I ovako vama prijatelj Monster odlucio da podeli pricu iz njegovog zivota..
" I tako sam dragocenih sat vremena izdvojio za jednog prijatelja kojeg ne vidjam cesto, skoro jednom u godini, al uvek kad se sretnemo upijam svaku njegovu rec, i trudim se da ga maximalno ispostujem od onog sto trazi kroz price..
I tako mi sedimo, neka tmurna noc, mogu reci dosadna i pocinje prica kako je sve sivo u zivotu, kako su ljudi razocarani, histericni, cinicni, kako se negativna energija oseti u svakom uglu, kako je sve vise socijalnih slucaja, komentarise se sve sto se desava oko nas, tacnije (sve ja to pricam prijatelju) a on samo onako cuti i posmatra me, u jednom trenutku sam pomislio da me ni ne slusa, pricao sam mu jedno 20 minuta i dok sam mu pricao osecao sam neko olaksanje koje mi je govorilo da samo nastavim, ma koliko tesko i naporno bilo, kad sam zavrsio sa pricom imao sam osecaj da pricamo 2 sata i kad sam pogledao u sat nisam mogao da verujem da smo zapravo pricali samo 20-ak minuta, onda je on ustao i rekao, sad cu ti reci neke stvari koje moras da zapamtis i kad mene ne bude, i do poslednjeg daha zivota svog, ja sam se na sekundu uplasio jer mi je delovao grubo i namrgodjeno i nisam ocekivao takvu reakciju od tako mirne osobe kao sto je moj prijatelj bio, ali sam znao da necu pametnu osobu sresti jos dugo dugo i onda sam samo seo i slusao ga, upijao sam sve sto je rekao.. Poceo je da mi prica teme i isao je sa teme na temu, sve sam to u glavi sklapao u povezivao kockice, sasvim mi je bilo jasno sta zeli reci i na koji nacin zeli da mi pomogne, jer on je jedini koji kad mu pricam stanje oko sebe, razume kako se osecam i sta zelim i zasto mu to pricam sve..
Rekao mi je recenicu koju cu pamtiti dok sam ziv a ona glasi " Sve ima svoje vreme i ruza bude pupoljak, prelepa procvala ruza i uvela ruza " posle te recenice naglo sam ustao i seo opet na stolicu, kao da me neko povukao naglo za usi i spustio, a on se samo nasmejao i rekao " shvatio si, to je poenta cele price nase" i ustao se i kao nikad do sad otisao bez pozdrava i jedne reci za kraj, posle te price sedio sam jos 2 sata i razmisljao o svemu sto je rekao, svaku rec i svaki pokret i gestikulaciju njegoovog tela sam pratio...
Iz njegovih prica shvatio sam da smisao zivota nije da zivimo vecno, nego da napravimo nesto sto ce da zivi vecno...
Nazalost ko zna kad cu opet sresti mog prijatelja i ocu li ga uopste sresti, al jedno je sigurno, sad na zivot gledam sa otvorenim ocima i sa puno razumevanja, vremena za lose stvari i lose ljude nemam...
Ovo je najmanje sto sam mogao ici u detalje, ne zamerite...
Hvala sto ste citali jedno moje iskustvo, i mozda vas ovo podstaklo da i sami razmisljate o necemu kao ja o svom zivotu i buducnosti..
Volite se i sirite ljubav. :dada :tovarenje_banana:
" I tako sam dragocenih sat vremena izdvojio za jednog prijatelja kojeg ne vidjam cesto, skoro jednom u godini, al uvek kad se sretnemo upijam svaku njegovu rec, i trudim se da ga maximalno ispostujem od onog sto trazi kroz price..
I tako mi sedimo, neka tmurna noc, mogu reci dosadna i pocinje prica kako je sve sivo u zivotu, kako su ljudi razocarani, histericni, cinicni, kako se negativna energija oseti u svakom uglu, kako je sve vise socijalnih slucaja, komentarise se sve sto se desava oko nas, tacnije (sve ja to pricam prijatelju) a on samo onako cuti i posmatra me, u jednom trenutku sam pomislio da me ni ne slusa, pricao sam mu jedno 20 minuta i dok sam mu pricao osecao sam neko olaksanje koje mi je govorilo da samo nastavim, ma koliko tesko i naporno bilo, kad sam zavrsio sa pricom imao sam osecaj da pricamo 2 sata i kad sam pogledao u sat nisam mogao da verujem da smo zapravo pricali samo 20-ak minuta, onda je on ustao i rekao, sad cu ti reci neke stvari koje moras da zapamtis i kad mene ne bude, i do poslednjeg daha zivota svog, ja sam se na sekundu uplasio jer mi je delovao grubo i namrgodjeno i nisam ocekivao takvu reakciju od tako mirne osobe kao sto je moj prijatelj bio, ali sam znao da necu pametnu osobu sresti jos dugo dugo i onda sam samo seo i slusao ga, upijao sam sve sto je rekao.. Poceo je da mi prica teme i isao je sa teme na temu, sve sam to u glavi sklapao u povezivao kockice, sasvim mi je bilo jasno sta zeli reci i na koji nacin zeli da mi pomogne, jer on je jedini koji kad mu pricam stanje oko sebe, razume kako se osecam i sta zelim i zasto mu to pricam sve..
Rekao mi je recenicu koju cu pamtiti dok sam ziv a ona glasi " Sve ima svoje vreme i ruza bude pupoljak, prelepa procvala ruza i uvela ruza " posle te recenice naglo sam ustao i seo opet na stolicu, kao da me neko povukao naglo za usi i spustio, a on se samo nasmejao i rekao " shvatio si, to je poenta cele price nase" i ustao se i kao nikad do sad otisao bez pozdrava i jedne reci za kraj, posle te price sedio sam jos 2 sata i razmisljao o svemu sto je rekao, svaku rec i svaki pokret i gestikulaciju njegoovog tela sam pratio...
Iz njegovih prica shvatio sam da smisao zivota nije da zivimo vecno, nego da napravimo nesto sto ce da zivi vecno...
Nazalost ko zna kad cu opet sresti mog prijatelja i ocu li ga uopste sresti, al jedno je sigurno, sad na zivot gledam sa otvorenim ocima i sa puno razumevanja, vremena za lose stvari i lose ljude nemam...
Ovo je najmanje sto sam mogao ici u detalje, ne zamerite...
Hvala sto ste citali jedno moje iskustvo, i mozda vas ovo podstaklo da i sami razmisljate o necemu kao ja o svom zivotu i buducnosti..
Volite se i sirite ljubav. :dada :tovarenje_banana:
