“People have a hard time letting go of their suffering. Out of a fear of the unknown, they prefer suffering that is familiar.”
Thich Nhat Hạnh
----------------------------------
Najteža stvar u životu - a trebala bi biti najlakša - jest sjedati pored protoka svog uma. Vaš um je poput rijeke. Misli i misli i gomila misli nastavljaju prolaziti. Vi jednostavno sjedite uz obalu, neopterećeni, samo svjedok, i čeka vas veliko iznenađenje.
Osho
---------------------------------
Prvi: Veoma je teško biti privučen osobom koja je prazna – veoma teško, zato što praznina nije neki poseban magnet. Vi ste privučeni uglavnom osobom koja je nešto postigla. Zašto smo privučeni osobom koja je nešto postigla? Zato što i samiimamo želje. Mi takođe želimo postignuće.
Privučeni smo političarom koji ima moć samo zato što je i sami želimo. Ko god da je – on postaje idol, heroj. Privučeni smo čovekom koji je basnoslovno bogat samo zato što smo mi sami siromašni, zbog toga što tako strasno žudimo za bogatstvom. Ko god da su – oni – postaju ideal. Zašto bi neko bio privučen čovekom koji ništa ne poseduje?
To je sreća, zaista retka mogućnost. Ponekad se život odvija na takav način da smo ipak privučeni osobom koja ništa nema, osobom koja je prazna. Ništa s njom nećemo dobiti; naprotiv, s njom se sve gubi.
To je čisti hazard. Dakle vi ste hazarderi – zbog toga ste ovde. I dok god se ne kockate potpuno – gibitćete. Hazard ne sme biti parcijalan – deo neće biti prihvaćen. To je pravilo ove igre. Stoga ne igrajte oprezno, s rezervama. Uložite u igru sve što imate. Sve je to opasno i riskantno. Zato ja i kažem da je prava retkost biti privučen Budom ili Isusom. Samo je nekolicina privučena.
Vi znate da je Isus imao dvanaest učenika. I svi su oni bili krajnje obični ljudi: ribari, stolari, pastiri – ni u kakvom smislu nisu bili neuobičajeni... jednostavno, bili su svakodnevni ljudi. Ali zašto su baš obični ljudi privučeni Isusom ili Budom?
Biti uobičajen je vrlo neuobičajen kvalitet jer su oni koji nisu obični u nekom svom ego – tripu: bogatstvo, moć, status. Pastir, ribar i stolar – beznačajni, apsolutno obični ljudi koji nisu zainteresirani za bilo kakva dostignuća – jedino su oni bili privučeni Isusom.
Biti uobičajen prava je retkost; biti apsolutno običan zaista je neobična stvar. Zen majstrori neprestano ponavljaju ˝Postani prvo običan, pa tek onda, kroz to neobičan.˝ Zašto to kažu? Zato što svaki običan stvor pokušava da bude neobičan, a to je tako obična stvar. Slobodno ostanite obični. Ako ste takvi, to samo znači da ne jurite nikakva dostignuća, ne težite nekom cilju, samo živite od trenutka, plutajući, ploveći.
Vaše biće je ovdje retko i zbog drugih razloga, zbog toga što se ljudski um neprestano boji smrti. On se kači za život, pohlepa za životom postoji u njemu. Čak i ako bedno živi ipak se lepi za život... i to ne zbog života, već zbog straha od smrti. I kada je čovek već došao do mene, on je došao zaista da umre, došao jeda bi nestao.
Za takvog čoveka ja ću biti bezdan, ambis bez dna u koji će padati i padati i padati i stići negde...! Ako me samo pogledate osetićete vrtoglavicu. A ako piljite u moje oči videćete bezdan u njima, i tada će vaš strah saseći, i počeće padanje, padanje, padanje...
Zamislite samo list koji pada u bezdan, - a ambis je bekrajan i nema dna i list nema kuda da stigne; on može samo nestati – pada, pada, pada i nestaje...
Duhovno putovanje počinje ali se nikada ne završava. Dolazite k meni, padate u mene, nestajete i ne dostižete ništa. Ali, baš taj nestanak je ushićenje. Ne postoji veće ushićenje od toga – ushićenje potpunog nestanka! Baš kao što rosa nestaje na jutarnjem suncucili kao što noć nestaje pred sjajem plamena – na isti način, i vi ćete nestati.
Retkost je tražiti samoubistvo: jer to je samoubistvo – zaista samoubistvo! Svuda možete ubiti telo, ali ne možete svuda ubiti sobstvo. Vi se ovde pripremate za konačno samoubistvo – za ubijanje sobstva.
Ali, ne pravite od svih tih stvari objašnjenja, ona to nisu. Ja sam uvek ne – objašnjiv.
Ako vas sve ovo čini sve više i više misterioznim, ako vas sve ovo čini nesigurnim – što više, to bolje. Ako vaš um ulazi sve dublje u magle u kojoj ne znate šta je šta, to je najbolji uslov.
