pronasla sam temu vezanu za OMG hranu...i mislim da je uzgoj organske hrane veoma vezano za genetski modifikovanu hranu a samim tim je i tema za sebe pa sam odlucila da postavim apropo toga deo teksta vezano za svoju organsku bastu.... ne znam koliko nas ovde ima par saksija u stanu a ko njivu u kojoj uzgaga organsku basticu sa povrcem i vocem bez pesticida i prehrane... tako da ne ocekujem da mi brda ljudi odgovori samo se nadam da neko ima stav o uzgoju organke hrane...
Prosto rečeno, organsko baštovanstvo je stil baštovanstva koji vodi računa o zaštiti prirodne sredine i čoveka. Metode ovog baštovanstva može da primenjuje svako, s ciljem da se stvori i održi bašta gotovo svakog oblika, veličine i stila, na bilo kom mestu, od centra grada do seoske idile.
Organsko baštovanstvo ne podrzava korišćenje hemikalija kojima se na veštački način postiže brži rast biljaka i njihova zaštita od insekata.
Organski uzgoj se zasniva na prirodnim načelima vrtlarstva koji se koriste već hiljadama godina.
Permakulturno organsko vrtlarstvo ide i korak dalje, naglašavajući potrebu za održivim uzgojem biljaka, funkcionišući u skladu sa prirodnim okruženjem.
Permakulturno organsko vrtlarstvo postaje sve popularnije. Sve više ljudi prihvata ovaj jeftin i relativno jednostavan način uzgoja vlastitog voća, povrća, začinskog bilja i cveća.
Osnovna načela
Konvencionalna đubriva uglavnom su rastvorljiva (njihovi sastojci direktno su dostupni biljkama). S druge strane, organski metodi oslanjaju se na živa bića nastanjena u zemlji koja bi trebalo da hranljive sastojke učine dostupnim biljkama.
Iako deluje neverovatno, u samo jednoj kašičici plodne zemlje može da bude više bakterija i gljivica nego što ima ljudi na planeti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi golim okom, razlažu kompost, prirodno đubrivo i druge organske materije koje se dodaju zemlji da bi se obezbedilo stalno snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima koje one
apsorbuju. Njihove aktivnosti pomažu i da se poboljša struktura zemljišta.
Zemljište koje se obogaćuje na ovakav način po pravilu daje zdravije biljke, koje su sposobnije da se odupru napadima štetočina i bolesti ili imaju mnogo veće izglede da se oporave od njih.
Prirodno suzbijanje štetočina
Sva bića, bez obzira na veličinu, snose rizik od napada štetočina i bolesti. One su deo velikog lanca ishrane. Po rečima Džonatana Svifta, „buva ima manje buve koje se njom hrane, a i te imaju još manje buve koje ih grizu, i tako se nastavlja do u beskonačnost”.
Dakle, bubamare se hrane biljnim vašima, crvendaći jedu larve biljnih moljaca, a žabe proždiru puževe. To je prirodni put. Kao organski baštovan, možete da iskoristite tu situaciju tako što ćete privući besplatne suzbijače štetočina - prijatelje svakog baštovana. Postoje i druge strategije organskog gajenja - prepreke i zamke, sorte biljaka otporne na štetočine i bolesti, sadnja biljaka koje su prirodni saveznici i plodored. To je samo nekoliko tehnika koje, same ili u kombinaciji, pružaju realnu alternativu korišćenju pesticida.
Dobrobit ljudi i životinja
Dobrobit životinja je važan element organske zemljoradnje. U organskoj filozofiji nema mesta za industrijsko gajenje, kao što su farme sa intenzivnim uzgojem krava ili baterijski kokošinjci. Kao logičan nastavak, organsko baštovanstvo ne koristi nusproizvode intenzivne zemljoradnje – kao što je životinjsko đubrivo. Ovo baštovanstvo vodi brigu i o ljudima - standardi prometa organske hrane sve više se usklađuju s politikom ”fer trgovine”, da bi se omogućio bolji život zaposlenima u poljoprivredi, naročito u zemljama u razvoju.
