Pretjerivanje sa travom
- Začetnik teme Outlawz
- Datum pokretanja
Pozdrav. Ekipa s kojom duvam nema slična iskustva, pa sam mislio da vidim ima li neko na forumu da mu se događa što i meni. Pušim travu redovno pet mjeseci, gotovo svaki dan (najveća pauza od dva ili tri dana). U početku je to bio jedan a kasnije tri do četiri džointa. Kad sam tek počeo pušiti dobro me je pucalo, smijao sam se kao lud i nisam znao gdje se nalazim. Kasnije sam se navikao a onda mi je sve postalo uobičajeno, pušio sam i redovno išao u školu, obavljao svakodnevne aktivnosti, inače rano ustajem i sve stižem. Onda su me počeli pucat loši tripovi, ne kad sam naduvan, nego jedno jutro kad sam ustao. Nisam kontao da je od trave i mislio sam da se bojim s razlogom. Onda sam se počeo svega bojati, nisam smio ostati sam, tripujem da sam bolestan, da ću se srušiti i tako dalje. Negdje sam pročitao da kod osjetljivih osoba velike količine marihuane hoće dovesti do težih psihoza. Sad polako smanjujem, ne pušim svaki dan, nego jednom sedmično, pa ću napravit neku dužu pauzu. Ima li neko sličnih iskustava? Da je zabrinut, da mu se svakakve misli roje po glavi, da razmišlja smao o ružnim stvarima i tako dalje? I hoće li proći uopšte? XD
Neće proći dok ne počmeš razmišljati i lijepim stvarima.
evo onda jedna za tebe
i kako uz te vibre mozes biti u bad tripu
i kako uz te vibre mozes biti u bad tripu
Poslednja izmena:
Ima toga brate, flesevi, paranoje, ja poslednjih godinu i po pusim bez prekida, i upadao sam cesto u lose tripove, drhtavica, hladan znoj bukvalno prska iz stopala i pazuha, reziranje nekih opasnih situacija u glavi bez ikakvog razloga, sve to pocinje polako, sto se covjek vise prepusti pusenju, pocne manje da se krece, a vise da kulira i razmislja i u svim tim satima razmisljanja covjek ode u podsvjest, a svima nam je na neki nacin mozak zatrovan, ja sam npr u srednjoj skoli bio najnabildovaniji i vazio za tucarosa jer sam se i tukao cesto, ali nikad zbog sebe, nego zbog pogresnog drustva koje je bilo dio razmazenog gradskog krema. Nakon zavrsetka srednje poceo sam mnogo cesce da pusim i udaljio se iz starog okruzenja, poceo drugacije da razmisljam, prestao da bildujem, smrsao, a nekad vazio za zestokog lika, ali sam se potpuno promjenio, to jest ocistio od kompleksa koje sam vukao iz srednje skole. I odjednom pocinje iscudjavanje svih ljudi oko mene, a najvise od par clanova familije, kako si smrsao, kako si jadan, sta je sa tobom, jesi li na heroinu, sto si propao? To je bio dio reakcija okoline na novog mene, prvo nisam obracao paznju jer sam se, bar sam mislio tako, ocistio od kompleksa. Ali ne, neprekidnim zaprepastavanjem okoline na moj novi lajfstajl, sam poceo da mislim da mi fali nesto, i poceo sam da se osjecam slabasno, nemocno, nesigurno, a par godina bio lik od koga su svi strecali, ali kao da su jedva cekali da me sjebu tako omrsavljenog, non-stop napusenog i dobrocudnog, alj do tad potpumo zadovoljnog. I pocinju problemi, sve cesce su mi kroz misli prolazile zamisljene situacije frke zbog mrkih pogleda, tuca bez pravih razloga, neuspjelih startovanja riba, sve je to pocelo non stop da mi se vrti po glavi i samopouzdanje mi se potpuno raspalo, oblivao me znon za svaku sitnicu, drhtavica bez razloga, cak par nedelja nije pred ribom mogao da se digne, a jebo sam i 10 puta na noc, dje god da krenem pomislim na neku opasnu mogucu situaciju i oblije me znoj, i to je trajalo 2, 3 mjeseca. Neprestalno sam se borio, skapirao da sam opet kao nekad u srednjoj skoli dao vaznu ulugu tudjem misljenju i pustio da povjerujem da drugi bolje od mene znaju sta je sreca za mene. Pa sam poceo vedrije da razmisljam, i da provodim vrijeme sa blagim, sirokoumnim, prijatnjim