Razmišljanja o uzgoju - Kratak osvrt na "ishranu" biljke

Hesi Prodavnica Hempatia Organics Nutrients

Barbarossa

tata brada
Poznanik Foruma
20.12.2014
2.687
26.292
1.058
Jugoistočno odavde
Odmah na početku da razjasnimo:
Ne postoji precizan kalkulator ishrane za svaku pojedinačnu biljku Kanabisa.
Naravno, proizvođači djubriva su već odavno prilagodili svoje programe uzgoju vutre u kontrolisanim uslovima, pa ako su ostali faktori u boxu u granicama preporučenih vrednosti, to uglavnom funkcioniše.
Međutim, kod mnogih početnika i manje iskusnih uzgajivača dolazi do "spaljivanja" čak i pri manjim dozama od propisanih. Zašto je to tako?
Kada se tek upoznajemo sa growanjem bitno je da znamo da će svaka biljka koju budemo uzgajali biti priča za sebe.
Bez obzira što danas imamo lako dostupne informacije o svakoj sorti, treba obratiti pažnju i na druge faktore kada određujemo količinu i učestalost đubrenja.
Ja sam od onih koji uče na sopstvenim greškama i zaista mi je žao svih tih biljaka koje su trpele torturu mojih eksperimenata, ali zahvaljujući tome stekao sam jedan kontinuitet dobrih rezultata, iako još uvek menjam doziranje, proizvođače i kombinacije.
Da bi sa što manje problema krenuli u avanturu uzgajanja vutre treba da razumemo sinergiju svega onoga što smo stavili u box, počevši od njegovih dimenzija.
Ali pokušaću da budem što koncizniji.
Recimo, efekat pune doze nekog đubriva značajno se razlikuje kada uzgajamo na 250w Hps, u odnosu na 600w Hps.
Da ne ulazimo sada u dubinu, ali na 600w metabolizam biljke je znatno veći, odnosno brži i biljka je sposobna da veću količinu hrane pretvori u energiju neophodnu da optimalno raste i cveta.
A kada biste Biljci koja raste pod 250w dali istu dozu đubriva, velika je verovatnoća da će doći do nekog prženja, a u najmanju ruku neće iskoristiti dobar deo hrane.
Zatim, manji box i manji pot, pa se podrazumeva i manja biljka, ne nužno i lošija.
Ali Intenzitet svetla ne može da natera svaki strain da isto reaguje na preporučenu dozu đubriva.
Neke sative su "gutači svetlosti", ali se navodi da su osetljive na višak Azota i tako dalje.
Neke sorte će loše cvetati na 250w zbog genetike. Mnogi neiskusni uzgajivači probaće dodavanjem djubriva da nateraju cveće da raste, ali to samo vodi u propast.
Dakle, od velikog je značaja da se prvo informišemo o genetskim karakteristikama sorte koju planiramo da uzgajamo.
Pa ako imamo mali šator i 250w, bolje rezultate ćemo imati sa sortama koje dobro cvetaju i kad je niži intenzitet svetla.
Međutim, čak i da imate neku dominatnu sativu u malom boxu, nikako ne pokušavajte povećavanjem doze Npk da nadoknađujete slabo svetlo.
U takvim slučajevima ne treba prelaziti trećinu preporučene doze.
Ali pre nego se uhvatite za bočicu nekog đubriva, imajte na umu da više hrane neće vaše biljke učiniti većim. Spaliće ih.
To je nekakav psihološki fenomen kada smo ograničeni neznanjem, pa se vodimo fundamentalnim mehanizmom zaključivanja, da je više verovatno i bolje.
Sa iskustvom potisnemo te neke integrisane zablude i naučimo da više nije bolje, nego da je najbolje onoliko koliko je potrebno.
Ne treba biti ni bojažljiv, jer tako ćemo uvek tapkati u mestu, u svojoj sigurnoj zoni.
Dok rutina ne uradi svoje, pokušajte prvo da sagledate sve aspekte pre nego što nahranite biljku.
Smatram da su ovi odnosi jako bitni, pa sam se zato i duže na tome zadržao.
Druga stvar u vezi sa hranjenjem odnosi se na samu biljku.
Potreba za Npk djubrivom kod mladih biljaka je prilično mala.
Što je biljka duže u vegetaciji potrebe za hranom rastu, a vrhunac potrebe za hranom dolazi sredinom cvetanja. Tada bi broj mililitara hrane po Litru vode trebalo da bude najveći.
Pored svih pomenutih stvari, najbolji početak uzgoja je dobra i proverena zemlja koja biljkama u posudama preko 20L, omogućava i do mesec dana solidne vegetacije, bez potrebe za dodatnim npk djubrivom.
Ono što tada bez problema treba dodavati su mikro-biološki preparati i stimulatori korena u preporučenim dozama i vremenskim intervalima.
Vremenom ćete naučiti da posmatranjem biljke znate kada i koliko ćete je hraniti.
Za to vreme nije na odmet da se malo čitucka o svim tim faktorima, kao što su: voda, svetlo, co2, temperatura, vlaga, zemlja...
I da za završim ovaj segment priče...
Niko bolje ne može znati koliko čega i kada treba jednoj Biljci, od onog ko je uzgaja.
A sada idem da zapalim...živi bili :razvaljen::