Organska Basta

[s0va]

Nazalost moram u off ali vec par puta se spominje 15t i power pita za link a u linku pise 4t... nije malo ali hajde da kad vec stavljamo info na forum da bude tacno...cak i ako je offtopic.

 

[wisteria]

eee upravu si neki podaci vode na 15 t a neki (noviji) na 4t....koliko god da je dovoljno je 20 kilograma da nas sterminise...nestacemo kao Inke...


ne zaboravite da istoriju pisu pobednici a ne gubitnici rata.

 

[Tropico]

nece...dovoljan je pomak i taj sta ti furas organik vrtlic i organik fudich....mozda ce ova tvoja tema potaknuti neke clanove da naprave svoju organsku bastu...krug ce se sigurno siriti. globalno djelovat je tesko pogotovo ako se govori o pojedincu,ali zato lokalno svaki pojedinac moze mnogo toga uraditi za zajednicu...kad se krug ljudi prosiri, kad shvate da se moze i uokolo gledati a ne samo u jednom pravcu nastat ce booooom...a kad nam sljedeci puta pokusaju ostaviti uran ili urin ispred vrata borit cemo se, ka i sta se brojni ljudi u juznoj americi prsa od prsa bore protiv naftnih i drvnih megakompanija

 

[Z&N]

Hoće li ovo bit još jedna rasprava o zavjerama ili će biti i tekstova o samom organskom uzgoju? Ja osobno bih volio vidjeti kvalitetnu raspravu, ali ako ne ide, premjestit čemo u drugi forum , primjereniji za to.

 

[wisteria]

evo evo samo da pokrenem vijuge :costumed-smiley-027 oragnska basta dakle....ja ovih dana kidam u svojoj...vredno raduckam...kopam i sadim.odmaram i čadim
... borim se sa puzevima i ostalom gamad...
u dvoristu svakog dana nesto ozeleni...
ovde je super jer se biljke pomazu jedna drugoj tako sto uticu svojim mirisom na neke insekte koji stete biljkama...kao na primer luk vlasac koji rasteruje neke musice sa kupusa i slicnih salata...tako da se na taj nacin ne prska povrce a pcele su tu da oprase svaki plod ... priroda je neverovatna ...sve je povezano i lancano.... sad cu da vam ispricam ovo vezano za pcelu i koliko je ona bitna:ne znam dal ste znali,al kad bi pcela izumrela,izumrele bi 70 % biljaka na planeti i samim tim bi nestale neke ptice i zivotinje... pcele su pokretaci zivota! zamislite oni su najorganizovanije drustvo...postoje pcele koje su radilice,pcele koje sluze samo za ventilaciju vazduha....pcele cuvari! koji ne pustaju uljeza u kosnicu (pogotovo ako nema na sebi polena).pcele koje su tu samo radi oplodnje.. stvarno su jedinstvena bica,i pritom imaju maticu koja je kraljica!
da nije njih ni jedna organska basta ne bi uspela...



evo ovako ovde cu napisati neke domacinske recepte koji mogu da se koriste u organskoj proizvodnji protiv nekih insekata,pauka,plesni plemenjace,grinja....

Oparak od nadzemnih delova krompira
Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih , nadzemnih delova biljke krompira sitno se iseku, preliju sa 10l tople vode i ostave da stoje 3 sata. Nakon toga se masa procedi. Koristi se sveže pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog sapuna. Deluje protiv PAUKA

Oparak od crnog luka
200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (40°) i drži 4-5 dana, zatim procedi. Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjače.

Oparak od maslačka
300 g iseckanog korena ili 400 g svežeg lista prelije se sa 10 l tople vode (40°) drzi 1-2 sata i procedi. Koren maslačka treba čuvati na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih vaši.

Oparak od kamilice
Čajna kašika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 l kipuće vode, ostavi se da stoji do 30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena. ovako mozede dezinfikovati i vase seme dzidze

Oparak od belog luka
700 g belog luka prelije se sa 10 l kipuće vode, poklopi ostavi da odstoji i procedi. Razređen 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjače, a nerazređenim se tretira zemljište protiv štetočina i uzročnika pepelnice.

