U današnje vreme interneta i apsolutne dostupnosti informacija, upoznavanje i uzgoj nama interesantne biljke, trebalo bi da bude neuporedivo lakši nego ljudima pre, recimo, dvadesetak godina kada su mitovi i nagađanja bili mnogo prisutniji nego prava informacija.
A da li je sada zaista lakše?
Iz nekog nepoznatog razloga, od rane mladosti bio sam opčinjen idejom bacanja semenke u zemlju i nekih usputnih pokušaja, koji su, iako na margini, uvek bili deo mog odrastanja.
Naravno, u to vreme ideja o unutrašnjem uzgajanju za mene je bila neshvatljiva, daleka, ali uvek prisutna...na to sam gledao nekako romantičarski; želeo sam da objedinim nagone i motive, da sama biljka i uzgajanje dobiju svoju specifičnu poetiku...i moralo je da prodje više od 20 godina da bih sada na ovaj način mogao da govorim o tome.
Ključna stvar koju sam morao da prihvatim da bih uspeo da uzgojim biljku kakvu sam zamišljao, bila je činjenica da zapravo nemam pojma kako to da uradim.
Neko će reći da sam neverovatno glup čovek kada mi je trebalo više od 16 godina da skontam da je stvar mnogo jednostavnija nego što sam ja želeo da bude...
Danas dodje klinac na Vutra org, otvori dnevnik, postavi par pitanja i dok trepneš eto biljke...ja sam grower! Hm...?
Tu dolazimo do glavnog pitanja vezanog za ovo moje razmišljanje: da li je ono što radim zaista dobro?
Napraviću malu digresiju pa ću se vratiti na to bitno pitanje.
Do slučajnog otkrivanja Vutra org sajta, imao sam uverenje da dosta toga znam o Biljci, ali sam onda, nekih godinu dana pre nego da postanem član, počeo da stičem utisak da se zapravo moram vratiti na fabrička podešavanja i da potpuno promenim filozofiju (koja se do tada zasnivala na pretpostavkama, uglavnom).
Možda sam to negde do sada pisao, ali moj prvi (polu) indoor bio je baš tada kada sam još kao "gost" listao forum, a desio se tako što sam neku veliku "domaćicu" sa terase uneo u praznu prostoriju u potkrovlju i stavio je na sred sobe. U garaži kod ćaleta je bilo mnogo različitih sijalica koje sam iskoristio, povezao svuda oko biljke i svakog jutra dolazio da gasim svetlo...čak je i uspelo...delimično.
Zatim sam se učlanio na forum, kupio seme...smišljao raznorazne opcije, te zamrzivač, ormani, kuhinjski elementi...ovo treba, ono treba....i jeste, većina stvari je uspevala u smislu "kolko para, toliko muzike" , ali morao sam u jednom trenutku da pregrizem jezik i priznam sebi da zapravo nemam pojma šta radim i da su mi pukom srećom neke biljke bolje od ostalih...ali da je sve to generalno prilično loše.
Međutim, toliko je podjednako loših biljaka bilo i kod drugih ljudi na forimu, pa me je ta činjenica dugo održavala u blaženom neprihvatanju realnosti.
Ti drugima govoriš da rade dobru stvar, oni tebi govore i svi srećni i svi u zabludi.
Kritike se teško prihvataju čak i kad znate da su na mestu. Tako se stvori loš standard i kapitulira pred sujetom.
I sada konačno dolazimo do tog ključnog pitanja koje bi svako od nas u jednom trenutku trebalo sebi da postavi: da li je dovoljno dobro to što radim?
Ako iskreno odgovorimo i prihvatimo činjenicu da "lutamo" u growu i da uzalud tražimo opravdanja za "mršave" biljke, za sprženo lišće, loše iskorišćen prostor, bačene pare, tek onda, ako uspemo da odgovorimo i postavimo cilj i pronađemo neku svoju rutinu, koja je uvek dobitna kombinacija, možemo sobom biti zadovoljni bez one unutrašnje teskobe koja nas stalno podseća da ipak to može mnogo bolje.
Ima sjajnih growera i kod svih njih zajednička je jasna ideja i prepoznatljiva rutina kojom dobijaju odlične rezultate iz growa u grow.
