Zakone koji se odnose na narkotike treba uskladiti s meðunarodnim konvencijama
Leèenje nije drogiranje
Povodom izjave g. Dragana Šutanovca u vezi s planom Demokratske stranke za borbu protiv narkomanije i trgovine opojnim drogama želela bih da ukažem na sledeæe. Gospodin Šutanovac je, kako su preneli mediji, rekao da je jedan deo pomenutog plana i pooštravanje zakona koji se odnose na opojne droge, odnosno narkotike.
Narkotici (u našem zakonodavstvu - opojne droge) su supstance koje podležu meðunarodnoj kontroli, zbog svog potencijala da izazovu zloupotrebu, odnosno zavisnost. Narkotici obuhvataju supstance koje nemaju legitimnu medicinsku upotrebu (na primer heroin), ali i supstance koje imaju legitimnu medicinsku upotrebu (tzv. lekovi narkotici, na primer morfin). Prema meðunarodnim konvencijama koje kontrolišu narkotike, lekovi narkotici su nezamenjivi za otklanjanje bola i patnje. Države koje su potpisnice konvencija dužne su da te lekove obezbede pacijentima. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zalaže se za uravnoteženost zakona koji se odnose na narkotike. To znaèi da opravdano nastojanje države da spreèi zloupotrebu narkotika ne sme da prevagne nad njenom obavezom da obezbedi njihovu dostupnost i upotrebu u legitimne medicinske svrhe. Preliminarna evaluacija zakona i propisa koji se odnose na opojne droge u Srbiji, a koju je naèinila SZO, pokazala je da oni nisu uravnoteženi, tj. da je naglasak stavljen na spreèavanje zloupotrebe, a da zakonodavac nije uvažio obavezu države da lekove narkotike obezbedi pacijentima za otklanjanje bola i patnje. Suviše restriktivni zakoni koji se odnose na narkotike jedna su od najveæih prepreka za uspešno leèenje kancerskog bola, što dovodi do bezrazložne patnje obolelih od raka. Srbija je zemlja s najmanjom potrošnjom morfina u Evropi, a njena potrošnja od 2,08 mg po glavi stanovnika daleko je ispod evropskog proseka od 11,79 mg. Potrošnja morfina po glavi stanovnika je mera kapaciteta i želje države da se izbori s patnjom obolelih od raka. U Srbiji se godišnje registruje 30 hiljada novoobolelih. Za najmanje 24 hiljade biæe potreban morfin u nekoj od faza bolesti. Godišnje od malignih bolesti kod nas umire 18 hiljada bolesnika, a veæina njih pati od jakih bolova. Opravdana kampanja za spreèavanje zloupotrebe narkotika ne bi smela da ugrozi upotrebu ovih lekova u legitimne medicinske svrhe, kao što je leèenje kancerskog bola. Jednostrano pooštravanje zakona koji se odnose na opojne droge moglo bi da uveæa ionako veliku patnju obolelih od raka.
Dr Snežana Bošnjak, nauèna savetnica u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije
Leèenje nije drogiranje
Povodom izjave g. Dragana Šutanovca u vezi s planom Demokratske stranke za borbu protiv narkomanije i trgovine opojnim drogama želela bih da ukažem na sledeæe. Gospodin Šutanovac je, kako su preneli mediji, rekao da je jedan deo pomenutog plana i pooštravanje zakona koji se odnose na opojne droge, odnosno narkotike.
Narkotici (u našem zakonodavstvu - opojne droge) su supstance koje podležu meðunarodnoj kontroli, zbog svog potencijala da izazovu zloupotrebu, odnosno zavisnost. Narkotici obuhvataju supstance koje nemaju legitimnu medicinsku upotrebu (na primer heroin), ali i supstance koje imaju legitimnu medicinsku upotrebu (tzv. lekovi narkotici, na primer morfin). Prema meðunarodnim konvencijama koje kontrolišu narkotike, lekovi narkotici su nezamenjivi za otklanjanje bola i patnje. Države koje su potpisnice konvencija dužne su da te lekove obezbede pacijentima. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zalaže se za uravnoteženost zakona koji se odnose na narkotike. To znaèi da opravdano nastojanje države da spreèi zloupotrebu narkotika ne sme da prevagne nad njenom obavezom da obezbedi njihovu dostupnost i upotrebu u legitimne medicinske svrhe. Preliminarna evaluacija zakona i propisa koji se odnose na opojne droge u Srbiji, a koju je naèinila SZO, pokazala je da oni nisu uravnoteženi, tj. da je naglasak stavljen na spreèavanje zloupotrebe, a da zakonodavac nije uvažio obavezu države da lekove narkotike obezbedi pacijentima za otklanjanje bola i patnje. Suviše restriktivni zakoni koji se odnose na narkotike jedna su od najveæih prepreka za uspešno leèenje kancerskog bola, što dovodi do bezrazložne patnje obolelih od raka. Srbija je zemlja s najmanjom potrošnjom morfina u Evropi, a njena potrošnja od 2,08 mg po glavi stanovnika daleko je ispod evropskog proseka od 11,79 mg. Potrošnja morfina po glavi stanovnika je mera kapaciteta i želje države da se izbori s patnjom obolelih od raka. U Srbiji se godišnje registruje 30 hiljada novoobolelih. Za najmanje 24 hiljade biæe potreban morfin u nekoj od faza bolesti. Godišnje od malignih bolesti kod nas umire 18 hiljada bolesnika, a veæina njih pati od jakih bolova. Opravdana kampanja za spreèavanje zloupotrebe narkotika ne bi smela da ugrozi upotrebu ovih lekova u legitimne medicinske svrhe, kao što je leèenje kancerskog bola. Jednostrano pooštravanje zakona koji se odnose na opojne droge moglo bi da uveæa ionako veliku patnju obolelih od raka.
Dr Snežana Bošnjak, nauèna savetnica u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije
