Zdravo svima duvam vec skoro 2 godine sa drustvom.A poceo sam sa 19 kad sam zavrsio srednju i stalno imam problema kad duvam.Ne znam sta da radim treba mi vasa pomoc.
Kad sam poceo da duvam imao sam one klasicne lose tripove.Naprimer kad udjem tipa u radnju nzm kako da pricam i sta da radim ili kad prelazim ulicu i krenu kola i onda ja krenem napred pa unazad dok ne prodju i onda pocnem da dramim jer razmisljam kako sam ispao cudan i kako su me skontali.
Sad sam navikao i nemam vise te tripove,normalno funckionisem i znam da se kontrolisem. Ali imam jedan problem a to je da imam psihicki poremecaj nesto kao anksioznost od 6-7 razreda sekao sam sebi vene i razmisljao suicidalno jer ne mogu da budem u drustvu nisam socijalan i smeta mi puno ljudi.
Dovoljno je reci da iz osnovne skole kao i iz srednje nisam ostao u kontaktu bukvalno ni sa kim.Samo cao-cao-sta ima, na ulici.
Sa 19 god postao sam bas dobar sa jednim drugom kog sam znao od 16-te god.On me spojio sa celim tim drustvom i poceli smo zajedno da duvamo.
Da objasnim moj problem.Ova vutra mi izaziva lose tripove koje sam imao kad sam poceo da pusim tipa stojimo iza u mraku ja razmisljam sta ako smo se derali ko cudaci sta ako je sve ovo neko cuo, sta ako se ove devojke sa klupa nama smeju? I drugo kad sednemo u sobu svi se smeju,zezaju se a meni je lose zato sto sam u drustvu od mnogo judi,njih 10-15 znamo se svi par meseci sa nekima se znam par god ponekad dodje i neko nov i kad tako blejimo osecam da mi srce jako lupa pogotovo ako ima devojaka i osecam kao da sam uplasen da ne mogu vise da uzivam,nemam vazduha kao da ne disem.
I nedavno smo nabavili novu vutru iz Beograda i drugacija je od nase nismo navikli jace nas radi.Fora je sto meni izaziva anksioznost i jos vise je povecava. Kada hocu da smanjim taj strah onda pricam o sebi glupiram se da me svi slusaju i onda se osecam nekako lepo kao da su svi uz mene.
Glupo mi je da stalno zapricavam nekog da ga teram da prica ili da ja stalno pricam o sebi samo zato sto ce to smanjiti moj strah ,da pricam neku nevezanu temu samo da ne bi bila tisina.Na kraju moje teme bi svi rekli "Mora da otvori dusu". To dodje kao da sam ja neki cirkus da me ostali slusaju i da se smeju.Obicno me nateraju da pricam viceve pa onda da kazem nesto moje pa neki moj smesan trip i tako u krug.Jednostavno to je pogresno, na kraju posle svog tog smejanja postanem jos vise anksiozan zato i ne mogu da spavam celu noc.Msm da sam sinoc spavao poluotvorenih ociju.
Ne zelim da mi se ovo desava,zelim da mogu da uzivam kao i drugi da se smejem da slusam razgovore i dodam nesto svoje,bojim se tisine i toga da neko pocne da prica kako se meni davno desio neki blam i slicno tada bukvalno u svojoj glavi opet prozivljavam tu situaciju...Zeleo bi da sve bude bar malo drugacije. Pored toga sto sam anksiozan ja sam rodjen sa visokim emocijama osecam vise i snaznije nego ostali,znao sam kao mali u sekundi da zaplacem ako mi postane krivo zbog necega,talas emocija me odnese sa sobom.Zamislite tek kad duvamo i kako se osecam kad te emocije postanu deset puta vece.
Sta da radim?
Kad sam poceo da duvam imao sam one klasicne lose tripove.Naprimer kad udjem tipa u radnju nzm kako da pricam i sta da radim ili kad prelazim ulicu i krenu kola i onda ja krenem napred pa unazad dok ne prodju i onda pocnem da dramim jer razmisljam kako sam ispao cudan i kako su me skontali.
Sad sam navikao i nemam vise te tripove,normalno funckionisem i znam da se kontrolisem. Ali imam jedan problem a to je da imam psihicki poremecaj nesto kao anksioznost od 6-7 razreda sekao sam sebi vene i razmisljao suicidalno jer ne mogu da budem u drustvu nisam socijalan i smeta mi puno ljudi.
Dovoljno je reci da iz osnovne skole kao i iz srednje nisam ostao u kontaktu bukvalno ni sa kim.Samo cao-cao-sta ima, na ulici.
Sa 19 god postao sam bas dobar sa jednim drugom kog sam znao od 16-te god.On me spojio sa celim tim drustvom i poceli smo zajedno da duvamo.
Da objasnim moj problem.Ova vutra mi izaziva lose tripove koje sam imao kad sam poceo da pusim tipa stojimo iza u mraku ja razmisljam sta ako smo se derali ko cudaci sta ako je sve ovo neko cuo, sta ako se ove devojke sa klupa nama smeju? I drugo kad sednemo u sobu svi se smeju,zezaju se a meni je lose zato sto sam u drustvu od mnogo judi,njih 10-15 znamo se svi par meseci sa nekima se znam par god ponekad dodje i neko nov i kad tako blejimo osecam da mi srce jako lupa pogotovo ako ima devojaka i osecam kao da sam uplasen da ne mogu vise da uzivam,nemam vazduha kao da ne disem.
I nedavno smo nabavili novu vutru iz Beograda i drugacija je od nase nismo navikli jace nas radi.Fora je sto meni izaziva anksioznost i jos vise je povecava. Kada hocu da smanjim taj strah onda pricam o sebi glupiram se da me svi slusaju i onda se osecam nekako lepo kao da su svi uz mene.
Glupo mi je da stalno zapricavam nekog da ga teram da prica ili da ja stalno pricam o sebi samo zato sto ce to smanjiti moj strah ,da pricam neku nevezanu temu samo da ne bi bila tisina.Na kraju moje teme bi svi rekli "Mora da otvori dusu". To dodje kao da sam ja neki cirkus da me ostali slusaju i da se smeju.Obicno me nateraju da pricam viceve pa onda da kazem nesto moje pa neki moj smesan trip i tako u krug.Jednostavno to je pogresno, na kraju posle svog tog smejanja postanem jos vise anksiozan zato i ne mogu da spavam celu noc.Msm da sam sinoc spavao poluotvorenih ociju.
Ne zelim da mi se ovo desava,zelim da mogu da uzivam kao i drugi da se smejem da slusam razgovore i dodam nesto svoje,bojim se tisine i toga da neko pocne da prica kako se meni davno desio neki blam i slicno tada bukvalno u svojoj glavi opet prozivljavam tu situaciju...Zeleo bi da sve bude bar malo drugacije. Pored toga sto sam anksiozan ja sam rodjen sa visokim emocijama osecam vise i snaznije nego ostali,znao sam kao mali u sekundi da zaplacem ako mi postane krivo zbog necega,talas emocija me odnese sa sobom.Zamislite tek kad duvamo i kako se osecam kad te emocije postanu deset puta vece.
Sta da radim?
Poslednja izmena od urednika:
,obučem majicu i odem u šoping centar 
... među masu 
vidi ga kako je naduvan 
