U ovoj priči sam već neko vreme. Kanabis sam prvi put pušio sa ulice. Bilo je tu raznih stvari.
Prvi put kada sam probao kanabis (sa ulice), za mene je bio mnogo jak, jako sam se smejao, bio sam dosta uspavan i blago sam halucinirao - bila je mračna soba i senka od televizora mi je stvarala nešto poput ambijenta u diskoteci od lampi i stalnog smenjivanja svetla i kada sam hodao osećao sam umorenost i okliznuo sam se od stepenice kao da nisam imao kontrolu i ravnozežu. Naravno popušio sam sa drugom, koji je pre mene koristio travu - njemu je bilo jako loše, izazvalo mu je agresiju i paniku, istuširao se a pre toga je takođe halucinirao ali više od mene, njemu se slika usporavala i ostavljala mu vektorske linije. To je bio prvi dan, ostalo mi je od toga još malo, posle toga sam sa drugom osobom to ispušio, on je dosta iskusniji bio i brzo ga je prošlo(nije ni osetio) dok sam ja pio sok i nakon toga sam bacio peglu i legao da spavam u najgorim mukama. To je bilo neko prvo iskustvo.
Posle sam uzimao svašta i krenuo sam stalno da duvam. Bilo je tu svega i svačega osećaj kada se puši na bezin, smradovi i sl. Imao sam potpuni haos u glavi, škola, anaksioznost, depresija, naduvanost, dug san, ujutru se jedva probudim - svašta, najgora centrifuga u glavi. Nakon toga batalio sam da se družim sa velikim krugom ljudi i prestao sam na neko vreme da duvam.
Odlučio sam da uzgajim sam, za porodične potrebe u medicini i ovako za lične potrebe. Odvojio sam na stranu par semenki od neke ulične svetlije sa svetlijim braon pistlama koje imaju smolu i neku klasičnu domaju. Imao sam većinom sative, njih sam najviše i voleo. Jedva sam izdržao dok nisu stigle, nisam ništa kupovao sa ulice, pušio listove, mužjake i sl. da probam moju proizvodnju u isčekivanju i nestrpljivosti pored straha da me neko uhvati - prava je to avantura. Na kraju je stigla - jeee u sebi sad sam završio sve.
I sada sam tek video šta je ulična vutra i prava prirodna vutra.
Bio sam sav sjeban od uličarke. Sada mogu na mesec da lajem celu noć - nemam poremećen san, ne smrdi, ne bije u glavu, nemam problem sa ustajanjem, nemam depresije, anaksioznosti nemam muka, jednostavno novi čovek sam, jeste da je slabiji rad od toga kada sam probao koliko se sećam tada kada sam odvojio semenke. Kada sam duvao pre sa društvom sećam se da je bilo više smeha ali i bilo mi je sranje u psihi, sada nema toliko smeha, ima priče i svega toga, možda je postalo monotono ali uglavnom psihičko stanje mi je totalno izmenjeno i nisam više u takvim problemima, čak mi se i nekad puši nekad ne zapalim kad želim, dok sam od uličarke imao blagu zavisnost.
Prvi put kada sam probao kanabis (sa ulice), za mene je bio mnogo jak, jako sam se smejao, bio sam dosta uspavan i blago sam halucinirao - bila je mračna soba i senka od televizora mi je stvarala nešto poput ambijenta u diskoteci od lampi i stalnog smenjivanja svetla i kada sam hodao osećao sam umorenost i okliznuo sam se od stepenice kao da nisam imao kontrolu i ravnozežu. Naravno popušio sam sa drugom, koji je pre mene koristio travu - njemu je bilo jako loše, izazvalo mu je agresiju i paniku, istuširao se a pre toga je takođe halucinirao ali više od mene, njemu se slika usporavala i ostavljala mu vektorske linije. To je bio prvi dan, ostalo mi je od toga još malo, posle toga sam sa drugom osobom to ispušio, on je dosta iskusniji bio i brzo ga je prošlo(nije ni osetio) dok sam ja pio sok i nakon toga sam bacio peglu i legao da spavam u najgorim mukama. To je bilo neko prvo iskustvo.
Posle sam uzimao svašta i krenuo sam stalno da duvam. Bilo je tu svega i svačega osećaj kada se puši na bezin, smradovi i sl. Imao sam potpuni haos u glavi, škola, anaksioznost, depresija, naduvanost, dug san, ujutru se jedva probudim - svašta, najgora centrifuga u glavi. Nakon toga batalio sam da se družim sa velikim krugom ljudi i prestao sam na neko vreme da duvam.
Odlučio sam da uzgajim sam, za porodične potrebe u medicini i ovako za lične potrebe. Odvojio sam na stranu par semenki od neke ulične svetlije sa svetlijim braon pistlama koje imaju smolu i neku klasičnu domaju. Imao sam većinom sative, njih sam najviše i voleo. Jedva sam izdržao dok nisu stigle, nisam ništa kupovao sa ulice, pušio listove, mužjake i sl. da probam moju proizvodnju u isčekivanju i nestrpljivosti pored straha da me neko uhvati - prava je to avantura. Na kraju je stigla - jeee u sebi sad sam završio sve.
I sada sam tek video šta je ulična vutra i prava prirodna vutra.
Bio sam sav sjeban od uličarke. Sada mogu na mesec da lajem celu noć - nemam poremećen san, ne smrdi, ne bije u glavu, nemam problem sa ustajanjem, nemam depresije, anaksioznosti nemam muka, jednostavno novi čovek sam, jeste da je slabiji rad od toga kada sam probao koliko se sećam tada kada sam odvojio semenke. Kada sam duvao pre sa društvom sećam se da je bilo više smeha ali i bilo mi je sranje u psihi, sada nema toliko smeha, ima priče i svega toga, možda je postalo monotono ali uglavnom psihičko stanje mi je totalno izmenjeno i nisam više u takvim problemima, čak mi se i nekad puši nekad ne zapalim kad želim, dok sam od uličarke imao blagu zavisnost.
onima u Lazaretu i okolici