Moj put, Put belih oblaka. Osho
Zvor: http://galaksija.info/forum/viewtopic.php?f=7&t=1847&sid=f68b0d0dc9ac53d102b269dcbff93e54&start=220
Thich Nhat Hạnh
----------------------------------
Najteža stvar u životu - a trebala bi biti najlakša - jest sjedati pored protoka svog uma. Vaš um je poput rijeke. Misli i misli i gomila misli nastavljaju prolaziti. Vi jednostavno sjedite uz obalu, neopterećeni, samo svjedok, i čeka vas veliko iznenađenje.
Osho
---------------------------------
Prvi: Veoma je teško biti privučen osobom koja je prazna – veoma teško, zato što praznina nije neki poseban magnet. Vi ste privučeni uglavnom osobom koja je nešto postigla. Zašto smo privučeni osobom koja je nešto postigla? Zato što i samiimamo želje. Mi takođe želimo postignuće.
Privučeni smo političarom koji ima moć samo zato što je i sami želimo. Ko god da je – on postaje idol, heroj. Privučeni smo čovekom koji je basnoslovno bogat samo zato što smo mi sami siromašni, zbog toga što tako strasno žudimo za bogatstvom. Ko god da su – oni – postaju ideal. Zašto bi neko bio privučen čovekom koji ništa ne poseduje?
To je sreća, zaista retka mogućnost. Ponekad se život odvija na takav način da smo ipak privučeni osobom koja ništa nema, osobom koja je prazna. Ništa s njom nećemo dobiti; naprotiv, s njom se sve gubi.
To je čisti hazard. Dakle vi ste hazarderi – zbog toga ste ovde. I dok god se ne kockate potpuno – gibitćete. Hazard ne sme biti parcijalan – deo neće biti prihvaćen. To je pravilo ove igre. Stoga ne igrajte oprezno, s rezervama. Uložite u igru sve što imate. Sve je to opasno i riskantno. Zato ja i kažem da je prava retkost biti privučen Budom ili Isusom. Samo je nekolicina privučena.
Vi znate da je Isus imao dvanaest učenika. I svi su oni bili krajnje obični ljudi: ribari, stolari, pastiri – ni u kakvom smislu nisu bili neuobičajeni... jednostavno, bili su svakodnevni ljudi. Ali zašto su baš obični ljudi privučeni Isusom ili Budom?
Biti uobičajen je vrlo neuobičajen kvalitet jer su oni koji nisu obični u nekom svom ego – tripu: bogatstvo, moć, status. Pastir, ribar i stolar – beznačajni, apsolutno obični ljudi koji nisu zainteresirani za bilo kakva dostignuća – jedino su oni bili privučeni Isusom.
Biti uobičajen prava je retkost; biti apsolutno običan zaista je neobična stvar. Zen majstrori neprestano ponavljaju ˝Postani prvo običan, pa tek onda, kroz to neobičan.˝ Zašto to kažu? Zato što svaki običan stvor pokušava da bude neobičan, a to je tako obična stvar. Slobodno ostanite obični. Ako ste takvi, to samo znači da ne jurite nikakva dostignuća, ne težite nekom cilju, samo živite od trenutka, plutajući, ploveći.
Vaše biće je ovdje retko i zbog drugih razloga, zbog toga što se ljudski um neprestano boji smrti. On se kači za život, pohlepa za životom postoji u njemu. Čak i ako bedno živi ipak se lepi za život... i to ne zbog života, već zbog straha od smrti. I kada je čovek već došao do mene, on je došao zaista da umre, došao jeda bi nestao.
Za takvog čoveka ja ću biti bezdan, ambis bez dna u koji će padati i padati i padati i stići negde...! Ako me samo pogledate osetićete vrtoglavicu. A ako piljite u moje oči videćete bezdan u njima, i tada će vaš strah saseći, i počeće padanje, padanje, padanje...
Zamislite samo list koji pada u bezdan, - a ambis je bekrajan i nema dna i list nema kuda da stigne; on može samo nestati – pada, pada, pada i nestaje...
Duhovno putovanje počinje ali se nikada ne završava. Dolazite k meni, padate u mene, nestajete i ne dostižete ništa. Ali, baš taj nestanak je ushićenje. Ne postoji veće ushićenje od toga – ushićenje potpunog nestanka! Baš kao što rosa nestaje na jutarnjem suncucili kao što noć nestaje pred sjajem plamena – na isti način, i vi ćete nestati.
Retkost je tražiti samoubistvo: jer to je samoubistvo – zaista samoubistvo! Svuda možete ubiti telo, ali ne možete svuda ubiti sobstvo. Vi se ovde pripremate za konačno samoubistvo – za ubijanje sobstva.
Ali, ne pravite od svih tih stvari objašnjenja, ona to nisu. Ja sam uvek ne – objašnjiv.
Ako vas sve ovo čini sve više i više misterioznim, ako vas sve ovo čini nesigurnim – što više, to bolje. Ako vaš um ulazi sve dublje u magle u kojoj ne znate šta je šta, to je najbolji uslov.
Moj put, Put belih oblaka. Osho
Zvor: http://galaksija.info/forum/viewtopic.php?f=7&t=1847&sid=f68b0d0dc9ac53d102b269dcbff93e54&start=220