Macerat od koprive
Kopriva je izvrsno sredstvo u borbi protiv biljnih vaši. Da bi se mogla koristiti za prskanje, isecka se, prelije hladnom vodom i pusti da otstoji 2 dana. Nakon toga biljke se prskaju 5% rastvorom dobijene tečnosti.

Macerat od duvana
400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske prašine prelije se sa 10 1 vode, odstoji 2 dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna. Koristi se za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih vaši

cula sam da se rastvor od meda i vode koristi za pskanje vutrice radi poboljsanja njenog lucenja THC-a nisam apsolutno sigurna u ovo poslednje sto sam vam rekla...al tako kazu tu neki moji farmeri
nadam se da ce vam ovo biti od koristi za pocetak mozete zasaditi bar zacinsko bilje koje vam je uvek potrebno,nadohvat ruke i uvek sveze

 

[Tropico]

surfajući naletim na ovu stranicu:

http://www.ekopoduzetnik.com/eko-video/

Ima dosta kvalitetnog materijala u video izdanju

 

[Vutra Samotnjak]

Tema mi se jako dopada, jer tokom godine pojedemo dosta toga što smo sami posadili
Prošlu godinu smo uzgojili povrće u bašči bez i jedne kapi bilo kakvog otrova.Za prihranu je korištena kopriva
a zaštita paradajza od plamenjače je odrađena uspješno sa mlijekom.Sjemenski krompir

smo dobili od jedne bake (njen prošlogodišnji) i nije tretiran uopće nikakvim kemikalijama protiv zlatice krumpirove...već sam ja svaki dan (cca 2 mjeseca) kupio zlatice u jednu čašu,te istima hranio ribe u lokalnom potoku
Iz početka su zlatice znale otploviti nizvodno,ali vrlo brzo su ribe čekale slastan zalogaj na mjestu gdje sam bacao zlatice.
Neka mi oproste te životinje,ali nametnici su opaki,hehe...
Ostalo grašak,luk,mahune,cikla,mrkva,peršina...tretirano samo motikom i rukom protiv trave svakih 10-15 dana.
Evo par slika na ovu temu :bis: da pokažem kako to izgleda kod nas.

Nakon dobre klope,dobro se osvježiti sa domaćim sokom od bazge i od višanja te pojesto malo voća koje nije sa ničim špricano,naravno ...i tako redom,i tako redom

No ovo se sve odvijalo godine prije,a da sve bude kao prije hehe...jučer smo krenuli izpočetka.
Baja jedan je pozvan da pofreza bašču i idemo iz početka

 

[weedoye]

Prelepo Venlo, svaka cast!

 

[Vutra Samotnjak]

22.4.2013.
Danas je dan planeta Zemlje

Jutros sam vidio koliko se otrova kupuje u lokalnoj poljoprivrednoj radnji.
Pa mi padoše na pamet gradske frajle koje vole kupovati kod svoje bake seljanke,jer baka prodaje domaće uzgojeno
Vozao sam se jedared biciklom kroz polje i pušio džokavac...i gledam posađene redove povrća od tih istih baka....travke ni za lijeka,hehe...
E moje frajle,nisu ni bake veslo sisale ,koj' lud okopavati povrće kad ima otrova kaki voliš,hehe

No krenimo mi svojim putem ipak, s osmjehom na licu... http://s1169.photobucket.com/user/amstaff3/media/DSC06360_zps5e41ca5a.jpg.html
Zrno po zrno pogača,pa red dima http://s1169.photobucket.com/user/amstaff3/media/DSC06367_zpsb56827ae.jpg.html pa pred sami kraj poče kiša malo da pada,savršeno http://s1169.photobucket.com/user/amstaff3/media/DSC06372_zps84fa959c.jpg.html pokvasi malo zemlju,taman da isklija fino...
I na kraju dana,s osmjehom na licu http://s1169.photobucket.com/user/amstaff3/media/DSC06380_zps27b62e0f.jpg.html malo kruva masna i paradajza iz plastenika
Žena kaže da je bezukusan,a ja zapalio pa mi odličan
Isti sam ko' i frajle gradske

 

[jesam]

a preko paradajza maslinovog ulja i peršuna, može i malo češnjaka

 

[ganja_farmer]

jao Ven,kako ti zavidim... :bale

 

[wisteria]

bastica ti je super opworm: imas li mozda i aroniju?