ljudima, STVARIMA KOJE SU ME UBIJALE U PERIODU ANKSIOZNOSTI SAM MAKSIMALNO SMANJIO VAZNOST I TRUDIO SE DA 100% VJERUJEM U SEBE BEZ KOMPLEKSA I U SEBE KAO COVJEKA KOJI NIKOME NE ZELI DA NARUSI MIR, KOJI KE PREVAZISAO SREDNJOSKOLSKE TUCE I SVAKI PROBLEM BI JTIO MIRNO DA RIJESI I SAMO TRAZI SVOJ MIR SA SVETOM BILJKOM. Pa sam opet sam za sebe poceo da treniram, smanjio sa 10ak na 3 dzoka dnevno(vise pusim sam nego sa ekipom), poceo da repujem jer tu muzikh pratim citav zivot(mada sam se stidio toga dok sam bio popularan srednjoskolac u primitivnoj sredini koja se sepuri u armaniju) znacj poceli su fristajlovi po citav dan, gledanje smijesnih klipova i filmova, poceo sam da setam nasmijan, zaboravio sam da postoji to da me neko mozda mrko gleda i tako sam se polako vratio u normalu, javi se i sad neki znak anksioznosti, ali puuuuno rijedje. Tako da brate to ti je borba protiv podsvjesti, samo vedro razmisljaj i vjeruj u sebe! Nemoju nikom da naudis pa nece niko ni tebi, nema razloga za strah kad si cist!
Potrudio sam se da ti opisem svoje momente ludila i kako sam prevazisao, nadam se da ce biti od pomoci
Poslednja izmena od urednika:
stvarno ne znam kako mozete pretjerati ?
Ne kontam ?
Bude situacija kad se prepadnem ,ali takve i ganjam situacije
Ne kontam ?
Bude situacija kad se prepadnem ,ali takve i ganjam situacije
Sve ja sad ovo citam,i sjetim se,kako je meni ovako dobro bilo kao vama prije najmanje 15 godina. Glavu bi sad stavio na panj da imam tripove kao vi sad koji idete (jos uvijek) u skolu... Meni fale takvi tripovi. I sad kad citam sve ovo,skontam koliko sam ja brate mator...
Puuu hebem ti zivot.
Puuu hebem ti zivot.
Citiracu samo ovaj dio jer me najvise podsjeca na moje trenutno stanje. Iako sam lajkovao citav post,.sa pojedinim se stvarima ne slazem.
Nadam se da si procitao knjigu, "Hologafski Svemir". Kompletna tvoja prica me vuce bas na teoriju iz te knjige.
Pffffiiiiii sta se radi na estradiiii,ovo je nevjerovatno!! Kakve bre tjeskobe,kakvo zagledavanje u sebe....ocemo da otkacimo potpuno,iako na mladima,navodno,svijet ostaje. E pa,omladina je u qrcu. Nasi stari,bolji su od nas,jaci su od nas. Ovako nesto da ispricas mom djedu samo bi ti rekao "ne bleji avetinjo" I dao bi ti kramp i lopatu.....postanes lopov,brukas kucu i pleme,dobijes kolac po bubrezima,i svaki lopovluk ti se izbija iz glave....pocnes da vilenis,da se "zagledavas" u sebe,i da trazis svoje nesavrsenosti i mane....ide kosa u ruke,i udri....ljuljaj do bola,nemas kad da razmisljas o ludorijama. Batina je iz raja izasla,i rad zaista oslobadja... ova patetika me poludje,slusat je ne mogu vise. Seljak ne boluje od ovih sranja,grad definitivno unistava covjeka. Nikad vise necu zaci u ovu temu,ovdje se ne pretjeruje travom,vec patetikom i umisljenoscu
Sale,ako si 82 godiste,u fullu si,i nijesi star
I dao bi ti kramp i lopatu.....postanes lopov,brukas kucu i pleme,dobijes kolac po bubrezima,i svaki lopovluk ti se izbija iz glave....pocnes da vilenis,da se "zagledavas" u sebe,i da trazis svoje nesavrsenosti i mane....ide kosa u ruke,i udri....ljuljaj do bola,nemas kad da razmisljas o ludorijama. Batina je iz raja izasla,i rad zaista oslobadja... ova patetika me poludje,slusat je ne mogu vise. Seljak ne boluje od ovih sranja,grad definitivno unistava covjeka. Nikad vise necu zaci u ovu temu,ovdje se ne pretjeruje travom,vec patetikom i umisljenoscuSale,ako si 82 godiste,u fullu si,i nijesi star
To je to doktoreeee, dok sam ljetos radio 2 posla samo su mi san i burek bili u glavu
Poslednja izmena od urednika:
Hehehehe... Sale nisam procita tu knjigu ,možda sam gleda na rubu znanosti o tome ,ali to je vise manje u svim civilizacijama na neki način opisan kao razvoj čovjeka.