Nažalost, mnogi čak i nakon nekoliko godina uzgajanja, nemaju jasnu ideju i žive u pretpostavci da rade pravu stvar, jer im niko iz pristojnosti i prihvatanja niskog standarda, nije nagovestio da nije dobro ako su biljke spaljene još u vegetaciji, da su cvetovi šuplji, a prostor i struja uzalud trošeni. Kod nekih to godinama traje...samo zato što su prihvatili takav standard.
Morao sam da imam užasne biljke, da idem iz krajnosti u krajnost, da bih na kraju prihvatanjem činjenice da to nije ono što želim da vidim, došao do jasne ideje koja je išla uz moje shvatanje priče. Tek poslednjih par godina relativno uspešno tu ideju sprovodim u delo.
-INFORMACIJE I OPREMA KAO MAČ SA DVE OŠTRICE-
Sada dolazimo do jedne druge stvari. Pored dostupnosti informacija, u današnje vreme prilično je dostupna i vrhunska oprema za uzgoj o kojoj je većina nas pre 20 godina mogla samo da sanja.
Nažalost, kao što se informacije, iako prilično dostupne, često jedva koriste u praksi, tako se i vrhunska oprema u mnogim slučajevima koristi svega 20% od realnih mogućnosti.
Mnogi koji znaju šta žele i kako to da naprave, takođe nemaju problem da i sa jednostavnom opremom u improvizovanim uslovima dobiju biljčicu i često 20-ak grama, ali srazmernih uslovima i uloženom novcu. Ti isti bi takođe sa 600w bez problema skidali 600gr i više.
Dok sa druge strane, dobra većina početnika uloži ogroman novac u priču gde sve u boksu izgleda "svemirski" dobro, osim biljaka.
Poslednjih godina tržište je preplavljeno preparatima, djubrivima, supstratima i raznoraznim dodacima koji obećavaju brutalne biljke....ali opet ne ide.
To se naravno retko priznaje, čak i pored očiglednog, jer tako je lakše.
Ali zapitajmo se na trenutak zašto smo posadili biljku?
Zar nije zbog toga da imamo dobar dim i da ga imamo što više?
Čak i da je u pitanju samo zadovoljstvo growanja, čemu onda toliko ulaganja u djubriva, kad može i Plantella...recimo?
Problemi tokom growa mogu da zadese i one najiskusnije. Nekad i češće nego što bi to bilo ko očekivao. Ali to nije ono na šta ovde ukazujem.
Lako je reći da je umerenost najvažnija kada je djubrenje u pitanju, ali veoma je teško uskladiti realnu definiciju umerenosti sa našom iskrivljenom percepcijom.
Primetio sam da se mnogi tokom growa bave računicama, odnosom npk, kelvinima ili tvrdoćom vode, a da, na primer, nisu razmišljali koliko je količina svetlosti uslovljena veličinom prostora a koliko brojem biljaka u tom prostoru.
Nije isto kada ispod 600w imamo jednu i 4 biljke. Logično je da jedna biljka na raspolaganju ima više svetlosti. A to onda menja i logiku potrebe za đubrivom, ritam zalivanja itd.
Ne postoji ista biljka i isti uslovi. Uvek je potrebno prilagoditi se. Zato je mnogo toga napisanog neupotrebljivo u praksi jer su uslovi kod svakog priča za sebe, pa je gotovo nemoguće odrediti, recimo, ritam zalivanja za saksije od 25L.
Samo se praksom stiče osećaj za meru i primarne stvari tokom growa. Samo na osnovu iskustva možemo da shvatimo da grow nije rvanje sa biljkom, već aktivno posmatranje jednog procesa koji traje relativno kratko. I svako kašnjenje ili brzanje sa intervencijama pravi potencijalni problem.
Početak rešavanja svih problema je objektivno sagledavanje stvari i činjenica.
Nikada nećemo osetiti pravu radost berbe, ako stalno pristajemo na "loše"... Jer jednostavno treba da stanemo i pogledamo kako raste. Ako znamo kuda ide, naše je samo da raskrčimo put i čekamo. Svako guranje tera u ambis...
Znam da sam opširan i da razmišljam prilično uopšteno na ovu temu, ali sam takođe ubeđen je suštinsko razumevanje "biljke" pola urađenog posla...tako dolazimo do sigurnosti rutine, a tek tu počinje igra...