 

[Vutra Samotnjak]

nemam wisterio aroniju,hmmmm....nemam definitivno,bar mislim,osim ako se koloraba slučajno tako ne zove

:bong7bp: pričaj mi malo o aroniji ako ti nije mrsko,rado ću pročitati

 

[ganja_farmer]

http://aronija.net/sadrzaj/aronija/ evo pa čitaj,ja si definitivno planiram kod punice u bašči posaditi jednu-dvije sadnice.

 

[wisteria]

u ovom linku gore sto je postavio marihuana farmer ima brda info o aroniji....sta god bi rekla bilo bi suvise.... recicu samo da je aronija jedna od prvih biljaka koje su uspesno opstale u černobilu. aronija i ako je pod velikim zracenjem radja iskljucivo zdrave plodove.... jedinstvena je bas po tome...a i japanska prepelica je jedina zivotinja koja daje neozracena jaja i ako je ona sama pod zracenjem

 

[Vutra Samotnjak]

fino zvuči,pročitao sam...imam mjesta za nju,a patim i za par malina,pa ćemo to odraditi,ako ne sada...do godine sigurno
kakav li je sok od nje ,pitam se sada...

 

[wisteria]

nadjoh nesto o lekovitim svoistvima aronije


Lekovita svojstva aronije je tesko nabrojati a da se neka od njih ne izostave ali cemo navesti najpoznatija: podstice cirkulaciju, prociscava krv, ublazava glavobolju i migrenu, snizava povisen krvni pritisak, povoljno deluje na zeludac i creva, zaustavlja proliv, popravlja imunitet organizma, sprecava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija.
Posebno se istice njen blagotvoran uticaj na zuc i jetru jer prociscava i omogucava pravilniji rad ovih organa.
Vazno je i reci da aronija regulise pravilan rad i izlucivanje hormona stitne zlezde, kao i da regulise rad pankreasa pa moze biti korisna u lecenju dijabetesa (secerne bolesti).
The oxygen radical absorbance capacity (skraceno ORAC u prevodu antioksidativni kapacitet) predstavlja jedinicu za merenje vrednosti antioksidansa u namirnicama. Nakon istrazivanja koja su vrsena u Sjedinjenim Americkim Drzavama saopsteno je da 100 grama zrelih plodova aronije sadrzi 16.100 ORAC jedinica, dok je poznato da je optimalna dnevna doza od 3.000 do 5.000 ORAC jedinica, potrebnih za adekvatnu antioksidativnu zastitu ljudskog tkiva i plazme. Zahvaljujuci tome ne samo da sprecava pojavu raka vec i pomaze u lecenju malignih oboljenja time sto unistava celije raka.Aronija jos i podstice zarastanje rana, usporava starenje organizma i koze, sprecava nastanak bora, stiti od UV zracenja.
Na kraju da kazemo da se aronija najcesce upotrebljava u susenom obliku ili kao sok pa ukoliko u vrtu imate jedno prazno mesto nije lose da zasadite ovu biljku. Pored svojih lekovitih moci sibirska aronija jednako lepo izgleda u prolece dok cveta kao i u julu kada je okicena plodovima koji ce vas strpljivo sacekati do septembra. Dakle aronija je i hrana i lek. Pa ko je ne bi voleo?

a sto se soka ti za to ti ne bi mogla reci,jer mi nikada to nije uspelo,uvek nesto zabrljam.... prokiseli mi ili bude previse gorak...pravila sam slatko koje uspe....klasican recept kao za svako slatko tipa maline ili borovnice... :bonappetit:

 

