manipulisanje cvetanja ovim hormonom bez potrebe prebacivanja na odgovarajuci rezim.
To omogucuje cvetanje bilo koje biljke pod vise svetla, na sta ce se svaka prosecna biljka kanabisa sloziti da sabija.
To znaci da je cvetanje kod njih prouzrokovano postepenim skracivanjem broja casova u jednom danu.
Ovo je razlog zasto u kucnim uslovima menjamo rezim na 12 sati svetla dnevno kada zelimo da zapocnemo cvetanje.
Sa tacke gledista jedne prosecne biljke kanabisa, ovo je totalno bezveze.
Ona je upravo uskracena od bar 6 sati svog dragocenog svetla, bar 6 sati vrsenja fotosinteze, proizvodnje secera i samim tim i energije.
Pa zbog cega onda ovo mucenje?
Kada svetlo prestane da radi 12 ili vise sati jedan fotoreceptorni protein zvani fitohrom, zaduzen za detekciju svetla i pracenje duzine trajanja dana i noci, oglasava svima da je vreme za cvetanje.
To prouzokuje listove da krenu da proizvode supstancu koja je "okidac" cvetanju, i ona se vrlo brzo transportuje po celoj biljci.
Ova supstanca se naziva florigen ili hormon cvetanja.
Ono sto fitohrom racuna jeste trajanje mracnog perioda. Zbog toga nije preporucljivo izlagati biljku svetlu dok "spava".
Pri ukljucivanju svetla noc je za biljku gotova. I upravo je postala prekratka da prouzrokuje cvetanje.
Nakon toga bilja od nule krece da racuna trajanje noci.
Znaci strpi se, i ovako je gledas svakih 25 sekundi dok rade svetla
.Otkrice florigena
Floem je slozeno biljno provodno tkivo, cija je funkcija transport rastvorene organske materije od mesta gde se sintetisu, najcesce od lista, do svih ostalih delova biljke.
1865. godine Nemacki naucnik Julius von Sachs je otkrio da ako odredjene biljne sokove iz floema iz cvetajuce bijke, prebaci u biljku koja ne cveta, i ona ce zapoceti cvetanje. Ovo je potvrdjeno cak i na 2 biljke razlicitih vrsta.
Ono sto nije uspeo je da izoluje supstancu koja je zaduzena za to.
Mnogi su nakon njega pokusavali da izoluju florigen, sa istom (ne)uspesnoscu.
Toliko je pitanja pokrenuto u proslom veku o ovom hormonu da je na neki nacin postao misterija, zanimajuci ljude da li uopste postoji.
Naravno ova tema ne bi bila otvarana da florigen nije otkriven.
Zasto je toliko vremena bilo potrebno da se otkrije i izoluje florigen?
Semiohemikalije su hemijske materije koje su zaduzene za i ucestvuju u komunikaciji i prenosu signala ili poruke.
Smatra se da je hemijski nacin komunikacije najstariji nacin razmene informacija.
Tokom potrage za misterioznim hormonom cvetanja, postalo je ocigledno da se rastvorena organska materija koja tece kroz floeme ne sastoji samo od vode i secera proizvedenih pri fotosintezi.
Ispostavilo se da su mnoge semiohemikalije rastvorene u ovom biljnom soku.
Ipak ovo su najcesce mali molekuli u veoma maloj koncentraciji.
Floemi ustvari transportuju informacije od jednog do drugog mesta u fluidnoj formi, pa uckljucujuci i signal za pocetak cvetanja.
Florigen je otkriven par godina unazad pre zvanicnog otkrica, ali je njegova funkcija bila nepoznata. Razlog ovome je nacin na koji se florigen proizvodi.
Nakon sto je broj mracnih sati dostigao nivo potreban da cvetanje zapocne, u listu se proizvodi signal koji oznacava potrebu da se zapocne proizvodnja florigena.
Ova supstanca se proizvodi samo u delovima biljke koji rastu.
Supstanca koja se proizvodi u celijama delova biljke u rastu reaguje sa supstancom iz listova i ovo kreira pravi florigen.
Nedostatak adekvatne laboratorijske opreme u ranijim godinama je takodje onemogucio otkrivanje ovih sitnih molekula.
U buducnosti ce mozda biti moguce manipulisanje cvetanja ovim hormonom bez potrebe prebacivanja na odgovarajuci rezim.
To omogucuje cvetanje bilo koje biljke pod vise svetla, na sta ce se svaka prosecna biljka kanabisa sloziti da sabija.
Poslednja izmena:
, i napomena za neznalce; Automat (autoflower) sorte ne ovise o režimu svijetla iliti dužini dana, štivo se odnosi samo na fotoperiodne sorte kanabisa.