A da li je sada zaista lakše?
Iz nekog nepoznatog razloga, od rane mladosti bio sam opčinjen idejom bacanja semenke u zemlju i nekih usputnih pokušaja, koji su, iako na margini, uvek bili deo mog odrastanja.
Naravno, u to vreme ideja o unutrašnjem uzgajanju za mene je bila neshvatljiva, daleka, ali uvek prisutna...na to sam gledao nekako romantičarski; želeo sam da objedinim nagone i motive, da sama biljka i uzgajanje dobiju svoju specifičnu poetiku...i moralo je da prodje više od 20 godina da bih sada na ovaj način mogao da govorim o tome.
Ključna stvar koju sam morao da prihvatim da bih uspeo da uzgojim biljku kakvu sam zamišljao, bila je činjenica da zapravo nemam pojma kako to da uradim.
Neko će reći da sam neverovatno glup čovek kada mi je trebalo više od 16 godina da skontam da je stvar mnogo jednostavnija nego što sam ja želeo da bude...
Danas dodje klinac na Vutra org, otvori dnevnik, postavi par pitanja i dok trepneš eto biljke...ja sam grower! Hm...?
Tu dolazimo do glavnog pitanja vezanog za ovo moje razmišljanje: da li je ono što radim zaista dobro?
Napraviću malu digresiju pa ću se vratiti na to bitno pitanje.
Do slučajnog otkrivanja Vutra org sajta, imao sam uverenje da dosta toga znam o Biljci, ali sam onda, nekih godinu dana pre nego da postanem član, počeo da stičem utisak da se zapravo moram vratiti na fabrička podešavanja i da potpuno promenim filozofiju (koja se do tada zasnivala na pretpostavkama, uglavnom).
Možda sam to negde do sada pisao, ali moj prvi (polu) indoor bio je baš tada kada sam još kao "gost" listao forum, a desio se tako što sam neku veliku "domaćicu" sa terase uneo u praznu prostoriju u potkrovlju i stavio je na sred sobe. U garaži kod ćaleta je bilo mnogo različitih sijalica koje sam iskoristio, povezao svuda oko biljke i svakog jutra dolazio da gasim svetlo...čak je i uspelo...delimično.
Zatim sam se učlanio na forum, kupio seme...smišljao raznorazne opcije, te zamrzivač, ormani, kuhinjski elementi...ovo treba, ono treba....i jeste, većina stvari je uspevala u smislu "kolko para, toliko muzike" , ali morao sam u jednom trenutku da pregrizem jezik i priznam sebi da zapravo nemam pojma šta radim i da su mi pukom srećom neke biljke bolje od ostalih...ali da je sve to generalno prilično loše.
Međutim, toliko je podjednako loših biljaka bilo i kod drugih ljudi na forimu, pa me je ta činjenica dugo održavala u blaženom neprihvatanju realnosti.
Ti drugima govoriš da rade dobru stvar, oni tebi govore i svi srećni i svi u zabludi.
Kritike se teško prihvataju čak i kad znate da su na mestu. Tako se stvori loš standard i kapitulira pred sujetom.
I sada konačno dolazimo do tog ključnog pitanja koje bi svako od nas u jednom trenutku trebalo sebi da postavi: da li je dovoljno dobro to što radim?
Ako iskreno odgovorimo i prihvatimo činjenicu da "lutamo" u growu i da uzalud tražimo opravdanja za "mršave" biljke, za sprženo lišće, loše iskorišćen prostor, bačene pare, tek onda, ako uspemo da odgovorimo i postavimo cilj i pronađemo neku svoju rutinu, koja je uvek dobitna kombinacija, možemo sobom biti zadovoljni bez one unutrašnje teskobe koja nas stalno podseća da ipak to može mnogo bolje.
Ima sjajnih growera i kod svih njih zajednička je jasna ideja i prepoznatljiva rutina kojom dobijaju odlične rezultate iz growa u grow.
Nažalost, mnogi čak i nakon nekoliko godina uzgajanja, nemaju jasnu ideju i žive u pretpostavci da rade pravu stvar, jer im niko iz pristojnosti i prihvatanja niskog standarda, nije nagovestio da nije dobro ako su biljke spaljene još u vegetaciji, da su cvetovi šuplji, a prostor i struja uzalud trošeni. Kod nekih to godinama traje...samo zato što su prihvatili takav standard.
