Moj verni racunar i ja upoznali smo se davne 2002 godine. Tako sam bio sracan kada je stigao u moj dom 
Nisam ni mislio da cu imati tako dobrog prijatalja kao sto je on. Bio je to jedan od najjacih dasa u selu, malo ko je mogao da mu izadje na crtu. Bio je brz, bistara, jak, pun mogucnosti, bio je otvoren i raspolozen za druzenje.
Sada vec pomalo oblestan
starost ga polako stize. Otkazalo mu je 4 PCI slotova, jadnicak za tu bolest nema leka, kako kazu. Ima problema i sa napajanjem. Prestanak i ponovni dolazak struje vrsi toliki stres na njega, da se dasavaju cudne stvari sa njim, cooler se sam pokrece i vrti u nedogled, dok ga ne iskljucim iz napajanja pustim ga desetak minuta da se odmori (ohladi) pa pustim napajanje i kroz nakoliko sekundi lagano ga probudim i tako nekako uspe da dodje k sebi i ponovo se druzimo Za probleme sa napajenjem sam ga vodio kod doktora (u servis), ali nestrucna lica i nije bio osiguran, pa su mi samo uzeli pare i privremeno je ozdravio, da sam na kraju primetio da je napajanje i dalje ostalo njegovo rodjeno bolesno (sramota, za lopuze jedne). Od tada su poceli problemi da se javljaju sve cesce, da bi ih vremenom bilo sve vise. Kada mu kazem da otvori usta i isplazi jezik, da ga nahranim (podacima), on nema snage da otvori usta, pa ga moli i po desetak puta, da bi me na kraju ipak poslusao moj stari verni. Kasnije sam se raspitivao za njega, da bi mi rekli da nepajanje i ako radi treba menjati na svake dve godine. Osecao sam blagu krivicu sto sam ziveo u neznanju i nisam se brinuo o njemu na adekvatan nacin (ali jos pre toga bilo je kasno za neke stvari), da bi sada patili i on i ja. Mada i genetika je tu odigral dobar deo, majka iz Koreje, a otac iz Kine, koji su radili za saku pirinca, pa tako da ni njemu zivot nije bio savrsen, jos pre nego sto je stigao u moj dom. Sada se uvek budi posle mene i tesko mi je da ga probudim, ali jos uvek uspevam u tome. Eh, a nekada je bio budan dane i noci i kada sam ja spavao, pa se ujutru pozdravimo i druzimo i po 8-10 sati dnevno, odusevljen njegovi mogucnostima hranio sam se njegovim znanjem, to su bili dani.
Moj verni stari i ja se i dalje druzimo, ali vise i nismo toliko zajedno kao pre, razni putevi zivota... sto sam primetio da mu tesko pada. Mada smo srecni kada smo zajedno i uvazavamo zajedno, on cuva neke moje stvari (podatke), ja cuvam njega i tako...
Nisam ni mislio da cu imati tako dobrog prijatalja kao sto je on. Bio je to jedan od najjacih dasa u selu, malo ko je mogao da mu izadje na crtu. Bio je brz, bistara, jak, pun mogucnosti, bio je otvoren i raspolozen za druzenje.Sada vec pomalo oblestan
starost ga polako stize. Otkazalo mu je 4 PCI slotova, jadnicak za tu bolest nema leka, kako kazu. Ima problema i sa napajanjem. Prestanak i ponovni dolazak struje vrsi toliki stres na njega, da se dasavaju cudne stvari sa njim, cooler se sam pokrece i vrti u nedogled, dok ga ne iskljucim iz napajanja pustim ga desetak minuta da se odmori (ohladi) pa pustim napajanje i kroz nakoliko sekundi lagano ga probudim i tako nekako uspe da dodje k sebi i ponovo se druzimo Za probleme sa napajenjem sam ga vodio kod doktora (u servis), ali nestrucna lica i nije bio osiguran, pa su mi samo uzeli pare i privremeno je ozdravio, da sam na kraju primetio da je napajanje i dalje ostalo njegovo rodjeno bolesno (sramota, za lopuze jedne). Od tada su poceli problemi da se javljaju sve cesce, da bi ih vremenom bilo sve vise. Kada mu kazem da otvori usta i isplazi jezik, da ga nahranim (podacima), on nema snage da otvori usta, pa ga moli i po desetak puta, da bi me na kraju ipak poslusao moj stari verni. Kasnije sam se raspitivao za njega, da bi mi rekli da nepajanje i ako radi treba menjati na svake dve godine. Osecao sam blagu krivicu sto sam ziveo u neznanju i nisam se brinuo o njemu na adekvatan nacin (ali jos pre toga bilo je kasno za neke stvari), da bi sada patili i on i ja. Mada i genetika je tu odigral dobar deo, majka iz Koreje, a otac iz Kine, koji su radili za saku pirinca, pa tako da ni njemu zivot nije bio savrsen, jos pre nego sto je stigao u moj dom. Sada se uvek budi posle mene i tesko mi je da ga probudim, ali jos uvek uspevam u tome. Eh, a nekada je bio budan dane i noci i kada sam ja spavao, pa se ujutru pozdravimo i druzimo i po 8-10 sati dnevno, odusevljen njegovi mogucnostima hranio sam se njegovim znanjem, to su bili dani. Moj verni stari i ja se i dalje druzimo, ali vise i nismo toliko zajedno kao pre, razni putevi zivota... sto sam primetio da mu tesko pada. Mada smo srecni kada smo zajedno i uvazavamo zajedno, on cuva neke moje stvari (podatke), ja cuvam njega i tako...