Baštovanstvo bez životinjskih proizvoda
Korišćenje životinjskog đubriva predstavlja integralni deo većine sistema organske zemljoradnje, ali sasvim je moguće gajiti baštu bez korišćenja bilo kakvih proizvoda životinjskog porekla. Baštenski kompost, zelenišno đubrivo, kompost od lišća i đubriva na biljnoj osnovi materije su za organsko baštovanstvo bez sastojaka životinjskog porekla.
U organskom baštovanstvu treba da:
Naučne studije pokazuju da na organskim farmama postoji veća brojnost i raznovrsnost divljih životinja nego na većini konvencionalnih farmi. Uprkos relativno maloj površini bašta u odnosu na farme, one su ipak značajne. Organska bašta, ma koliko skromne površine, može da privuče obilje raznovrsnih životinja. U stvari, jedno od većih zadovoljstava koje pruža organska proizvodnja jeste uživanje u pticama, leptirima i drugim malim stvorenjima koja dele baštu s vama. Različitost stvara ravnotežu, pa su štetočine manji problem tamo gde buja životinjski svet.
Zdrava životna sredina
Zagađenje životne sredine sve češći je faktor savremenog života. Deponije smeća i postrojenja za njegovo spaljivanje, koja su izgrađena da bismo se oslobodili večno narastajućih brda smeća, nisu baš prijatno okruženje. Organsko baštovanstvo podstiče višekratno korišćenje i recikliranje svega što se često baca ili spaljuje i time pomaže smanjivanje brda smeća.
Gotovo da je nemoguće proceniti štetu koju su metodi intenzivne poljoprivrede na neli životnoj sredini u proteklih pola veka. U velikoj meri uništeni su dragoceni elementi pejzaža kao što su žive ograde, livade pokrivene poljskim cvećem i močvare.
Pre terana upotreba mineralnih đubriva zagadila je jezera i reke, u mnogim slučajevima gušeći ih gotovo potpuno podsticanjem nenormalnog rasta algi i vodenog korova. Pesticidi su svuda u životnoj sredini: na kopnu, u moru, čak i na Severnom i Južnom polu, gde se nagomilavaju u telima životinja kao što su foke, pingvini i polarni medvedi.
Organska zemljoradnja i baštovanstvo, koji se ne oslanjaju na aditive, izazivaju veoma mala zagađenja. Oni čuvaju i pospešuju elemente pejzaža koji su staništa divljih životinja, što je od ključnog značaja za suzbijanje štetočina. Nije nikakvo čudo što naučna istraživanja iznova ocenjuju organsko gajenje kao najodrživiji metod koji postoji.
Zdrav ”džep”
Neuočljivi troškovi konvencionalne zemljoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Britaniji, godišnji trošak prečišćavanja pijaće vode da bi se sadržaj pesticida sveo na ”prihvatljiv nivo”, kreće se oko 170 miliona dolara. Uklanjanje nitrata košta dodatnih 22 miliona. Ti troškovi još su veći u SAD, naravno, a plaćaju ih potrošači, direktno iz svog džepa.
Metodi organskog baštovanstva mogu da smanje cenu koju ljudi plaćaju. Pravljenje komposta i komposta od lišća, na primer, može da eliminiše potrebu za kupovinom dodataka za obogaćivanje zemlje i mineralnih đubriva, a značajne sume nov ca mogu se uštedeti proizvodnjom sopstvenih organskih proizvoda.
Zdrava budućnost
Pomisao da našu planetu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od potomaka, obavezuje sve nas. Organski metodi pomažu nam da ostvarimo tu filozofiju u praksi.
