Melatonin proizvodi epifiza, koja je smeštena u mozgu. Telo ima unutrašnji sat kojim kontroliše priridne cikluse spavanja i budnosti. Pored toga, kontroliše i količinu melatonina koji proizvodi. Normalno, nivo melatonina raste od sredine večeri, ostajući visok tokom većeg dela noći, a onda opada u jutarnjim satima. Na proizvodnju melatonina utiče i svetlost.
Minimalna količina melatonina može se naći u pirinču, slatkom kukuruzu, ječamu i ovasu. Pored toga, prodaje se i kao suplement – u tabletama i kapsulama.
Melatonin pomaže mozgu da odredi doba dana i reguliše san i cirkadijalni ritam. Smatra se da suplementacija melatoninom može ublažiti efekte promene vremenskih zona, regulisati cikluse sna i budnosti, zaustavi ili uspori širenje raka, sprečava i ublažuje migrene i pospešuje seksualnu želju. Bacićemo pogled na dve grupe ljudi koje mogu imati najveće benificije korišćenjem melatonina
Radnici u noćnoj smeni - Ova grupa ljudi ga često koristi. U jednoj studiji na čikaškom univerzitetu radnici noćne smene dobijali su 3mg melatonina svakog dana (pre odlaska u krevet) ili placebo. Pokazalo se da su čak 73% čvršće spavali od placebo grupe, uprkos tome što su odlazili na spavanje rano ujutru.
Osobe koje često menjaju vremenske zone - Kada putujete avionom i promenite nekoliko vremenskih zona, unutrašnji ritam vašeg tela potpuno se poremeti. Melatonin ovde može biti od pomoći, da se što pre vratite u normalu. Britanski istraživači otkrili su da, kada se melatonin uzme u doba kada je na novoj destinaciji u koju smo stigli vreme za spavanje, ublažava efekat "jet lag-a". Tajming korišćenja je vrlo bitan. Ako se uzme u pogrešno vreme (npr. u prepodnevnim satima), verovatno će izazvati pospanost i još više otežati prilagođavanje lokalnom vremenu.
Pojedinci sa poremećenim snom najpre bi trebali uzeti u obzir prirodne metode za regulisanje ovog problema – izbegavanje alkohola i kofeina, povećana izloženost dnevnom svetlu, izbegavanje kasnog odlaska u krevet ili dremke koja traje duže od 30 min.
Preporučena upotreba: Iako se izvesna količina melatonina nalazi i u hrani, teško je odrediti koliko takve hrane nam je potrebno za odgovarajući uticaj na san i raspoloženje.
Proizvođači suplemenata preporučuju dozu 3 do 5mg. Doze veće od 5mg ne pokazuju veće efekte. Uvek se konsultujte sa doktorom pre korišćenja bilo kog suplementa, naročito ako koristite neke lekove.
Zvanično nisu zabeleženi štetni efekti kraktotrajne upotrebe melatonina. Još uvek nema studija njegovog dugoročnog korišćenja. Postoji nekoliko sitnih sporednih efekata, ali svi nestaju prestankom korišćenja. To mogu biti: pospanost, niža telesna temperatura, stomačni problemi, glavobolja, jutarnja mamurnost i živopisni snovi.
Korišćenje melatonina u jutarnjim satima može uticati na smanjenu budnost i reflekse. Ne uzimati ga ako već koristite neka druga sredstva za regulisanje sna.
Minimalna količina melatonina može se naći u pirinču, slatkom kukuruzu, ječamu i ovasu. Pored toga, prodaje se i kao suplement – u tabletama i kapsulama.
Melatonin pomaže mozgu da odredi doba dana i reguliše san i cirkadijalni ritam. Smatra se da suplementacija melatoninom može ublažiti efekte promene vremenskih zona, regulisati cikluse sna i budnosti, zaustavi ili uspori širenje raka, sprečava i ublažuje migrene i pospešuje seksualnu želju. Bacićemo pogled na dve grupe ljudi koje mogu imati najveće benificije korišćenjem melatonina
Radnici u noćnoj smeni - Ova grupa ljudi ga često koristi. U jednoj studiji na čikaškom univerzitetu radnici noćne smene dobijali su 3mg melatonina svakog dana (pre odlaska u krevet) ili placebo. Pokazalo se da su čak 73% čvršće spavali od placebo grupe, uprkos tome što su odlazili na spavanje rano ujutru.
Osobe koje često menjaju vremenske zone - Kada putujete avionom i promenite nekoliko vremenskih zona, unutrašnji ritam vašeg tela potpuno se poremeti. Melatonin ovde može biti od pomoći, da se što pre vratite u normalu. Britanski istraživači otkrili su da, kada se melatonin uzme u doba kada je na novoj destinaciji u koju smo stigli vreme za spavanje, ublažava efekat "jet lag-a". Tajming korišćenja je vrlo bitan. Ako se uzme u pogrešno vreme (npr. u prepodnevnim satima), verovatno će izazvati pospanost i još više otežati prilagođavanje lokalnom vremenu.
Pojedinci sa poremećenim snom najpre bi trebali uzeti u obzir prirodne metode za regulisanje ovog problema – izbegavanje alkohola i kofeina, povećana izloženost dnevnom svetlu, izbegavanje kasnog odlaska u krevet ili dremke koja traje duže od 30 min.
Preporučena upotreba: Iako se izvesna količina melatonina nalazi i u hrani, teško je odrediti koliko takve hrane nam je potrebno za odgovarajući uticaj na san i raspoloženje.
Proizvođači suplemenata preporučuju dozu 3 do 5mg. Doze veće od 5mg ne pokazuju veće efekte. Uvek se konsultujte sa doktorom pre korišćenja bilo kog suplementa, naročito ako koristite neke lekove.
Zvanično nisu zabeleženi štetni efekti kraktotrajne upotrebe melatonina. Još uvek nema studija njegovog dugoročnog korišćenja. Postoji nekoliko sitnih sporednih efekata, ali svi nestaju prestankom korišćenja. To mogu biti: pospanost, niža telesna temperatura, stomačni problemi, glavobolja, jutarnja mamurnost i živopisni snovi.
Korišćenje melatonina u jutarnjim satima može uticati na smanjenu budnost i reflekse. Ne uzimati ga ako već koristite neka druga sredstva za regulisanje sna.
