Uf, moram da se skoncentrišem...
Radim poslednjih desetak dana neku medjusmenu od 10.00 do 17.00 zbog nekog kolege koji je na bolovanju. Danas završim sa poslom i drugar sa posla i ja svratimo na po jedno pivo, pa popismo po dva, naravno, velika, točena Staropramen.
Dodjoh kući, pojeo nešto malo, i polako do tog kolege koji je na bolovanju. Da vidim šta mu je. A inače smo mnogo dobri drugari. A čovek ima love, dooobro situiran, hebeš ga, radi dobar privatan posao pored državnog, upao u kintu, fala bogu neka je. Naspram mene Rokfeler. Uglavnom, kao što rekoh, čovek ima love i uvek ima dobre vutre. Ne uzgaja, kupuje.
E, ja kod njega šibnem dve rakijice domaće jabuke i poduvasmo dva džokavca. Malopre udjoh u kuću, seo za komp, kuckam šta mi se dešava i pokušavam da se stabilizujem.
Mislim, dobro mi je, ali starija ćerka treba da dodje posle dve nedelje sa fakulteta iz BG, čekam da udje svaki čas, a znam da čudno izgledam. I oči mi krvave. Već vidim scenario I smislio sam šta ću da kažem. Ona ulazi i
- Ćao tata ( cmok, cmok, cmok ( to me ljubi )), šta ti je ?
- Ništa srećo moja, uhvatila me neka prehlada, biće bolje sutra ...
Prehlada je pravi izgovor, poverovaće mi ona. Mislim, funkcionišem ja normalno, dobro sam, samo mislim da malo čudno izgledam ... Radi vutra lepo. Baš me lepo radi.
Eno čujem na TV-u u pozadini, pričaju o sranju u Ukrajini. Hebem im mamu i rusku i američku, razbiće Ukrajinu ko što su nas razbili. Izvinjavam se, nema politike. Nekad mi dodje da razbijem televizor, odoh lepo da stisnem MUTE na daljinskom pa da na miru dočekam ćerku.
, onda si barem u nekom rodu s maršalom Titom 