[wisteria]

kako se biljke medjusobno pomazu


Neven (Calendula officinalis) i kadifica (Tagetus erecta i Tagetus patula) fitonicidima koje luči njihov koren odbijaju gliste nematode. Zato ih bi trebalo da se sade pored redova šargarepe i između ruža. Bela slačica(Sinapis alba), takođe, suzbija nematode, dok celer odbija leptira kupusara. Dragoljub (Thopaelum majus) tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara i zbog toga bi trebalo da se seje ispod voćaka napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača. Ako se ren posadi ispod trešnje spriječiće pojavu gljivične bolesti monilie, a oko krompira odbiće krompirovu zlaticu i uticaće da krtole budu zdrave i ukusne.
Lavanda (Lavandula angustitolia) i majoran (Majorana hortensis) sprečavaju pojavu lisnih vašiju i mrava, dok kamilica (Matricaria chamomilia) “leči” zemljiše oko metar u prečniku (sprečava pojavu belog crva, a utiče i na biljke oko sebe). Nana (Menta piperita) odbija štetočine kupusa i lisne vaši, bosiljak (Ocimum basilicum) mirisom odbija lisne vaši, komarce i grinje, dok metvica (Mentha spicata), posađena između plavog patlidžana, štiti ovu biljku od krompirove zlatice. Borač (Borago officinalis) i mirođija (Anethum graveolens) odbijaju leptira kupusara a žalfija (Salvia officinalis), majčina dušica (Thymus vulgaris) i čubar (Satureja hortensis) pored njega i puževe golaće. Maslačak (Turadžacum officinalis) odbija gliste nematode dok crni luk posađen u redove sa šargarepom štiti od mrkvine muve i glista nematoda. Beli luk posađen između redova jagode utiče da plodovi ne obole od sive plesni, a posađen između redova šargarepe sprečava pojavu nematoda.Mlečika carevac (Euphorbia lathuris) i ricinus mirisom korena rasteruju krtice, voluharice i poljske miševe.

Kad god je moguće, u bašti bi trebalo da se gaje stare, domaće sorte voća, povrća i vinove loze koje daju kvalitetne plodove, kao i selekcionisane biotipove poludivljeg i divljeg voća i povrća jer je otpornije i bogato biološki aktivnim materijama.