Širom sveta, sve su veći pritisci da se intenzivira proizvodnja hrane, što povećava
zavisnost od primene hemijskih aditiva, a sve se više smanjuje spektar biljnih vrsta i njihovih sorti koje mogu da reaguju na te aditive. Poslednja manifestacija tog trenda, ona koja najviše zabrinjava, jeste genetska modifikacija, koja predstavlja antitezu organskog gajenja. Takav razvoj poriče lokalno znanje, tradicionalnu stručnost, održivost, raznovrsnost i ravnomernu raspoređenost moći i kontrole. Predstavnici industrijske proizvodnje hrane mogu da kažu da je njihov način jedini koji može da nahrani ceo svet, ali mnogi se neće složiti sa tim. Organski pokret nudi zdrav, održiv, alternativni pogled na budućnost.
Prednosti i koristi
Organski metodi mogu da se primene na celu baštu, ne samo na jestive biljke; suštinu čini ishrana zemljišta. Recikliranje doprinosi smanjenju nepotrebnog otpada, a mogu da se iskoriste i prirodni ciklusi: ako gajite biljke koje privlače divlje životinje, one će zauzvrat, pomoći u suzbijanju štetočina.
nadam se da nisam bila previse opširna i dosadna....imam ja dosta toga da dodam i kažem samo ako ste zainteresovani...
Prosto rečeno, organsko baštovanstvo je stil baštovanstva koji vodi računa o zaštiti prirodne sredine i čoveka. Metode ovog baštovanstva može da primenjuje svako, s ciljem da se stvori i održi bašta gotovo svakog oblika, veličine i stila, na bilo kom mestu, od centra grada do seoske idile.
Organsko baštovanstvo ne podrzava korišćenje hemikalija kojima se na veštački način postiže brži rast biljaka i njihova zaštita od insekata.
Organski uzgoj se zasniva na prirodnim načelima vrtlarstva koji se koriste već hiljadama godina.
Permakulturno organsko vrtlarstvo ide i korak dalje, naglašavajući potrebu za održivim uzgojem biljaka, funkcionišući u skladu sa prirodnim okruženjem.
Permakulturno organsko vrtlarstvo postaje sve popularnije. Sve više ljudi prihvata ovaj jeftin i relativno jednostavan način uzgoja vlastitog voća, povrća, začinskog bilja i cveća.
Osnovna načela
Konvencionalna đubriva uglavnom su rastvorljiva (njihovi sastojci direktno su dostupni biljkama). S druge strane, organski metodi oslanjaju se na živa bića nastanjena u zemlji koja bi trebalo da hranljive sastojke učine dostupnim biljkama.
Iako deluje neverovatno, u samo jednoj kašičici plodne zemlje može da bude više bakterija i gljivica nego što ima ljudi na planeti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi golim okom, razlažu kompost, prirodno đubrivo i druge organske materije koje se dodaju zemlji da bi se obezbedilo stalno snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima koje one
apsorbuju. Njihove aktivnosti pomažu i da se poboljša struktura zemljišta.
Zemljište koje se obogaćuje na ovakav način po pravilu daje zdravije biljke, koje su sposobnije da se odupru napadima štetočina i bolesti ili imaju mnogo veće izglede da se oporave od njih.
Prirodno suzbijanje štetočina
Sva bića, bez obzira na veličinu, snose rizik od napada štetočina i bolesti. One su deo velikog lanca ishrane. Po rečima Džonatana Svifta, „buva ima manje buve koje se njom hrane, a i te imaju još manje buve koje ih grizu, i tako se nastavlja do u beskonačnost”.
Dakle, bubamare se hrane biljnim vašima, crvendaći jedu larve biljnih moljaca, a žabe proždiru puževe. To je prirodni put. Kao organski baštovan, možete da iskoristite tu situaciju tako što ćete privući besplatne suzbijače štetočina - prijatelje svakog baštovana. Postoje i druge strategije organskog gajenja - prepreke i zamke, sorte biljaka otporne na štetočine i bolesti, sadnja biljaka koje su prirodni saveznici i plodored. To je samo nekoliko tehnika koje, same ili u kombinaciji, pružaju realnu alternativu korišćenju pesticida.
