Pazi ovu noćnu moru i bila je realnija nego budno stanje, sječam se svake sekunde događaja ali mi se neda pisati sve:
I tako radim ja neki k doma i upadne mi murija u kuću, pretres, i tako traže oni traže, i dok nikoga nije bilo pokraj mene ja brzo izvadim vrečicu iz skrovišta (bilo dosta vutre unutra) i bacim kroz prozor, i tako osjetih malo olakšanje kako možda neće naći ništa jer sam samo to imao. i idem ja van, tu je jedan murjak pretraživao sve oko kuće, a ja se znojim onako jer znam da je tu negdje vrećica jer sam ju bacio kroz prozor, i traži ovaj, traži i nađe. Mislim da sam ga tada opalio po lampi pa se ovaj srušio na pod, i ja počnem bježati po svojoj ulici (nevjerojatno je koliko sam već puta sanjao da bježim od svoje kuće u nekom smjeru u svom kvartu, bilo od neuništivog čovjeka koji me želi ubiti, bilo od terorista koji me također žele ubiti, i sad od murije). I bježim ja bježim, sav uspaničen znajuči da će biti potjera za menom, i neznam kamo da pobjegnem, za sada samo bježim, stignem do raskrižja u blizini i pitam se jedno pitanje zanimljivo; možda je ovo san? možda sanjam. ali bilo je prerealno sve u tom trenutku da bi shvatio, i nastavim ja bježati (tj. odguravao sam se na nekom čudnom vozilu
I vidiš ide murija za menom, ja brzo bacim to vozilo i srenem bježajući u tamo neke sporedne ulice, skočim preko žičane ograde, a 5 murijaka sa njemačkim ovčarom čeka, i tada je bilo gotovo, znao sam da nemogu više ništa, i dignem ja ruke da se predam, i murijak pusti psa na mene, ovaj se zaleti i zgrabi me za ruku, u tom trenu sam mislio da će me pojesti ili u najboljem slučaju izgubit ću ruku od njegovog ugriza, ali dobro nije me tako jako ugrizao ali je boljelo, ali tko zna što bi mi napravi da mu murjak nije dovikivao nešto u stilu da se smiri, imao je nož u ruci i govorio psu nek se smiri prijeteći mu, i odvoje oni psa od mene i stave mi lisice, i the end. I probudim se ja sječajući se svakog najsitnijeg detalja kao da sam bio u nekom paralelnom svemiru.
opworm:
.
