Jutros dok sam dolivao vodu u svoj jeftini ovlaživač vazduha, a ostatak sveta veselo ustajao u susret novom radnom danu, dođe mi jedna svetla misao o mom prvom pismenom zadatku gde sam na temu "prvi susret sa školom", detaljno opisao hvatanje kvake, dužinu koraka, boju zidova, oluke i kišu koja napolju pada.
To je jedini pismeni zadatak koji je moja profesorka ikada zadržala iako sam dobio trojku zbog užasnog pravopisa. To nije doprinelo rađanju entuzijazma da sednem i nabubam pravopis, padeže i gramatiku jer sve mi je to delovalo previše štreberski i krajnje nepotrebno gomilanje informacija.
I sada odgovorno tvrdim da gomilu neprimenljive teorije učimo ceo život, dok se u praksi uvek dovijamo radeći po nekom instinktu, učeći kroz dodir, ukus, pogled i emocije. Međutim, vremenom sam silom prilika i angažovanja u umetnosti, shvatio da u moru svih tih proseravanja o pravilima, jedino je pitanje komunikacije od esencijalne važnosti za našu sreću i dobar život sa drugima.
Ni sam ne volim tipove koji vole na drugima da leče komplekse, likujući kad neko napravi lapsus, a potom nadmeno ispravljajući ih i pripisujući sebi neku posebnu važnost. Čoveka ćete jednom istom rečenicom rasplakati, nasmejati, uplašiti, ohrabriti i obeshrabriti- zavisno od toga na koji način je saopštite.
Reč pokreće ratove, ali ih takoće i prekida.
Komunikacja je fundament ljudskih odnosa, bilo da je reč o neposrednoj komunikaciji sa ljudima iz naše okoline ili ovakvoj, virtuelnoj komunikaciji koja se isključivo oslanja na ređanje slova na monitoru i smajliće kao podršku za dodatno naglašavanje emocije.
Osnovnu ideju jedni o drugima, na ovom forumu, stičemo gledajući u slova; nema boje glasa, intonacije, očiju koje takođe mnogo govore- ničega nema osim slova na monitoru. Ni sam ne volim cepidlačenja, ali brate mili, toliko pipkavih tema ovde ima da i neka bezazlena pogresno napisana informacija može nekoga koštati growa. Jedna malecka zapeta (zarez), pogrešno stavljena može potpuno promeniti kontekst rečenice i od informacije napraviti dezinformaciju. Jedino kroz rečenicu šaljemo drugima sliku o sebi i svakako je bitno da se što jasnije izrazimo bilo da tražimo odgovore ili odgovaramo na neka bitna pitanja.
Ne možemo i nismo svi savršeno pismeni i pogrešno je terati nekog da se opismeni ili gugla o nekim manje bitnim jezičkim nedoumicama svaki put kad piše na forumu, ali poštovanje nekih osnova doprineće da stvorimo realniju sliku o sebi, da lakše saslušamo nečiji problem i adekvatno odgovorimo.
Pogrešno poređana slova uzrok su svađa, nesporazuma i suvišnih pitanja, što na kraju rezultira gomilom smeća, gomilom besmislenih tema i gomilom konfuzije. Dovoljno je odvojiti par minuta da misli fino legnu na jezik, na tastaturu ili olovku, a onda će sve svojim tokom. Mada, nije smak sveta i bez toga, bitno je imati volju da se "čuje" ono što je napisano i volja da se napiše ono što se misli.
To je jedini pismeni zadatak koji je moja profesorka ikada zadržala iako sam dobio trojku zbog užasnog pravopisa. To nije doprinelo rađanju entuzijazma da sednem i nabubam pravopis, padeže i gramatiku jer sve mi je to delovalo previše štreberski i krajnje nepotrebno gomilanje informacija.
I sada odgovorno tvrdim da gomilu neprimenljive teorije učimo ceo život, dok se u praksi uvek dovijamo radeći po nekom instinktu, učeći kroz dodir, ukus, pogled i emocije. Međutim, vremenom sam silom prilika i angažovanja u umetnosti, shvatio da u moru svih tih proseravanja o pravilima, jedino je pitanje komunikacije od esencijalne važnosti za našu sreću i dobar život sa drugima.
Ni sam ne volim tipove koji vole na drugima da leče komplekse, likujući kad neko napravi lapsus, a potom nadmeno ispravljajući ih i pripisujući sebi neku posebnu važnost. Čoveka ćete jednom istom rečenicom rasplakati, nasmejati, uplašiti, ohrabriti i obeshrabriti- zavisno od toga na koji način je saopštite.
Reč pokreće ratove, ali ih takoće i prekida.
Komunikacja je fundament ljudskih odnosa, bilo da je reč o neposrednoj komunikaciji sa ljudima iz naše okoline ili ovakvoj, virtuelnoj komunikaciji koja se isključivo oslanja na ređanje slova na monitoru i smajliće kao podršku za dodatno naglašavanje emocije.
Osnovnu ideju jedni o drugima, na ovom forumu, stičemo gledajući u slova; nema boje glasa, intonacije, očiju koje takođe mnogo govore- ničega nema osim slova na monitoru. Ni sam ne volim cepidlačenja, ali brate mili, toliko pipkavih tema ovde ima da i neka bezazlena pogresno napisana informacija može nekoga koštati growa. Jedna malecka zapeta (zarez), pogrešno stavljena može potpuno promeniti kontekst rečenice i od informacije napraviti dezinformaciju. Jedino kroz rečenicu šaljemo drugima sliku o sebi i svakako je bitno da se što jasnije izrazimo bilo da tražimo odgovore ili odgovaramo na neka bitna pitanja.
Ne možemo i nismo svi savršeno pismeni i pogrešno je terati nekog da se opismeni ili gugla o nekim manje bitnim jezičkim nedoumicama svaki put kad piše na forumu, ali poštovanje nekih osnova doprineće da stvorimo realniju sliku o sebi, da lakše saslušamo nečiji problem i adekvatno odgovorimo.
Pogrešno poređana slova uzrok su svađa, nesporazuma i suvišnih pitanja, što na kraju rezultira gomilom smeća, gomilom besmislenih tema i gomilom konfuzije. Dovoljno je odvojiti par minuta da misli fino legnu na jezik, na tastaturu ili olovku, a onda će sve svojim tokom. Mada, nije smak sveta i bez toga, bitno je imati volju da se "čuje" ono što je napisano i volja da se napiše ono što se misli.
Poslednja izmena od urednika:
Bar naš je jezik doživio dosta promjena i novih riječi.Mada je to ovako na brzi pogled isto.Al vijeruj mi da baš i nije isto! 