Grad definitivno ima lošu vibru. Evo ja sam sad taman doša sa šetnje kroz šumu negdi možda 10 -15 km,malo u šparoge. Još te vjetar ispere. Odma se čovjek bolje osječa,ko da resetira.
I istina je da kad radiš 15 sati da nemaš baš vremena da razmisljas o sranjima ali to ne znači da ne čuće negdi,jer su zato ljudi i odlazili na osame da se suoče. Kad si sam nema ko da te tješi ni da ti izbacuje dijagnoze i "riješenja".
Moja poanta je bila da naglasim da kad se jave emocije koje nam stvaraju neugodu, one mogu biti i pravilnim stavom često i jesu poticaj za promjenom, i da se razgradnjom može dobiti vrhunska zemlja, a kasnije i masu headova
Znači nađi neki kvalitetan kreativan hobi i samo hrabro. Šta te ne ubije te ojača...
I pusit malo dozirano i ne odlučivat napušen. Sam sebi reči o tome ću mislit kad budem normalan.
Grad definitivno ima lošu vibru. Evo ja sam sad taman doša sa šetnje kroz šumu negdi možda 10 -15 km,malo u šparoge. Još te vjetar ispere. Odma se čovjek bolje osječa,ko da resetira.
I istina je da kad radiš 15 sati da nemaš baš vremena da razmisljas o sranjima ali to ne znači da ne čuće negdi,jer su zato ljudi i odlazili na osame da se suoče. Kad si sam nema ko da te tješi ni da ti izbacuje dijagnoze i "riješenja".
Moja poanta je bila da naglasim da kad se jave emocije koje nam stvaraju neugodu, one mogu biti i pravilnim stavom često i jesu poticaj za promjenom, i da se razgradnjom može dobiti vrhunska zemlja, a kasnije i masu headova
Znači nađi neki kvalitetan kreativan hobi i samo hrabro. Šta te ne ubije te ojača...
I pusit malo dozirano i ne odlučivat napušen. Sam sebi reči o tome ću mislit kad budem normalan.
Poslednja izmena:
da da... spucam ceo mali cist, sednem u kola i tripujem da se vozim po la kao vinsent vegaSve ja sad ovo citam,i sjetim se,kako je meni ovako dobro bilo kao vama prije najmanje 15 godina. Glavu bi sad stavio na panj da imam tripove kao vi sad koji idete (jos uvijek) u skolu... Meni fale takvi tripovi. I sad kad citam sve ovo,skontam koliko sam ja brate mator...
Puuu hebem ti zivot.
slazem se s vecinu recenog! pusim otprilike 6 godina i bilo je stvarno svakakvih periioda od toga da sam dnevno znao popusiti sam i po 20 đointova.al jednostavno ostario sam i shvatio da nema kruha od tog nijedan đoint ti nista ne napravi i imas osjecaj da nisi napusen . probajte si postaviti zadatke sami sa sobom u glavi(npr. ja si postavim dnevni cilj prvo napravim sve sto trebam ucim,odem u teretanu bla bla bla..i na kraju dana ako imas dobre vutre koju si sam uzgojio vjeruj mi 0,3 u pljugu i u svemiru si.postavis si stvari u zivotu kao da je gens luksuz tj nagrada i bice i tebi bolje..ma po meni netreba niti 0,3 sve iznad toga ako pusis sam je forsiranje tj silovanje biljke.
Nekom je pretjerivanje uzivanje ,a nekom uzivanje doziranje
Slične teme