Morao sam da imam užasne biljke, da idem iz krajnosti u krajnost, da bih na kraju prihvatanjem činjenice da to nije ono što želim da vidim, došao do jasne ideje koja je išla uz moje shvatanje priče. Tek poslednjih par godina relativno uspešno tu ideju sprovodim u delo.
-INFORMACIJE I OPREMA KAO MAČ SA DVE OŠTRICE-
Sada dolazimo do jedne druge stvari. Pored dostupnosti informacija, u današnje vreme prilično je dostupna i vrhunska oprema za uzgoj o kojoj je većina nas pre 20 godina mogla samo da sanja.
Nažalost, kao što se informacije, iako prilično dostupne, često jedva koriste u praksi, tako se i vrhunska oprema u mnogim slučajevima koristi svega 20% od realnih mogućnosti.
Mnogi koji znaju šta žele i kako to da naprave, takođe nemaju problem da i sa jednostavnom opremom u improvizovanim uslovima dobiju biljčicu i često 20-ak grama, ali srazmernih uslovima i uloženom novcu. Ti isti bi takođe sa 600w bez problema skidali 600gr i više.
Dok sa druge strane, dobra većina početnika uloži ogroman novac u priču gde sve u boksu izgleda "svemirski" dobro, osim biljaka.
Poslednjih godina tržište je preplavljeno preparatima, djubrivima, supstratima i raznoraznim dodacima koji obećavaju brutalne biljke....ali opet ne ide.
To se naravno retko priznaje, čak i pored očiglednog, jer tako je lakše.
Ali zapitajmo se na trenutak zašto smo posadili biljku?
Zar nije zbog toga da imamo dobar dim i da ga imamo što više?
Čak i da je u pitanju samo zadovoljstvo growanja, čemu onda toliko ulaganja u djubriva, kad može i Plantella...recimo?
Problemi tokom growa mogu da zadese i one najiskusnije. Nekad i češće nego što bi to bilo ko očekivao. Ali to nije ono na šta ovde ukazujem.
Lako je reći da je umerenost najvažnija kada je djubrenje u pitanju, ali veoma je teško uskladiti realnu definiciju umerenosti sa našom iskrivljenom percepcijom.
Primetio sam da se mnogi tokom growa bave računicama, odnosom npk, kelvinima ili tvrdoćom vode, a da, na primer, nisu razmišljali koliko je količina svetlosti uslovljena veličinom prostora a koliko brojem biljaka u tom prostoru.
Nije isto kada ispod 600w imamo jednu i 4 biljke. Logično je da jedna biljka na raspolaganju ima više svetlosti. A to onda menja i logiku potrebe za đubrivom, ritam zalivanja itd.
Ne postoji ista biljka i isti uslovi. Uvek je potrebno prilagoditi se. Zato je mnogo toga napisanog neupotrebljivo u praksi jer su uslovi kod svakog priča za sebe, pa je gotovo nemoguće odrediti, recimo, ritam zalivanja za saksije od 25L.
Samo se praksom stiče osećaj za meru i primarne stvari tokom growa. Samo na osnovu iskustva možemo da shvatimo da grow nije rvanje sa biljkom, već aktivno posmatranje jednog procesa koji traje relativno kratko. I svako kašnjenje ili brzanje sa intervencijama pravi potencijalni problem.
Početak rešavanja svih problema je objektivno sagledavanje stvari i činjenica.
Nikada nećemo osetiti pravu radost berbe, ako stalno pristajemo na "loše"... Jer jednostavno treba da stanemo i pogledamo kako raste. Ako znamo kuda ide, naše je samo da raskrčimo put i čekamo. Svako guranje tera u ambis...
Znam da sam opširan i da razmišljam prilično uopšteno na ovu temu, ali sam takođe ubeđen je suštinsko razumevanje "biljke" pola urađenog posla...tako dolazimo do sigurnosti rutine, a tek tu počinje igra...
. Kako god, nije mi žao ni sekunde što sam se učlanio, mnogo toga sam naučio i ništa ne bi mjenjo.
