Nisam ranije video temu inače bih pre i odgovorio i možda nekome još ranije pomogao. Imao sam godinama isti problem i naravno, mislio sam da je nerešiv.
Ne znam tačno kada je počelo, ali najverovatnije tokom srednje škole. Možda i pre, ali se ne sećam. Definitivno mi je najviše problema pravilo na faksu, jer sam imao neke vežbe koje su zahtevale tehničko crtanje, pa je sve to bilo jako jebeno. Bukvalno sam morao stavljati salvetu ili maramicu ispod dlana jer kako bih naslonio dlan na papir tako bi on bio mokar. I obično pisanje je nekad bilo problem jer kao što svi znate ni olovka ni hemijska ne pišu najbolje po mokrom papiru.
Bilo koji drugi pipavi poslovi takođe su bili čelendž. Npr., buksnu sam morao smotati za par sekundi ili je ne bih ni smotao jer bi i rizla i sve u njoj bilo mokro i ulepljeno.
Rukovanje sa ljudima je već posebna priča. Prvo se naravno nekoliko puta dlanovi dobro otaru o nogavice pantalona, pa onda što pre i što brže da se to obavi. Ja prvi ne volim kad mi neko uvali znojav dlan, zato sam i sam pizdeo zbog svojih znojavih dlanova.
I dakle, trajalo je to godinama. Ja sam i faks završio. Što nisam mogao sam, drugi su mi nacrtali. A onda sam jednog dana od kolege sa tadašnjeg posla čuo da je pročitao negde da postoji rešenje. On je imao problem sa znojenjem leđa, a navodno i leđa, čelo, pazuh i dlanovi, a donekle i stopala, sve može da se reši jako jednostavnom hirurškom intervencijom.
Kad sam to čuo bio sam oduševljen. Nemam nikakav strah od operacija, više njih imam iza sebe, čak gajim donekle i sklonost ka takvom rešavanju medicinskih problema. Uvek bih pre išao pod nož nego na neku terapiju.
Ne budem lenj nego se detaljno raspitam i otkrijem da se moje stanje zove
primarna hiperhidroza, a da se operativni zahvat koji se predlaže zove
torakoskopska simpatektomija. Minimalno invazivni zahvat koji se vrši u opštoj anesteziji, nakon kog pacijent sutradan ide kuće i to je to. Ništa oporavak, ništa konci... Naprave dva mala reza pod pazuhom, secnu neki par ganglija (koji zavisi od toga šta ti se preterano znoji) i to zalepe nekim lepkom i to je sve.
U to vreme (pre nekih 5-6 godina čini mi se), taj zahvat u Srbiji je rađen jedino u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, ali zadnjih godina znam da to rade i na VMA, a možda i negde drugo. Operacija je besplatna ako si osiguran, treba samo uput. To je naravno i bio najveći problem. Prvo odem kod lekara opšte prakse, pa me ovaj šalje kod endokrinologa, ovaj kod kožnog, kožni nazad kod onog prvog itd. Niko nije čuo za to, nemaju pojma šta da rade i sl. Na kraju, sa dobijenim uputom sam otišao u Kamenicu na pregled (prethodno zakazao telefonom). Tamo je doca utvrdio da je u pitanju primarna hiperhidroza (a ne sekundarna - uzrokovana šećerom ili tako nekom bolešću). Dakle, poremećaj od kog boluje 3% populacije, eto tako, bez nekog razloga, čisto da ne budemo svi isti.
Zakazao sam operaciju za mesec dana (bila je i neka lista čekanja). Pojavio se dan ranije tamo, bez klope to veče, sutradan ujutru me obrijali fino ispod pazuha, u sali brojao od 10 do 7 unazad i kad sam se probudio to je bilo to. Problem REŠEN. Dlanovi jebeno suvi!!!
Bio sam u fazonu, kako mi niko ranije nije rekao za ovo sranje?! Što niko ne zna za ovo? Kladim se da su mnogi klinci odustali od profesija ili hobija kojima bi se u životu bavili zbog prokletih mokrih dlanova. Da ne govorim o socijalnim implikacijama.
Dakle, problem je rešiv - trajno. Znojim se i dalje normalno, ali ne nenormalno kao što je bio slučaj. Dakle, raspitajte se o torakoskopskoj simpatektomiji i gde se ona može obaviti u državi u kojoj živite.
Eto toliko od mene, ako treba još neki info pitajte.
Sve ovo je otkucano savršeno suvim dlanovima. 
a i sto se rizle tice to ti mislis da je lako, aj probaj smocit ruke i nemoj ih brisat pa svrti trubu... nije bas zgodno ( al dobro ipak sam pro *-* ) a nista probat cu nabavit oaj prasak za penjanje logicno bi bilo da bar malo pomogne 