Dobrobit ljudi i životinja
Dobrobit životinja je važan element organske zemljoradnje. U organskoj filozofiji nema mesta za industrijsko gajenje, kao što su farme sa intenzivnim uzgojem krava ili baterijski kokošinjci. Kao logičan nastavak, organsko baštovanstvo ne koristi nusproizvode intenzivne zemljoradnje – kao što je životinjsko đubrivo. Ovo baštovanstvo vodi brigu i o ljudima - standardi prometa organske hrane sve više se usklađuju s politikom ”fer trgovine”, da bi se omogućio bolji život zaposlenima u poljoprivredi, naročito u zemljama u razvoju.
Baštovanstvo bez životinjskih proizvoda
Korišćenje životinjskog đubriva predstavlja integralni deo većine sistema organske zemljoradnje, ali sasvim je moguće gajiti baštu bez korišćenja bilo kakvih proizvoda životinjskog porekla. Baštenski kompost, zelenišno đubrivo, kompost od lišća i đubriva na biljnoj osnovi materije su za organsko baštovanstvo bez sastojaka životinjskog porekla.
U organskom baštovanstvu treba da:
- gajite organski celu baštu - jestive i ukrasne biljke, travnjake i staze;
- učinite baštu privlačnom za divlje životinje, čime ćete ih podstaći da suzbijaju štetočine;
- razlikujete štetočine od njihovih neprijatelja;
- koristite prednosti vaše bašte, oslanjajući se na njene posebne karakteristike;
- tretirate negu zemljišta kao prioritet;
- pravite baštenski kompost i compost od lišća;
- višekratno koristite i reciklirate sve što možete, kako biste smanjili upotrebu neobnovljivih resursa i probleme sa odlaganjem smeća, kao što su deponije;
- koristite organski odgajeno seme;
- razmotrite uticaj na životnu sredinu kad birate materijale za krupne linije pejzaža, postavljanje ograda, poboljšanje kvaliteta zemljišta i drugo;
- sakupljate kišnicu i smanjite potrebu za zalivanjem poboljšanjem kvaliteta zemljišta i gajenjem odgovarajućih biljaka;
- uvek birate prvo lokalne resurse;
- koristite tradicionalne metode kad god je moguće;
- primenjujete najnovija naučna dostignuća ukoliko su organski prihvatljiva;
- prestanete da koristite mineralna đubriva.
- prestanete da spaljujete smeće;
- suzbijate korov bez herbicida;
- izbegavate upotrebu pesticida i drveta tretiranog zaštitom;
- kažete „ne” genetski modifikovanim sor tama;
- shvatite vrednost genetske raznovrsnosti.
Naučne studije pokazuju da na organskim farmama postoji veća brojnost i raznovrsnost divljih životinja nego na većini konvencionalnih farmi. Uprkos relativno maloj površini bašta u odnosu na farme, one su ipak značajne. Organska bašta, ma koliko skromne površine, može da privuče obilje raznovrsnih životinja. U stvari, jedno od većih zadovoljstava koje pruža organska proizvodnja jeste uživanje u pticama, leptirima i drugim malim stvorenjima koja dele baštu s vama. Različitost stvara ravnotežu, pa su štetočine manji problem tamo gde buja životinjski svet.
Zdrava životna sredina
Zagađenje životne sredine sve češći je faktor savremenog života. Deponije smeća i postrojenja za njegovo spaljivanje, koja su izgrađena da bismo se oslobodili večno narastajućih brda smeća, nisu baš prijatno okruženje. Organsko baštovanstvo podstiče višekratno korišćenje i recikliranje svega što se često baca ili spaljuje i time pomaže smanjivanje brda smeća.