Pšenica se bolje razvija i manje je napadaju bolesti ako u njenoj blizini rastu biljke kukolja, a kao uspješna pokazala se i zajednica pasulja, tikvi i kukuruza.
Neke biljke svojim mirisom rastjeruju štetočine i time štite ne samo sebe već i svoje komšije, pa će tako poneka stabljika paradajza posadjena u bašti sa kupusom rastjerati štetočine koje napadaju kupus. Uz papriku uživaju spanać, salata i rotkvice, ali paprika ne prija boraniji. Paradajz uspešno razvija u društvu kupusa, celera i pastrnjaka, a nešto slabije u prisustvu graška i krompira.
Krompir se loše slaže sa celerom i suncokretom, ali dobro uspijeva u društvu kupusa i spanaća, dok su grašku dobri susedi krastavac i salata, a loš boranija.
Boranija se uspešno razvija i raste u blizini kupusa i cvekle, a loše u prisustvu graška i pasulja, dok su dobro društvo salati keleraba i rotkvice. Dobri susedikrastavcu su crni lik i boranija, a loš rotkvica, dok celeru prija prisustvo salate, spanaća, praziluka i boranije.
Šargarepi su dobri susedi sve gajene biljne vrste, a na mnoge od njih i ona povoljno utiče tako što ih štiti od štetočina.
Još neke preporuke za sadnju:
Celer ne voli krastavac.
Bijeli luk – poželjni susedi su jagode, krastavac, šargarepa, paradajz, voće a nepoželjni su pasulj, grašak i kupus.
Bosiljak – poželjni susedi su pasulj i razne salate.
Boranija – poželjni susedi su rotkvica, krastavac, salata, cvekla, celer, paradajz, spanać, tikvice, prokelj i rotkva a nepoželjni crni i bijeli luk, praziluk, vlašac i radič.
Celer – poželjni susedi su pasulj, krastavac, kupus, praziluk, paradajz i spanać a nepoželjni krompir i celer (ne uspijeva dobro kao monokultura).
Cvekla – poželjni susedi su crni luk, salata, pasulj, luk vlašac dok je nepoželjan spanać.
Crni luk poželjni susedi su krastavci, paradajz, šargarepa, jagode, cvekla, kamilica i mirođija a nepoželjni pasulj, kupusnjače, grašak i praziluk.
Grašak – poželjni susedi su mirođija, šargarepa, kupus, keleraba, salata, rotkvica, rotkve i špargla a nepoželjni krompir, praziluk, crni i bijeli luk, pasulj i paradajz.
Kadifica – poželjni susedi su kupusnjače, paradajz i celer.
Keleraba – poželjni susedi su pasulj, grašak, krompir, praziluk, celer, rotkve, salata, spanać, paradajz, kukuruz a nepoželjnih nema.
Krastavac – poželjni susedi su pasulj, mirođija, bijeli i crni luk, kupus, ljetnja salata, celer i pasulj dok su nepoželjne rotkvice.
Krompir – poželjni susedi su pasulj, mirođija, bijeli i crni luk, kupus, ljetnja salata, celer i pasulj a nepoželjni su grašak, kupus, celer, paradajz, salate i tikve.
Luk vlašac – poželjni susedi su šargarepa, cvekla, jagoda a nepoželjni kupusnjače, pasulj, boranija, grašak i praziluk.
Mirođija – poželjni susedi su voćke, rotkve i pasulj.
Neven – poželjni susedi su šargarepa i crni luk.
Paradajz – poželjni susedi su pasulj, šargarepa, crni luk, kupus, keleraba i salata, praziluk, peršun, celer, rotkvice, žalfija, nana, ruzmarin i kadifica dok su nepoželjni grašak, kupus, paradajz, salate i tikve.
Pasulj – poželjni susedi su krastavac, bosiljak, kupus, keleraba, salata, rotkvice, celer, paradajz, repa, rabarbara i blitva a nepoželjni crni i bijeli luk kao i praziluk.
Peršun – poželjni susedi su bele i crvene rotkve, paradajz, jagode dok je nepoželjna salata.
Praziluk – poželjni susedi su jagode, šargarepa, kupus, keleraba, salata, celer, paradajz a nepoželjni crni luk, grašak i sve vrste jagoda.
Ren – poželjni susedi su krompir, mak i voćke.
Rotkve – poželjni susedi su pasulj, grašak, jagoda, šargarepa, kupus, keleraba, salata, peršun, spanać, paradajz, čubar, mirođija i boranija a nepoželjan je krastavac.
Salata – poželjni susedi su pasulj, grašak, jagode, krastavac, kupus, keleraba, praziluk, rotkve, paradajz, crni luk i bosiljak dok je nepoželjan peršun.
Radič – poželjni susedi su paradajz, šargarepa, salata, visoka boranija a nepoželjan je peršun.
Spanać – poželjni susedi su krompir, kupus, keleraba, rotkve, pasulj, paradajz a nepoželjna je cvekla.
Šargarepa – poželjni susedi su grašak, mirođija, crni luk, praziluk, rotkvice, neven i žalfija a neopoželjnih nema.
Sve vrste kupusa – poželjni susedi su jagode, salata, krastavac, celer, praziluk, rotkve, spanać i paradajz dok su nepoželjni crni i bijeli luk, krompir, grašak i pasulj.
Tikvice i bundeve – poželjni susedi su crni luk, visoka boranija dok nepoželjnih nema.
Žalfija – poželjni susedi su paradajz i celer.

 

[Z&N]

Bravo! :clap:
Baš ovih dana kombiniram i sadim po prvi put baštu, pa mi ove info dobro dođu Ne znam hoće li biti organik u potpunosti, ali prihrana je išla sa kupovnim organik gnojivom iliti peletiranim gofnima peradi :icon_lol: (nije da baš puno vjerujem u kupovna gnojiva, pa makar bila i deklarirana kao organik), a do ove godine je bila djetelina tu, pa je zemlja čista. Ne planiram koristiti nikakve kemikalije

 

[M a n d o r]

nemaš potrebe gnojit livadu na kojoj je bila djetelina,djetelina sama po sebi je veoma dobro gnojivo.....
koristi se kao zeleno gnojivo koje otpušta hranjive tvari,ponajviše nitrogen....
samo preštihat ili izorat i to je to...