Gotovo da je nemoguće proceniti štetu koju su metodi intenzivne poljoprivrede na neli životnoj sredini u proteklih pola veka. U velikoj meri uništeni su dragoceni elementi pejzaža kao što su žive ograde, livade pokrivene poljskim cvećem i močvare.
Pre terana upotreba mineralnih đubriva zagadila je jezera i reke, u mnogim slučajevima gušeći ih gotovo potpuno podsticanjem nenormalnog rasta algi i vodenog korova. Pesticidi su svuda u životnoj sredini: na kopnu, u moru, čak i na Severnom i Južnom polu, gde se nagomilavaju u telima životinja kao što su foke, pingvini i polarni medvedi.
Organska zemljoradnja i baštovanstvo, koji se ne oslanjaju na aditive, izazivaju veoma mala zagađenja. Oni čuvaju i pospešuju elemente pejzaža koji su staništa divljih životinja, što je od ključnog značaja za suzbijanje štetočina. Nije nikakvo čudo što naučna istraživanja iznova ocenjuju organsko gajenje kao najodrživiji metod koji postoji.
Zdrav ”džep”
Neuočljivi troškovi konvencionalne zemljoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Britaniji, godišnji trošak prečišćavanja pijaće vode da bi se sadržaj pesticida sveo na ”prihvatljiv nivo”, kreće se oko 170 miliona dolara. Uklanjanje nitrata košta dodatnih 22 miliona. Ti troškovi još su veći u SAD, naravno, a plaćaju ih potrošači, direktno iz svog džepa.
Metodi organskog baštovanstva mogu da smanje cenu koju ljudi plaćaju. Pravljenje komposta i komposta od lišća, na primer, može da eliminiše potrebu za kupovinom dodataka za obogaćivanje zemlje i mineralnih đubriva, a značajne sume nov ca mogu se uštedeti proizvodnjom sopstvenih organskih proizvoda.
Zdrava budućnost
Pomisao da našu planetu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od potomaka, obavezuje sve nas. Organski metodi pomažu nam da ostvarimo tu filozofiju u praksi.
Širom sveta, sve su veći pritisci da se intenzivira proizvodnja hrane, što povećava
zavisnost od primene hemijskih aditiva, a sve se više smanjuje spektar biljnih vrsta i njihovih sorti koje mogu da reaguju na te aditive. Poslednja manifestacija tog trenda, ona koja najviše zabrinjava, jeste genetska modifikacija, koja predstavlja antitezu organskog gajenja. Takav razvoj poriče lokalno znanje, tradicionalnu stručnost, održivost, raznovrsnost i ravnomernu raspoređenost moći i kontrole. Predstavnici industrijske proizvodnje hrane mogu da kažu da je njihov način jedini koji može da nahrani ceo svet, ali mnogi se neće složiti sa tim. Organski pokret nudi zdrav, održiv, alternativni pogled na budućnost.
Prednosti i koristi
Organski metodi mogu da se primene na celu baštu, ne samo na jestive biljke; suštinu čini ishrana zemljišta. Recikliranje doprinosi smanjenju nepotrebnog otpada, a mogu da se iskoriste i prirodni ciklusi: ako gajite biljke koje privlače divlje životinje, one će zauzvrat, pomoći u suzbijanju štetočina.
nadam se da nisam bila previse opširna i dosadna....imam ja dosta toga da dodam i kažem samo ako ste zainteresovani...
...)
fficial&channel=fflb&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&ei=5I5tUdzaK4TusgawzIC4Dg&ved=0CFIQsAQ&biw=1366&bih=638#imgrc=ZmFYCPJ-atqnzM%3A%3Bwp7BsuxnMsXcjM%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.besplatne-slike.net%252Fzivotinje%252Fpuzevi%252Fslides%252Fcrveni-puz.jpg%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.besplatne-slike.net%252Fzivotinje%252Fpuzevi%252Fslides%252Fcrveni-puz.html%3B1024%3B768
